Tag: Stil

Pršuta na internetu
mr Rade Đuričić

Za jednu od naših najlepših planina jedna narodna kaže: „Zlatibore šta po tebi raste, zelenkade i devojke mlade“. Međutim, nosi ova planina u sebi i još nešto... Tu negde pod okriljem zelenih jela i borova kriju se i drevne recepture spremanja jednog od brendova ovoga kraja i cele zemlje uopšte – pršute. Novo doba nateralo je Eru da se prilagodi, pa je tako morao da skine pršutu iz sušarte i okači je na internet.

Tradicija spremanja pršute, i uostalom svih vrsta sušenog mesa, nije samo karakteristika naših krajeva. Svega toga, kao i zgodnih žena, ima širom sveta, ali nigde nema pršute kao što je naša.

---

Poklonu se u zube gleda
Sonja Drobac

Poslovni poklon važan je deo biznis komunikacije. Ako želimo da pošaljemo poruku o tome da cenimo našeg poslovnog partnera ili njegovu kompaniju i da nam je stalo do dobre komunikacije, pokloni mogu biti jedan od efikasnijih načina da to i uradimo..

Da je poklanjanje prava poslovna veština, koja se uči i usavršava, shvatila sam gledajući kako to radi moja koleginica koja je u agenciji specijalista za te stvari i koju interno u, šali, zovemo „kraljica bombonjera i vina”. Reč je o delikatnoj veštini koju ne smete zanemariti ako želite da gradite imidž svoje kompanije.

Kada poklanjati?

Kad je o poklanjanju reč važno je znati – kako odabrati poklon, kako poklanjati, kako primiti poklon, ali i, u specifičnim situacijama, kako ga učtivo odbiti. Evo nekoliko saveta – prvo napravite listu na kojoj će se naći imena ljudi i vrste poklona koje su prikladne. Potom izračunajte koliko će vas to koštati. Imajte u vidu da nikako nije dobro poklone slati poštom. Uz obaveznu karticu na kojoj će se naći kratka poruka i vaše ime poklon treba uručiti – to možete uraditi vi lično ili vaša sekretarica ili kurur. Ovakvu vrstu poklona, obavezno, uručujete u poslovnim prostorijama, nikako ih ne šaljite na kuću.

Poklon treba da bude primer osobi, situaciji, ali i vašim mogućnostima i svakako vodite računa da ne bude suviše ličan jer to može da vas dovede u neprijatnu situaciju. Imajte u vidu i to da će preskup poklon biti obaveza za onoga koji ga prima ili da, čak, može da bude shvaćen kao mito.

Treba da vodite računa i o tome kada je dobro i poželjno poklanjati. To su, obično, događaji vezani za kompaniju – bilo da je reč o godišnjicama, unapređenjima, nekom poslovnom uspehu... Povod za poklanjanje mogu da budu i neki pranici – božićni, novogodišnji... s tim da se vodi računa kad ko slavi koji verski praznik. Svakako, lepo je pokloniti nešto poslovnom partneru i ako se ženi ili udaje, obeležava rođendan ili dobije dete.

Pokloniti... ali šta?

Najveća dilema uvek je šta pokloniti. Predlog je da razmišljate u ovim kategorijama – nešto što bi moglo da bude asocijacija na vašu kompaniju ili njenu delatnost (od planera i rokovnika, preko vina i čokolade, do neke društvene igre ili knjige), s tim da logo, ako ga štampate, treba da bude diskretan.

Možete pokloniti i nešto što može da bude vezano za hobi vašeg poslovnog partnera (lula, kožne rukavice za vožnju, set za golf...) ili za neko njegovo lično interesovanje (karte za pozorišnu predstavu, koncert ili utakmicu, knjigu, rafting ili poklon let balonom...).

Prigodan poklon može da bude i nešto što ima praktičnu primenu u poslovnoj svakodnevici vašeg partnera ili saradnika (pribor za pisanje, stoni sat, držač za vizitkarte...). Da bi izbegli promašaj mnogi poslovni ljudi biraju poklon-korpe pune gurmanskih namirnica – losos, paštete, krekeri, sir, kafa, vino, čokolada... Ovakav poklon „opšte prakse” isporučuje se u kancelariju, pa ga primalac često deli sa ostalim kolegama.

Kako poklanjati?

Šta god da odlučite da poklonite veoma, veoma je važno da bude lepo i sa ukusom upakovano. Dva lepa primera iz moje poslovne prakse su Saher torte koje je u lepim, drvenim kutijama, sa željom za dobrodšlicu, novinarima poklonila Uniqa tokom posete sedištu te osiguravajuće kompanije u Beču, kao i takozvane ruske kape, ušarke, urađene posebno za sajam naše privrede u Moskvi, koje je novinarima poklonila Euroaksis banka.

Poklon je prikladno uručiti posle poslovnog ručka ili večere, tokom svečanog prijema ili neke slične svečane prilike. Uz poklon obavezna je kartica sa rukom ispisanom porukom i opet rukom, isključivo rukom, potpisana.

Ako poklon primate nikad nemojte da zaboravite da kažete hvala, kao i to da sa nekoliko lepih reči prokomentarišete gest poslovnog partnera koji vam poklon uručuje. Ako ste u prilici svakako poklon odmah otvorite. Odbiti poklon primereno je ako su pravila firme takva da su pokloni zabranjeni. Ako iz bilo kog razloga poklon ne želite da primite onda ga, onako kako je i stigao, bez otpakivanja, vratite u roku od 24 sata. Propratno, uljudno pismo se podrazumeva.


Da si među zvezdicama…

� ta mislite o tome da svom poslovnom partneru poklonite pravu, pravcatu zvezdu? Još od 1979. godine više od milion zvezda registrovano je preko International Star Registry. Imaju je tako Tom Kruz, Madona, Stiven Spilberg, Elizabet Tejlor, Kelvin Klajn, Harison Ford, Sofija Loren, Lajza Mineli... Osim slavnih ličnosti svoje zvezde imaju i velike kompanije, Koka-Kola, Ford, Avon, Volt Dizni i Nikon.

International Star Registry (ISR) od nedavno je počela da radi u Beogradu. ISR zahvaljujući kompjuterskom sistemu prati i ažurira evidenciju zvezdanog imenika jer svaka zvezda samo jedanput može da dobije ime! Kad se ime zvezde registruje dobijate sertifikat koji sadrži datum registracije, kaligrafski ispisano ime zvezde, sazvežđe i njene precizne koordinate. U paketu je i velika astronomska mapa na kojoj je vaša zvezda zaokružena crvenom bojom, a sazvežđe u kom se nalazi obeleženo je žutom. Zahvaljujući toj mapi lako ćete svoju zvezdu pronaći teleskopom. U ISR kažu da je vreme isporuke tri do pet dana, a zvezdu možete naručiti i zahvaljujući internetu, dovoljno je da kliknete na www.starregistry.co.yu

Pravila, pravila

Poklanjanje je bitan deo japanskog poslovnog protokola. Obavlja se naročito 15. jula i 1. januara, kako bi se obeležila sredina i početak nove poslovne godine. Nikako, međutim, ne poklanjajte cveće bele boje jer se ono vezuje za sahrane. Kada poklanjate veću količinu nečega, svakako izbegavajte da to bude u brojevima četiri ili devet, jer su ti brojevi simboli nesreće. Crvene božićne čestitke takođe treba izbegavati u Japanu jer se čitulje štampaju upravo u toj boji.

Kod Kineza, međutim, najsigurnije je da poklon uvijete baš u crveni papir jer crvena donosi sreću, a maleroznim se smatraju plava, bela i crna. Zanimljiv je i način na koji Kinezi primaju poklon – najprije će ga tri puta odbiti, a tek onda prihvatiti. Naravno, to se očekuje i od vas ako primate poklon. U Kini su samo pokloni sa logom kompanije u redu jer je to potvrda da je u pitanju poslovni poklon.

Izbegavajte da poklanjate Muslimanima poklone koji imaju veze sa alkoholom ili one koji su napravljeni od svinjske kože. I nikako nemojte davati poklon supruzi arapskog kolege. Ustvari, uopšte se ne raspitujte o njoj. Rusima ne poklanjajte votku jer su je izmislili, vino će biti u redu. U Indiji ne poklanjajte predmete od kože da ne povredite nečija verska osećanja, a u Nemačkoj crvene ruže jer se one smatraju izrazom romantičnih namera.

---

Šest brzina, dosta konja...
Milan Kovačević

Svakako jedan od najboljih predstavnika SUV vozila srednje veličine načinjen je na istoj platformi kao i Nissan Primera. Ipak, ovaj laki terenac ima brojne različitosti (mnogi bi rekli: prednosti) u odnosu na „brata”.

Poboljšana preglednost

Prva, najvažnija i najubedljivija prednost nove generacije X-Traila u sebi kombinuje nekoliko manjih: osećaj pri vožnji, uporediv sa utiskom pri korišćenju mnogo većih SUV (Sport Utility Vehicle) vozila. Kabina je iznenađujuće prostrana, opremljena udobnim sedištima, a pozicija vozača (i ostalih putnika) visoka u odnosu na put, što dovodi do poboljšanja preglednosti. Agregat zadužen za pokretanje testiranog modela je štedljivi i moćni turbo-dizel (DCI), radne zapremine 2.200 „kubika” i snage 136 konja, koji svoju silu pokazuje već pri manjem broju obrtaja. Manuelni menjač raspolaže sa šest stepeni prenosa (plus, naravno, stepen za vožnju unazad). Ovo nije automobil namenjen za trke, ali jeste za uživanje – uključujući trenutak kada nešto jači pritisak na papučicu gasa lagano uzdiže prednji kraj tonu i po teškog terenca. Moguće je izabrati pogon na dva ili četiri točka. Zahvaljujući napretku elektronike, ova akcija se ne obavlja preko uobičajene ručice reduktora, već putem običnog prekidača. Na raspolaganju su tri položaja – 2WD, Auto i Lock. U prvoj poziciji, snaga se na put prenosi preko dva (prednja) točka, u drugoj je senzorima omogućeno da detektuju situacije kada u pomoć treba „pozvati” i zadnje točkove, dok treća pozicija omogućava permanentnu integralnu vuču. Srećom po manje iskusne vozače, senzori će automatski aktivirati vuču na svim točkovima kada osete kritičnu situaciju, čak i ako se prekidač nalazi u 2WD položaju.

Bezbedan i udoban

Interesantan detalj u kabini je centralno postavljena instrument tabla – zahteva kratko privikavanje, ali poboljšava preglednost. Nissan je u opremu vozila uspeo da uklopi poprilično elektronike, što se na prvi pogled ne vidi, usled jednostavnosti komandi. Za bezbednost su zaduženi EPS sistem, vazdušni jastuci za vozača, suvozača i bočni, progresivni servo volan, pojasevi podesivi po visini, ABS sa elektronskom kontrolom sile kočenja, prednja i zadnja svetla za maglu... Sa druge strane, udobnost povećavaju klima-uređaj, električni podizači prozora, multifunkcionalni kožni volan, cruise control, radio-CD-kasetofon sa šaržerom za šest diskova u centralnoj konzoli i odličnim sistemom od četiri zvučnika, električno podešavanje i sklapanje spoljnih retrovizora, sedamnaestoinčne aluminijumske felne... � lag na torti čini veliki (i to zaista veliki) električni stakleni šiber na krovu. Ovaj automobil je dušu dao za uživanje u prirodi.

Sportska duša X-Traila se iskazuje u svakoj prilici. Vožnja u gradu (startovanje na semaforu, promena trake, ubacivanje u kolonu...) sjajna je i opuštajuća, zahvaljujući dobroj startnosti i efikasnim disk kočnicama (sve dok ne dođe na red parkiranje, jer se ipak radi o prilično velikom vozilu), dok smo se u njegove terenske sposobnosti, kao što slike govore, uverili u okviru prestižnog kompleksa Country Club „Babe” na Kosmaju.

---

Venecija severa

Tijana Sekulić

Do Stokholma možete doći na više načina. Užurbani poslovni ljudi naravno preferiraju avion. To je brz, siguran i udoban način da dođete i da ništa od mesta na koje idete ne vidite. Ako ste jedan od vojnika u stroju globalizacije, poslovni put u svaki novi grad će vam se svesti na „još jedan aerodrom i još jedan hotel”, što ima svoje opravdanje u uštedi vremena, ali ostajete uskraćeni za doživljaj grada u kojem boravite.

Pogled sa mora

Dolazak u „Veneciju severa” brodom je sjajan način da se ovaj grad, čije jezgro leži na ostrvima povezanim mnogim mostovima između kojih su kanali i zalivi, doživi. On je rezervisan za turiste ali ne propustite panoramsku vožnju čamcem u trajanju od dva-tri sata kroz centralne vodene avenije. Sve najvažnije građevine, kao što su Kraljeva palata i Gradska kuća u kojoj se dodeljuje Nobelova nagrada, nalaze se na obali mora. Ukoliko ste u Stokholmu, obavezno obiđite muzej Vasa. To je muzej u kome je izložen jedan jedini eksponat. Nalazi se u specijalno sagrađenoj građevini, naravno na obali, a do njega se najlakše dolazi taksi-brodićima, najbolje sa ostrva na kome se nalazi nekoliko muzeja, pored ostalih savremene umetnosti i arhitekture, koje možete prethodno obići. Vasa je trebalo da bude ponos � vedske kraljevske mornarice i da dokaže njenu premoć na Severnom moru. Bio bi to zasigurno sa desetinama topova i stotinama mornara da se nije, samo nekoliko minuta posle svečane ceremonije poranjanja i pređenih par stotina metara, prevrnuo i potonuo. Bio je preambiciozno sagrađen u visinu a malog gaza, nedovoljno širok, pa samim tim i nestabilan. Pušten je u vodu, dunuo je vetar, lađa se zaljuljala i nekoliko stotina godina provela na dnu mora.

Vasin multimedijalni muzej

Decenijama su razni avanturisti pokušavali da dopru do olupine, prvenstveno pljačke radi. Sredinom prošlog veka ozbiljna ekspedicija je radeći nekoliko godina uz pomoć sve sile moderne tehnike uspela da dođe do olupine, iskopa je iz mulja koji je sačuvao drvo od truljenja i u celini izvuče u građevinu u kojoj je kontrolisana vlaga i toplota a svetlo prigušeno jer je staro drvo vrlo krto i osetljivo. Iz istog razloga se po Vasi ne hoda, već su oko njega sagrađeni spratovi galerija. Konzervirana olupina kraljevskog bojnog broda ne bi bila ni upola toliko zanimljiva da muzej nije, uz sva dostignuća multimedijalne tehnologije, više vremeplov i igraonica nego velika kuća u kojoj je stari brod. Na sve strane su ekrani na kojima se prikazuju animacije, filmovi, prolaze tekstovi i slike... Pomoću touch screen ekrana možete na primer da se stavite u ulogu graditelja broda i da na njegovim kompjuterskim crtežima menjate parametre kao što su visina, broj paluba, širina trupa, broj topova... Kada ste zadovoljni svojim projektom, porinete ga pritiskom na dugme i čekate šta će se dogoditi. Hoće li otploviti na debelo virtuelno more ili doživeti potapanje? Ovakvih atrakcija je nekoliko i one uz klasičnu muzejsku postavku odeće i opreme nađene na brodu i oko njega daju posetiocima utisak da su bili među hiljadama radoznalaca koji su kličući kralju pratili njegovo porinuče i skamenili se kada je napravio „buć!”.

Primena savremene projekcione i multimedijalne tehnologije u muzejskim postavkama nije naravno ništa novo ni neobično. Osim možda u Srbiji. Iskoristimo bar godinu jubileja Nikole Tesle da se nešto na tom polju pokrene. Njegovi pronalasci su idealni da se animiraju i ožive, a u celom njegovom muzeju koji nedavno obiđoh ne videh nijedan veliki monitor na kojem bi pred očima posetilaca mogla da se oživi magija koja prati velikog naučnika i njegovo delo.

� oping, kafići i pijaca, i naravno – Ikea

Sam centar Stokholma smešten je na ostrvu prečnika ne većeg od kilometra. Građevine stare po vek-dva su dobro očuvane i održavane, stamene i bez preteranih ukrasa. Ni enterijeri lokala, a u centru dominiraju butici i kafići, nisu pretenciozno opremljeni i u prvom planu je udobnost i uživanje posetilaca. � veđani su lep, visok i vitak narod, plavokosi i nasmejani. A tek � veđanke... Sem poslovnih ljudi koji slede dress code, na ulici se najčešće može videti džins, a žene se slabo šminkaju ili to uopšte ne čine. Kao kod svih severnjaka, i kod � veđana je termoregulacija pomerena za desetak stepeni naniže u odnosu na nas, pa su ulice na 17–18 stepeni pune devojaka u majčicama na bretele. To je posebno lepa slika u letnjim mesecima jer je, valjda zbog geografske širine, sunčevo svetlo posebno sjajno i boje čiste i snažne. Ukoliko se u ovom gradu zateknete u junu, nemojte da vas zaprepaste veselo dekorisani građevinski kamioni puni razdragane omladine koja kruži gradom i veseli se. Radi se o maturantima kod kojih i pored činjenice da im se za nestašluke gleda kroz prste, zbog oštrih pravila u vezi s prometom i kunzumiranjem, nećete videti alkohol. Još jedna junska specifičnost su i duge „bele” noći.

U samom centru je sve podređeno turistima, a svaki treći lokal je prodavnica suvenira. Ipak, u samom srcu je ostalo mesta za tradicionalnu pijacu, koju turisti rado obiđu, dok poslovni ljudi tokom pauze opsedaju okolne kafiće. Pravi trenutak za obilazak centra i drugih mesta za zabavu su večeri petkom i subotom, kada se stres nakupljen tokom radnih dana utapa u rekama alkohola a zabava traje do ranih jutarnjih sati. A kada se u subotu naspavate i otreznite – pravac Ikea. Mada je ne jedna, nego kompleks robnih kuća ovog globalnog brenda u oblasti uređenja kuće lepim, funkcionalnim i, za zapadne prilike jeftinim nameštajem na dalekoj periferiji, lako ga je naći. Do njega vodi posebna autobuska linija od centra. Sem turista nekoliko robnih kuća koje su dograđivane godinama pa sve međusobno povezane, opsedaju i sami � veđani. Većinom mladi parovi. Čim se zaposle, mladi su u ovde u mogućnosti da iznajme „skroman” stan koji bi odgovarao našem dvosobnom. Potpuno opremljen računar je obično prva stvar koja se u novi životni prostor unosi, a priključak za brzi internet smatra se standardnim koliko i struja i voda. Pre punih pet godina momak koji je brinuo za dobro raspoloženje na žurci nudio mi je da izaberem pesmu, a onda je direktno puštao sa www.nostalgija.com.

Kikice u vozu

No vratimo se samom dolasku u grad. Autoputevi su savršenstvo građevinske veštine i stalnog održavanja, a stotinama kilometara oko grada pružaju se šume kroz koje oni vijugaju ili fjordovi čijim obalama vode. Ukoliko želite da zaista doživite putovanje kroz � vedsku i od prvog momenta osetite mentalitet ljudi koji je naseljavaju, odlučite se za voz. Vozovi švedske državne železnice su metafora zemlje kojim se kreću. Čisti su i uredni do perfekcije, a opet jednostavni i skromni u dizajnu i unutrašnjem uređenju. Brzi su i bešumni, pri tome svedeni na meru čoveka i nepretenciozni. Narod koji se njima vozi istih je osobina. Idući početkom juna 2001. godine na svetski kongres interneta INET 2001 vozom od Beograda do Stokholma, imala sam priliku da poredim pejzaže na ovom više hiljada kilometara dugom putu ali i ljude sa kojima sam se u vozovima upoznavala. � veđani su ostavili utisak najopuštenijih i najneposrednijih. Po prelasku švedske granice na putu iz Kopenhagena voz su ispunile „Pipi Duge čarape”. Poznata vam je ova junakinja dečije proze kojoj su kikice u plavoj kosi zaštitni znak. Pipi sa kojima sam se vozila bile su storosti od 7 do 77 godina, mahom u kariranim košuljama i sve sa kikicama u plavim kosama. Vraćale su se sa višednevne proslave nacionalnog praznika, što je prilika da se šveđani prepuste boravku u prirodi, koji neobično vole. Bez obzira na socijalni status i obrazovanje, karirane košulje i kikice se podrazumevaju.

Kao uostalom i u svakom drugom mestu, najbolji vodiči kroz ovaj prelepi grad su sami njegovi stanovnici. Ukoliko su vam domaćini „naše gore list”, može vam se desiti da pored standardne ponude turističkih znamenitosti zastanete ispred povelike ali ni po čemu posebne zgrade državne uprave. Tu je smešten sud u kome se osamdesetih sudilo „jakim momcima” poreklom iz naših krajeva. Beg skokom kroz zatvoren prozor sa drugog sprata i danas se prepričava. U � vedskoj ima mnogo stranaca, usled ekonomske emigracije iz šezdesetih i sedamdesetih, kao i zbog imigranata sa kriznih područja, samim tim i ljudi poreklom sa prostora bivše Jugoslavije. Neprimetna ali efikasna policija, razvijeno sudstvo ali prvenstveno mogućnost da se radi, zaradi i lepo živi utiču na smanjenje tenzija. � ta je uostalom čoveku više potrebno od stabilnog društva, socijalne sigurnosti i prilike da dobro zaradi i u miru uživa u zarađenom.

Bele noći i kobasičice

Ako ste ušli u kolotečinu života zaposlenih i ne ostajete u gradu „do zore” kao kad ste bili mlađi, u Stokholmu vam se može dogoditi „flash back” – da budni dočekate zoru. To i nije tako teško jer se desi da se smrkne u 2 a svane u 3 sata ujutru pa su teške, neprozirne zavese obavezne na prozorima. Ipak, u koje god doba dana i noći prolazili gradom, možete da probate nacionalni specijalitet koji se sastoji od domaćih kobasica u tortilji, sa dosta salate, često i pire krompira, neretko uz dodatak prženog luka. Čak i ako ste poslovni čovek koga domaćini izvedu na večeru sve sa kafom i konjakom, na kraju će vam u sitne sate ponuditi da sačekate ispred kioska da se prezalogaje kobasičice pa da se ide na počinak. 

---

Što realnije, to popularnije
Đorđe Mijušković

Skoro svi pokazatelji govore da je budućnost televizije neminovno povezana sa realnošću. Prethodna rečenica, ma kako izgledala besmislena na prvi pogled (odnosno – čitanje), nipošto nije deo kvaziintelektualnog naklapanja. Jer, iako već duže vremena prisutna u svetu, manija „reality” TV) u poslednje vreme sve više i nas zaokuplja. Ovdašnje televizijske stanice počele su da se utrkuju koja će gledaocima da ponudi zanimljiviju varijantu ovakvog programa, od malih, lokalnih, sa ovih ili prostora bivše nam zemlje, do velikih nacionalnih. I, kao što to propisuju kodeksi savremenog poslovanja, gotovo svi ti programi su licencnog karaktera, odnosno po sistemu „to gleda cela planeta, pa zašto ne bi i ti”. Pobednik može da bude samo jedan. Ostalima ostaje samo sećanje na to da su učestvovali u dobroj zabavi ili beskrajnom poniženju, koliko ko se usudi da ode daleko.

---

Oaza za uživanje
Tamara Bartoš

Majorka je relativno malo ostrvo, površine 3.649 kvadratnih kilometara i spada u grupu Balearskih ostrva, koja leže u Sredozemnom moru, istočno od španske obale. Zahvaljujući svojim divnim plažama i pejsažima, tirkiznom moru, bogatoj istoriji i kulturnoj baštini, Majorka je idealno odredište ljudi koji vole da kombinuju odmor, dobru zabavu i uživanje u umetnosti.

Ovo egzotično ostrvo ima svega 610.000 stanovnika, koji govore katalonskim i španskim jezikom. Glavni grad Majorke i Baleara je Palma, koja je smeštena u 25 kilometara dugoj uvali i u kojoj je nastanjeno više od polovine stanovnika ostrva. Ime su joj nadenuli još stari Rimljani, koji su i osnovali grad. Nacionalna valuta ostrva je euro, a osnovna delatnost turizam. Tradicionalna kuhinja Majorke je raznovrsna i bogata, sa mnoštvom povrća, plodova mora, ali i ukusnih jela od mesa.

---