Tag: Savremeno Poslovanje

Mala bara, puno krokodila.
Robert Čoban

Ono što se u Poljskoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i u većini drugih istočnoevropskih zemalja desilo već 1991. ili 1992. godine, Srbiju je čekalo deset godina kasnije. Naime, nakon pada Berlinskog zida, nekolicina najmoćnijih nemačkih (Bauer, Burda, Springer, WAZ), švajcarskih (Edipresse, Marquard) i holandskih (Sanoma) izdavačkih kompanija grunula je na tržište zemalja Istočne Evrope i na zatečenom „brisanom prostoru“ počela da iz temelja gradi štampane medije po zapadnim standardima.

---

Škola za put do vrha
Prof. Danilo Golijanin, PhD

Menadžeri ljudskih resursa (HR) kažu da su kandidati često veoma slični. Ne razlikuju se puno po sklonostima ili sposobnostima. Za vreme studiranja bili su fokusirani na učenje, potpuno nesvesni realnosti tržišta i potreba poslodavaca. Ovakva situacija predstavlja izuzetnu priliku za specijalizovane programe koji popunjavaju propuste u obrazovnom sistemu. Tu su konsultanti, treneri, specijalizovani kursevi, poslediplomske studije, MBA programi.

---

Kako savladati prepreke u komunikaciji?
mr Biljana Vitković

Komunikacija sa spoljnom sredinom podrazumeva promišljenu mešavinu informativnosti i zabave, kao i kompromis između želje za postizanjem uzvišenih ciljeva i ograničenja koja postavljaju vreme i sredstva. Upoznavanje efikasnih metoda prezentacije može olakšati savlađivanje komunikacijskih prepreka i značajno poboljšati operativnost jedne organizacije.

Činioci efikasne komunikacije

Efikasna komunikacija zasniva se na sledećim ključnim činiocima: konzistentnost verbalne i neverbalne komunikacije, slušanje i postavljanje pitanja.

Konzistentnost verbalne i neverbalne komunikacije. Veći deo sadržaja poruke prenosi se neverbalnim jezikom. Ako su ova dva jezika kontradiktorna, većina će verovati neverbalnim porukama. Dobar pošaljilac kombinuje ova dva elementa i čini ih komplementarnim u prenošenju koherentne poruke. Važno je znati da se većina komunikacije odvija bez učešća govora. Ponekad je dovoljno baciti pogled na osobu da bi se znalo šta ona ili on „misle”. Neverbalnu komunikaciju možemo opisati kao iskreniju nego verbalni diskurs, iz razloga što je veoma teško prikriti reakcije (izrazi lica, pokreti, položaj tela, jačina i ton glasa i sl.).

Slušanje. Slušanje je važan element efikasne prezentacije. Cilj istinskog slušanja je razumevanje onoga što govornik pokušava da prenese. Dobar slušalac šalje verbalne i neverbalne poruke govorniku koje olakšavaju komunikaciju. Ovaj proces naziva se aktivno slušanje. Ljudi ne slušaju u sledećim situacijama: kada se upoređuju sa drugima; kada imaju negativan stav prema govorniku (npr. misle da su ona ili on dosadni); kada savetuju; kada razuveravaju; kada se uvek slažu; kada razmišljaju o odgovorima i kada traže skriveno značenje.

Postavljanje pitanja. Postavljanje pitanja čini prezentaciju efikasnom i gradi poverenje kod sagovornika. Uvek pažljivo saslušajte pitanje iz publike da biste shvatili njegovu suštinu, i s poštovanjem tretirajte svako pitanje. Vodite računa da svi čuju postavljeno pitanje. Ponovite ga ukoliko je potrebno. Dobro je da zastanete i razmislite o pitanju pre nego što odgovorite. Odgovarajte koncizno. Ako ne znate odgovor, možete da prosledite pitanje grupi. To je često dobra ideja i kada znate odgovor, jer tako podstičete angažovanje grupe. U suprotnom, autoritativno odgovorite da ne znate i ponudite da potražite odgovor i saopštite ga u neko buduće vreme.

Ako se suočite sa agresivnim pitanjima, pažljivo ih saslušajte i nađite u njima nešto sa čim možete da se složite; izbegavajte povlačenje u defanzivu. � to više empatije pokažete, lakše će Vam biti da smanjite napon u vazduhu. Ne dozvolite da budete uvučeni u raspravu, čak i ako ste sigurni da svojim superiornim znanjem možete da nadmašite „protivnika”. Bitku biste možda i dobili, ali biste zasigurno izgubili publiku. Ukoliko sačuvate blizak odnos sa publikom, videćete da će ona biti u stanju da sama zavede red i da neće tolerisati ometanje od strane nezadovoljnog pojedinca. Imajte na umu da će do ove vrste problema retko dolaziti ako ste dobro pripremljeni i predstavljate se samopouzdano i s autoritetom.

Sem toga, veoma je bitno na koji način ćete formulisati pitanje koje postavljate publici. Potrebno je biti obazriv sa „zašto” pitanjima, jer ljudi uglavnom nemaju odgovor na ovako postavljeno pitanje. Ovaj tip pitanja često izaziva defanzivnost, racionalizaciju i lažno rezonovanje. Ako se dogodi da publici postavite ovakvo pitanje, pametno je da izrazite zainteresovanost i da izbegavate provokaciju. „� ta” i „kako” pitanja pomažu: da se pronađe bolje rešenje (npr. kako vidite ovu situaciju); da se problem razloži na jednostavne činioce (šta vas vređa u ovoj situaciji); da se problem redefiniše (šta je stvarno problem u ovoj situaciji, kako biste želeli da je razrešite); da se utvrdi spremnost za ličnim učešćem (šta osećate da možete lično doprineti); da se dobije pristanak za prihvatanje lične odgovornosti za problem (kako ova situacija i predloženo rešenje zavise od vas i vašeg postupanja), kao i da se pronađe drugi ugao posmatranja problema (kako drugi gledaju na ovaj problem, šta bi osoba koju izuzetno poštujete rekla u ovoj situaciji).

Potvrde o uspešnosti komunikacije

Tokom izlaganja možete koristiti metode koje odgovaraju na pitanje da li prezentacija teče u pravom smeru.

Parafraziranje. Parafraziranje je tehnika modifikovanja već izrečenog ne bi li se učinilo još razumljivijim. Prezenter je koristi da bi potvrdio ili ispravio ono što želi da slušalac čuje da je rečeno. Parafraziranje obično počinje sa „Drugim rečima...”. Ono može biti korisno za sticanje potvrde da je prezentacija uspešna.

Osluškivanje publike. Publika je sastavljena od pojedinaca i oni reaguju kao pojedinci. Ako tokom prezentacije malo istražujete signale koje članovi publike šalju, moći ćete da u svoje predavanje ugradite mnoštvo kratkih primera koji će osigurati pažnju i garantovati da će linija komuniciranja ostati otvorena.

Efekti koji ohrabruju kvalitetnu prezentaciju su: gledanje u govornika; ohrabrivanje govornika (npr. klimanjem glave, osmehom i sl.); verbalno ohrabrenje; pokazivanje razumevanja, strpljenja i prihvatanja; pokazivanje zainteresovanosti; traženje objašnjenja postavljanjem pitanja; davanje dobrog, konkretnog i određenog saveta; dopuštanje govorniku da razvije poentu bez prekidanja; izbegavanje kriticizma i ocenjivanja.

Efekti koji ne ohrabruju kvalitetnu prezentaciju: negledanje u govornika; nedostatak razumevanja i simpatije; neslušanje rečenog i nepostavljanje pitanja; kritikovanje i ocenjivanje govornika; previše priče, premalo slušanja; zauzetost drugim predmetom za vreme slušanja (npr. pregledanje beleški ili zagledanje noktiju); ismejavanje govornika, neuzimanje ga/je za ozbiljno.

Ometajući faktori u prezentaciji

Ključna prepreka uspešne prezentacije je neadekvatna komunikacija. Komunikacija koja vređa podrazumeva kriticizam, optuživanje, sumnjičenje, ogovaranje, potkazivanje, okrivljavanje, zadirkivanje, nedostatak takta, pretnje, ismejavanje, ironiju i izrugivanje.

Komunikacija koja izluđuje podrazumeva poricanje izraženih osećanja, želja, kršenje dogovora, izbegavanje odgovornosti, davanje i konsekventno poništavanje nade, dvosmislenost, projekciju, optuživanje drugih za skrivene namere, neuvažavanje tuđih želja, ponavljanje, traženje skrivenog značenja u svemu izgovorenom.

Nepoštena komunikacija podrazumeva nametanje stereotipa, stavljanje reči u tuđa usta, stalno menjanje teme, optuživanje, zloupotrebu statističkih i drugih podataka, prekidanje, pretnje, ponižavanje, izazivanje osećaja krivice, ruganje, ismejavanje i ignorisanje.

Ako izbegnete ove zamke a dobro ste pripremil svoju prezentaciju, na pravom ste putu do vrhunskog prezentera.

Smetnje u komunikaciji – šum

� um predstavlja grupu ometajućih faktora koji otežavaju komunikaciju. Uzrokuje ga izbor neodgovarajućeg kanala, slanje nejasnih poruka, ili kada se ne uzimaju u obzir potrebe i očekivanja primalaca. Činioci koji pridonose komunikacijskom šumu su sledeći:
– fizička buka – zvuci iz pozadine koji ometaju komunikaciju;
– mentalne smetnje;
– nerazumevanje koje proizlazi iz izbora upotrebljenih reči (strani ili tehnički izrazi, kolokvijalizmi);
– nedostatak koncentracije;
– predrasude, stereotipi, negativni stavovi (prema poreklu, rasi, religiji i sl.);
– neodgovarajuća očekivanja;
– emotivni pritisci;
– društvena anksioznost (introvertnost, nesigurnost, inferiornost i sl.);
– nepoštovanje usvojene etikecije (pri upoznavanju, zahvaljivanju, prekidanju i sl.), i
– manipulacija/igranje igara (pokazivanje interesovanja, sa prikrivenom namerom izazivanja sukoba; pozivanje na saradnju sa prikrivenom željom za dominiranjem, „vući nekoga za jezik”).

---

Kandidat po meri
Danijela Starčević

Novi zakoni savremenog tržišnog poslovanja su pred kompanije koje žele da opstanu na tržištu postavili uslove većeg i bolje korišćenja svih postojećih kapaciteta. Jedan od njih su svakako i ljudski resursi. „Veza” kao fenomen i način dolaska do zaposlenih, ako nije bazirana na realnim kapacitetima preporučene osobe, postaje deo prošlosti. Ipak, proces selekcije kandidata i oblast upravljanja ljudskim resursima su tek odnedavno dobili svoje pravo značenje i značaj. O tome koliko se oblasti upravljanja ljudskim resursima u proteklom periodu, posvećivala pažnja u našoj zemlji, razgovarali smo sa Radmilom Stanojević, specijalistom za ljudske resurse, sa iskustvom u privatnom, državnom i nevladinom sektoru. „Tokom devedesetih i do kraja devedesetih je oblast upravljanja ljudskim resursima bila slabo razvijena u našoj zemlji. Ne zbog toga što nije postojala potreba, već su ljudi bili previše zaokupljeni krizom u društvu, te nisu mogli da posvete pažnju najvažnijem resursu jedne firme a to su – kvalitetni kadrovi. Posle promena koje su se dogodile, krenuo je duh evropske integracije i približavanja standarda poslovanja u našoj zemlji evropskim. Poslovni ljudi su shvatili da moraju da unesu i ubace u poslovnu strategiju i oblast upravljanja ljudskim resursima. To je značilo da mnogo više pažnje treba posvećivati ljudima, počev od samog izbora kadrova, njihovog daljeg usavršavanja i dalje karijere, sa najbitnijim ciljem – zapošljavanjem kvalitetnih ljudi.”, naglašava naša sagovornica.

---

Šta nije e-poslovanje? (II)
Dr Milan Kukrika

U prošlom broju smo istakli da e-poslovanje nije dodatak klasičnom poslovanju, da se ne ograničava samo na tehnološke aspekte, da nije odgovornost samo informatičara i da se ne bi smelo ograničiti samo na jedan sektor ili funkcionalno područje. Ostale su nam još tri stavke za detaljniju elaboraciju:

e-poslovanje se ne bi smelo ograničiti samo na jedan sektor ili funkcionalno područje; e-poslovanje nije inicijativa srednjeg menadžmenta; e-poslovanje nije fiksan cilj.

---

Šta nije e-poslovanje? (I)
Dr Milan Kukrika

Mi gledamo na svet kroz naočari. Naše vizije su zamagljene gomilama pretpostavki (ubeđenja) koje su se vremenom nataložile na osnovu sopstvenog iskustva i ugla posmatranja. Na neki način, mi smo zarobljenici onoga što već znamo. Iako je verovatno istina da "videti znači verovati", trebalo bi voditi računa o činjenici da ono u šta verujemo predstavlja ograničenje da vidimo stvari u pravom svetlu. Moramo stalno voditi računa, ne samo o primerenoj dioptriji naočara, nego i o tome da nam stakla budu sve vreme čista. Uklanjanjem naočnjaka smanjićemo rizik da pomešamo naočari sa očima i pretpostavke sa činjenicama.

---

Biti digitalan
Dr Milan Kukrika

Od svih pronalazaka u dvadesetom veku automobil i računar su najčešće u upotrebi. Međutim, vladajuće statistike tvrde da se čak 90% stanovništva deklariše kao dobri poznavaoci automobila (što je pokazao i protekli sajam), dok se samo 5% stanovništva može smatrati dobrim poznavaocima računara.

---

Biznsmen ili direktor
Radmila Stanojevic

Bolje biti prvi nego najbolji! Kaže jedan od čuvenih zakona marketinga novog doba. Na našim prostorima, teško se odlučimo da zaigramo na ovu kartu, ali kako vreme odmiče, sve više shvatamo da pravila zapada nisu samo “njihova”, već su odavno zahvatila i dobar deo istoka! S prolećem je krenulo i veliko čišćenje fioka u kancelarijama, pogotovu onih koje nisu godinama otvarane, a sadrže kreativne fakture i profakture, spiskove sa carina, zaostale socijalno-penzione benefite i slične papire kojima sve više počinjemo da se bavimo.

---