Tag: Privreda

Mala bara, puno krokodila.
Robert Čoban

Ono što se u Poljskoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i u većini drugih istočnoevropskih zemalja desilo već 1991. ili 1992. godine, Srbiju je čekalo deset godina kasnije. Naime, nakon pada Berlinskog zida, nekolicina najmoćnijih nemačkih (Bauer, Burda, Springer, WAZ), švajcarskih (Edipresse, Marquard) i holandskih (Sanoma) izdavačkih kompanija grunula je na tržište zemalja Istočne Evrope i na zatečenom „brisanom prostoru“ počela da iz temelja gradi štampane medije po zapadnim standardima.

---

E-banking na srpski način
Dejan Živković

Prvi oblici bankarskih poslova datiraju od pre 3000 godina. Sveštenici starih Sumera bavili su se menjačkim poslovima, posredovanjem u novčanim transakcijama i čuvanjem novca. Hramovi stare Grčke predstavljaju i uspešne bankarske sisteme, a stanovnici Rimske imperije poznavali su tekući i žiro račun. Ipak, pravu revoluciju u dugoj istoriji bankarstva napravila je pojava računara.

---

Preduzetnik mora da bude inovator
mr Živojin Petrović

Često se misli da su inovacije moguće samo u velikim preduzećima sa velikim laboratorijama i sa velikim budžetom. Istina je, međutim, da je većina radikalnih inovacija nastala u malim firmama. Avion, helikopter, polaroid kamera, hidroulična kočnica, biosintetički insulin, robotska ruka, samo su neki od pronalazaka nastalih u 20. veku u malim preduzećima sa relativno ograničenim sredstvima.

Ako koristimo jezik brojki onda se vidi da je 95 odsto svih radikalnih inovacija posle Drugog svetskog rata, a 50 odsto inovacija uopšte, nastalo u malim preduzećima.

---

Srpska privreda na prekretnici
dr Nebojša Savić

Na kraju 2006. godine sprska privreda se nalazi na prelazu između dve razvojne strategije – jedne, koja je bazirana na iskorišćavanju raspoloživih faktora razvoja i u kojoj dominiraju niske cene kao osnovno uporište konkurentnosti, i druge, u kojoj dominira povećanje efikasnosti i kvaliteta.

Povećanje konkurentnosti

Da bi u 2007. godini zakoračila ka višoj grupi u kojoj dominira efikasnost, Srbija mora bitno unaprediti performanse svoje privrede. I ulazak u EU biće tesno vezan za ulazak u krug zemalja u kojima je konkurentnost podignuta na pomenuti srednji nivo. Srpska privreda još uvek nema obeležja tržišne privrede. U njoj na državni sektor otpada više od polovine proizvodnje. To je preveliko učešće, pogotovo ako se poredi sa naprednim privredama i bitan generator njene niske konkurentnosti i slabe efikasnosti. Zbog toga na listi razvojnih prioriteta upravo strukturne reforme, u kojima Srbija izrazito zaostaje, zauzimaju prvo mesto. Ove reforme su presudno vezane za privatizaciju i prestrukturiranje državnih preduzeća.

Privatizacija i reforma

Privatizacijom državna preduzeća treba da dođu u poziciju da njihova ciljna funkcija bude veoma bliska ciljnoj funkciji privatnih preduzeća, a to znači da kreiraju profite. Zbog toga je ishod naše tranzicije presudno vezan za to šta će se dogoditi sa 500 državnih preduzeća u kojima je zaposleno blizu 200.000 radnika. Reforma javne potrošnje je u ozbiljnom zastoju, a država umesto da redefiniše svoju ulogu i smanjuje svoje prisustvo u privredenim tokovima – sve je prisutnija. Nivo poreskog opterećenja je izuzetno visok, čak najviši u regionu. Da bi se obezbedila zdrava razvojna pozicija sa dugoročno održivim razvojem mora se nivo javnih rashoda svesti na 30–35% GDP (sada je između 45–49%). Ovo se ne može učiniti preko noći, ali bi se morao ostvarivati pad u nekoliko sledećih godina po 1,5 procentni poen godišnje.

Inflacija ispod 5%

Inflacija mora biti oborena na nivo koji će trajno biti ispod 5%. Za razliku od zvaničnih stavova koji su aktuelnu srpsku inflaciju objašnjavali eksternim uzrocima (rast cena nafte), glavni generatori inflacije formiraju se na tržištu i odražavaju domaće defekte i neravnoteže. Inflacija nije dominantno pod uticajem troškova, već pre svega pod uticajem prevelike tražnje. Srpsko društvo troši više nego što stvara, tako da ima praktično nultu štednju i visok priliv resursa iz inostranstva kojima se finansira visoka potrošnja. Privredni ambijent u Srbiji mora biti dovoljno atraktivan da omogući godišnji priliv stranih direktnih investicija od 2,5 milijardi dolara i da se učešće uvoza i izvoza podigne na 60–70% GDP. Ovo je moguće ostvariti ukoliko se finansijski potencijal iz potrošnje preusmeri u investicije i razvoj.

Na samom kraju treba reći da rast javnih rashoda, koji je u 2006. ozvaničen rebalansom budžeta, može biti u 2007. pretvoren u nove inflatorne impulse i novo ugrožavanje makroekonomske stabilnosti. Pred kreatorima i izvršiocima ekonomske i razvojne politike Srbije u 2007. nalaze se izazovni zadaci. Za njihovo ostvarivanje potrebna je jasna koncepcija, hrabrost i liderstvo i napuštanje populističkih obećanja i pothranjivanje iluzija da se može trošiti više od onoga što se stvara sopstvenim radom.

Zbog toga srpski put u ekonomski prosperitet mora biti trasiran na oba puta - kako na planu ostvarivanja trajno održive makroekonomske stabilnosti, tako i na planu iniciranja i osnaživanja mikroekonomskih reformi, posebno u domenu privatizacije i prestrukturiranja državnih preduzeća, otvaranja prostora za osnivanje novih privatnih preduzeća i obimnije investiranje. Težak i izazovan zadatak, ali i jedino moguć na putu ka modernoj Srbiji.


Lider Zapadnog Balkana

Srbija mora postati najjači igrač na području Zapadnog Balkana. Formiranje zapadnobalkanske zone slobodne trgovine je od izuzetnog značaja za Srbiju i njoj se treba pristupiti kao izuzetnoj razvojnoj šansi. To je prostor sa 21,6 miliona stanovnika na kome se kreira 65 milijardi dolara GDP sa prosečnim GDPpc oko 3.000 dolara.

---

Vraćanje poverenja
Franc Vajler

Na osnovu prvih analiza i procena, poslovna 2006. godina u privredi osiguranja u Srbiji, doduše, nije donela tako izuzetno povećanje premija kao prethodna godina – oko 12,5%, za razliku od preko 50% 2005. Međutim, došlo je do niza kvalitativnih poboljšanja koja imaju postojan karakter. Narodna banka Srbije, kojoj je na osnovu Zakona o osiguranju iz 2004. godine poveren nadzor nad osiguranjem, znatno doprinosi jačanju i konsolidaciji srpskog tržišta osiguranja. Poslednjih meseci je pre svega u oblastima solventnosti i ulaganja učinjen značajan napredak. Na taj način je moguće ublažiti nepoverenje pojedinih slojeva društva prema sektoru finansijskih usluga i forsirati potražnju za osiguranjem putem kvaliteta i mnoštva proizvoda osiguranja, stabilnosti tržišta i poverenja u osiguravajuća društva.

Zaštićen klijent – bolji klijent

Ovim merama je za UNIQA-u stvorena platforma za ulazak u posao sa osiguranjem vozila i druge grane osiguranja. Naime, posao na novom srpskom Zakonu o obaveznom osiguranju vozila je de facto okončan. Novi nacrt zakona predviđa veću efikasnost i zaštitu potrošača u ovoj grani osiguranja, kao i povećanje najniže sume osiguranja – u skladu sa smernicama EU. Ali, i partnerstvo UNIQA-Raiffeisen je 2006. godine dobilo odlučujuću smernicu koja je orijentisana ka budućnosti. Sa 1. oktobrom 2006. dozvoljena je prodaja proizvoda osiguranja preko banaka. Uvereni smo da će se prodaja preko banaka razviti u važan put prodaje u oblasti osiguranja.

Kako bismo optimalno iskoristili šanse koje se nude, neophodno je dalje usaglašavanje zakonskih propisa o reosiguranju sa propisima EU. Prioriteti su liberalizacija reosiguranja, dalje regulisanje prodajne strukture i posrednika; obezbeđenje mogućnosti za investicije za osiguranike u inostranstvu; poboljšanje školovanja aktuara i zaštite potrošača. U ovim sektorima su u 2007. godini planirane odgovarajuće zakonske izmene. Na osnovu ove regulative moguće je onda sprovesti dalje obuhvatne reforme u srpskom sistemu penzijskog osiguranja.

Jačanje „trećeg stuba” penzijskog osiguranja

Udeo privatnog penzijskog osiguranja u celokupnom volumenu premija u 2006. godini iznosi oko 2%. Trenutno samo tri osiguravajuća društva nude proizvode privatnog penzijskog osiguranja, pri čemu treba imati u vidu da je tek Zakonom o penzijskoj kasi od oktobra 2005. postavljen treći stub u srpskom penzijskom sistemu. Od aprila 2006. omogućeno je penzijskim društvima koji imaju penzione fondove da nude proizvode penzijskog osiguranja. Poreske olakšice za proizvode penzijskog osiguranja postoje: trenutno se oko 35 evra mesečno može odbiti od poreza. Narodna banka Srbije u marketinškoj kampanji u bližoj budućnosti želi da naglasi poseban značaj privatnog penzijskog osiguranja i da se tako pre svega obrati mlađoj i srednjoj generaciji. Na taj način će i treći stub imati pozitivan uticaj na tržište kapitala.

Nadamo se da će poboljšanje kvaliteta imovinskih uloga na srpskom tržištu kapitala moći da prati tempo poboljšanja proizvoda, jer je za povećanje konkurentnosti srpskog tržišta osiguranja i ovaj segment, pored daljih državnih olakšica, od velikog značaja.


Novi proizvodi i nova radna mesta

UNIQA life trenutno razvija novu generaciju proizvoda osiguranja za oblasti penzije i zdravstva. To je i razlog zbog kojeg ćemo primiti još diplomiranih stručnjaka iz osiguranja za Srbiju. Sa know-howom međunarodnog osiguravača UNIQA-e, 2007. godine treba da nastanu dalji moderni proizvodi koji će biti ponuđeni od moderno strukturisanih prodajnih mreža, tj. od referenata koji su okrenuti klijentima.

---

Dvor vina

Aleksandra Galić

 

Poslednjih godina sve više proizvođača vina je shvatilo da značajne prihode mogu da dobiju i od turizma, a sami tim i da poboljšaju prodaju. Mnoge turističke agencije su počele da nude Puteve vina, a jedan od njih je i Vinski dvor u Hajdukovu, predgrađu Subotice.

Gosti se uvek vraćaju

„Najvažnije od svega je dobro vino, sve ostalo se lakše napravi, ističe Laslo Kuper, vlasnik Vinskog dvora. Putevi vina, kao jedan od oblika turizma, namenjeni su ljudima koji vole ovo piće i neprestano tragaju za novim ukusima. Ako je vino dobro gosti se uvek vraćaju. Pored ovoga, za kompletnu uslugu potreban je restoran, kao i objekat sa sobama jer gosti posle degustacije ne vole daleko da idu.

„Sama degustacija traje oko 45 minuta. Posetioci probaju devet vrsta vina, a između toga jedu tri vrste sira, maslinke i jabuke da bi neutralisali ukus. O svakoj vrsti ispričam sve što znam, koja je sorta, uz koju hranu se najbolje slaže, kao i čitavu tehnologiju prerade. Sve to radim u specijalnom podrumu koji ima prastari ambijent, uz svetlost sveća. Takođe, oblačim se u odoru viteza vina iz arene subotički pesak, kome i sam pripadam”, objašnjava naš sagovornik, i dodaje da se nekada među turistima nađu i pravi poznavaoci ovog pića pa se priča i oduži. Čitav program košta od 250 do 300 dinara po osobi, u zavisnosti od vrste vina koja se pije. Ručak ili večera se posebno plaćaju. Sličan program u Sloveniji i nekim drugim okolnim državama košta od pet do deset evra.
Prema iskustvu drugih zemalja, da bi ovaj vid turizma bio isplativ, svaki vinski podrum bi trebao da ima jedno svoje vodeće vino po kome je prepoznatljiv, potrebno je i nekoliko barikiranih vina.

Investicija u stotinama hiljada evra

Vinski dvorovi poseduju sedam hektara vinograda i gaje devet sorti grožđa, od čega su četri autohotne (od davnina su u Palićkom regionu). Godišnje proizvedu oko 20.000 flaša vina a još 10.000 prodaju u rinfuzi. Osim u svom restoranu vina prodaju i malom broju hotela, kao i nekim firmama. Za početak ovog biznisa Laslo Kuper navodi da je pre svega potrebno imanje i vinograd, a da je za prateće objekte potrebno izdvojiti još oko 200.000 evra.

„Da bi sredio prostorije, kupio sistem za hlađenje i fermentacione sudove uložio sam 46.000 evra. Još toliko mi je potrebno da bih kupio punilice i pneumatske prese, i tada ću moći da kažem da sam zadovoljan svojim mašinama”, objašnjava vlasnik Vinskog dvora.
Pored dobre tehnologije u vinskom turizmu su veoma bitni i školovani konobari. Njih je danas veoma teško naći, zato naš sagovornik svoje radnike šalje na kurs za somelijee. Po njegovom iskustvu, trenutno su u modi crvena vina, uglavnom iz zdravstvenih razloga.

Zaštitnik vinogradara
Vinogradari u Srbiji 14. februara slave Svetog Trifuna kao svog zaštitnika. On je zbog svoje vere bio proganjan, ali je u njoj ostao čvrst i istrajan. Ovo su i karakteristike vinogradara, koje ne napušta vera da će se njihov osmomesečni trud isplatiti bogatom berbom i omogućiti dobro vino.

---

Hladno srce kold kolinga
Dejan Nikolic

Tokom pripreme članka o kold kolingu (cold calling – neočekivana prodajna poseta ili poziv) u redakciju su nam, upravo sasvim neočekivano, navratile putujuće prodavačice, tzv. “torbarke”. Taj nadimak dobile su jer svoju robu, uglavnom satove, kozmetiku ili kućne aparate, nose u torbama i tako obilaze firme po gradu, nudeći je zaposlenima. Prilično vešto su prošle obezbeđenje na vratima i banule u prostoriju gde smo urednik, dizajner, direktor kompanije i ja bezazleno privodili radni dan kraju. Uvežban široki osmeh i pogled starog prijatelja, sa glasnim: “Dobar dan. Kako ste, šta ima novo?” - naterali su nas da razmenimo poglede, pitajući se odakle ih poznajemo. Ono što je preporučljivo kao prvi korak u ovakvom sistemu prodaje - jeste da se uspostavi taj prvi kontakt, da bi se potencijalne mušterije, koje su upravo upale u zasedu, malo opustile. Ipak, devojke su na tako napadan način bile ljubazne i prisne - da smo svi odmah stali u gard. Nismo stigli ni da otpozdravimo, a njih dve su se “razvile u strelce” i istovarile robu. Svega par minuta kasnije, i ne shvativši koliko sreće imaju, već su se zaputile ka izlazu.

---