Tag: Ostalo

Dve priče o tri praseta
Nataša � ovljanski

Kao ambiciozna mama koja je želela da joj ćerka još sa četiri godine govori engleski kupila sam joj zbirku Grimovih bajki na engleskom jeziku. Kada sam otvorila Priču o tri praseta i počela da joj je čitam bila sam zapanjena otkrivši da to nije ona ista priča uz koju sam odrastala i koja nam je svima dobro poznata. Bilo je to pravo otkrovenje za mene koje me je pokrenulo da napravim mini-istraživanje na internetu u vezi sa poreklom priče.

Engleska verzija priče

Priča je nastala u Engleskoj i od štampane verzije iz 1892. pa do danas nije se značajnije menjala u osnovnom scenariju, a to je da tri praseta kreću u samostalni život i da treba sebi da sagrade dom. Prvo prase je lakomisleno i lenjo i zato se odlučuje za najmanje zahtevno rešenje, a to je kuća od slame. Drugo prase je malo ozbiljnije i odlučuje da uloži više truda i pravi kućicu od pruća, dok je treće prase najpromišljenije i najvrednije i pravi sebi kuću od cigala koja može da ga zaštiti od životnih opasnosti, odnosno vuka.

Kada je vuk naišao na prase koje je živelo u kući od slame pojeo ga je jer kuća od slame nije mogla da ga zaštiti, kao što ni kuća od pruća nije mogla da zaštiti prase koje je živelo u njoj i koje je vuk, takođe, pojeo. Međutim, treće prase ne samo da je uspelo da se zaštiti, već je zahvaljujući sopstvenoj pronicljivosti predvidelo vukovo ponašanje i uspelo da ga ubije doguravši kotao s vrelom vodom pod odžak u koji je vuk upao i skuvao se. U jednoj od verzija pomenutog scenarija prase ne samo da je ubilo vuka, već ga je i pojelo.

                         Naša verzija priče

U engleskoj Priči o tri praseta događaju se tri smrti dok u našoj verziji priče, kao što znamo, nema mrtvih. Naime, prase koje je sagradilo kuću od cigala primilo je svoju braću kod sebe u kuću, kako bi se zaštitili od vuka koji ih je jurio, iako nisu hteli da ga slušaju i da mu pomognu u izgradnji kuće od cigala. Zahvaljujući tome što je pomogao svojoj braći zajedno su dogurali kotao sa vrelom vodom pod odžak, a to ne bi uspeo da je bio sam. A vuk koji je upao u kotao nije se skuvao u kotlu, već se samo ošurio i pobegao daleko, tako da ga niko više nije video.

Vaspitne poruke

Vaspitna poruka koja se šalje malim Englezima je da moraju snositi posledice svojih nepromišljenih postupaka, da prokockavši jednom datu šansu ne mogu računati s tim da će im se ukazati i druga šansa i da se u životu, pre svega, moraju oslanjati na sebe i svoje sposobnosti, umesto da računaju na to da će im se u nevolji naći neko ko će im pomoći i dati im ono što im je potrebno. Kao što i neprijatelja nikada ne treba poštedeti zadržavajući se samo na opomeni, već ga treba dotući kako ne bi dobio šansu da se oporavi i ponovo pojavi, možda mnogo jači nego što je bio, s mogućnošću da nas ovog puta uništi.

Vaspitna poruka koja se slala generaciji Titovih pionira, kojoj i sama pripadam, je ta da je najvažnije da se držimo zajedno i ako tako radimo ne možemo pogrešiti, niti nam neprijatelj može naškoditi, te zato i nije potrebno da ga dotučemo. Ako se identifikujemo sa nepromišljenim prasićima poruka je da iako zapadnemo u nevolju zbog sopstvene nepromišljenosti tu je Veliki brat koji će nas izbaviti i dati ono što nam je potrebno. Čak iako smo nepromišljeni nećemo snositi posledice jer On je taj koji misli za nas, a jedino što se od nas traži je da ga slušamo i sledimo. Ako se pak identifikujemo sa najpametnijim prasetom poruka je da ne možemo opstati ako se budemo oslanjali samo na sebe i sopstvene sposobnosti ma kako one bile visoko razvijene.

Koji scenario je ispravniji?

Čini mi se da je naša verzija priče još uvek u opticaju i da nove generacije mališana odrastaju uz nju. Pitam se koliko je primerena sadašnjem vremenu i šta treba da uradimo po pitanju našeg scenarija.

Ne verujem da treba da ga prekrojimo na način da bude identičan engleskom. Uostalom danas se u celom svetu insistira na timskom radu i opšte je poznat sinergetski efekat koji podrazumeva da je rezultat do kojeg dolazi tim kao celina veći od rezultata do kojeg bi došli članovi tima da su radili na datom zadatku nezavisno jednan od drugog.

Predlog novog scenarija

Ako bih ja bila pisac priče, najstarijem prasetu bih definitivno oduzela ulogu spasioca. Nepromišljeni prasići bi se spasli od vuka, ali zahvaljujući ličnim sposobnostima kao što su snalažljivost, brzo trčanje, sposobnost improvizacije, inovacije i slično. Snosili bi posledice sopstvene lenjosti i nepromišljenosti, ali u smislu da su već kažnjeni pretrpljenim strahom, time što su ostali bez kuće i što će na kraju, ipak, morati da grade kuću od cigle. U svakom slučaju ne bi bili kažnjeni na način koji bi im onemogućio da uče na sopstvenim greškama i da ih isprave. Duboko verujem da nam život uvek daje novu šansu, što je možda moja lična zabluda, ali bez obzira na to ona bi u mojoj verziji priče bila prisutna i iz tog razloga bi i vuk izvukao živu glavu. Zajedništvo bi takođe bilo nagrađeno. Treba da budemo upućeni jedni na druge i pored toga što se oslanjamo, pre svega, na sebe i svoje sposobnosti.

Čemu analiza ove priče?

Ova priča je jako dobar pokazatelj kako smo vaspitavani ovih poslednjih pedeset godina i koliko je to vaspitanje neprimereno sadašnjem vremenu kada treba da se razmišlja i ponaša tržišno. Osnovni problem je što nismo razvili veru u sebe i svoje sposobnosti i zbog toga nam je sada toliko teško. Država je dugo vremena igrala ulogu Velikog brata i vodila brigu o svima nama.

Otežavajuća okolnost je i to što su se mnogi zapošljavali preko veze (rodbinske, partijske, zemljačke itd.) a ne zahvaljujući svojim kvalifikacijama i sposobnostima. Jednom dobijen posao za mnoge je značio imati radno mesto, ali ne i stvaran posao što je opet vodilo u nekorišćenje svojih sposobnosti i nerazvijanje sopstvenih potencijala. Danas je ponovo došlo vreme kada treba da se setimo naše narodne poslovice: „Uzdaj se u se i u svoje kljuse”.

Međutim, mnogi se osećaju kao da su bez oslonca, jer nisu sami sebi uzdanica već nepoznanica, ne znaju šta i koliko mogu, a to nikad neće ni saznati ako ne dozvole sebi da probaju, jer jedino tako će moći da kažu: aha pa ja to mogu, vidi ovo mi ide od ruke, ovo nekome koristi. To je jedini način da se povrati davno izgubljeno samopouzdanje.


Priča o tri praseta i organizaciona kultura

O organizacionoj kulturi se priča i piše na osnovu različitih podela, ali meni je lično najprihvatljivija podela na četiri tipa: hijerarhijski, klanski, tržišni i ad hoc. U kontekstu priče o organizacionoj kulturi dva različita scenarija Priče o tri praseta su posebo interesantna jer dobro oslikavaju razliku između klanske i tržišne organizacione kulture koje izgledaju kao opozitne jedna drugoj.

Osnovne vrednosti u klanskoj kulturi su zajedništvo, sloga, pripadnost, lojalnost, zajednički interes i deljenje zajedničke sudbine, međuzavisnost, konformizam, a najveća vrednost je upravo članstvo u klanu zbog čega novoprimljeni u klan oseća da mu je time ukazana posebna čast.

Odlike tržišne kulture: svi odnosi su ugovorni, vernost traje samo za vremenski period koji je naznačen u ugovoru, lični interes ima apsolutnu legitimnost i na njemu se sve zasniva, vrhunske vrednosti su nezavisnost, ambicija, takmičarski duh, lična inicijativa i postizanje rezultata.

Očigledno je da je u socijalističkim zemljama koje su bile jednopartijski sistemi dominantan oblik organizacione kulture bio klanski. Međutim, klan nije samo nešto što je svojstveno isključivo komunizmu i socijalizmu. I u kapitalizmu postoje klanske, organizacione kulture. � ta je trilaterala ako ne klan na svetskom nivou. Dok se na globalnom nivou monopoli stvaraju, na lokalnom nivou se ruše. Nama će biti potrebno da usvajamo elemente i vrednosti tržišne i preduzetničke, takozvane ad hoc organizacione kulture, ako želimo da opstanemo.

Ohrabrujuće je to što uvek postoje tržišne niše koje čekaju da budu primećene. Ne treba čak da budemo ni preterano inovativni, već je potrebno da umemo da posmatramo okruženje oko sebe i da rešenja koja već postoje negde u svetu primenjujemo u svojoj sredini. Sve što nam je potrebno je copy–paste (kopiraj–primeni).

---

Jedete li zdravo?
Aleksandra Galić

Sve je više ljudi koji putujući po svetu postaju vegetarijanci (ne jedu meso) ili vegani (ne jedu proizvode životinjskog porekla), a onda dolaskom u Srbiju traže restorane u kojima se služe novootkriveni specijaliteti. Takođe, sve je više domaćica koje u ishranu svoje porodice, polako ali sigurno, uvode sojino mleko, kus-kus ili nerafinisano ulje.

---

Novac skriven u ciglama
Novac skriven u ciglama

Sa dolaskom proleća, srpski neimari su izvukli alat iz zimskih ostava, i građevinska sezona je i zvanično počela. Kako to obično kod nas biva, najveće ambicije su vezane za Beograd, koji će cele godine biti veliko gradilište – najveći trgovinski centar u Srbiji, »Delta City«, započet je u novobeogradskom bloku 67, u blizini lokacije na kojoj će se graditi univerzitetsko selo. Za jesen je planirana izgradnja novih sportskih objekata i rekonstrukcija postojećih. MPC Holding planira u naredne tri godine podizanje još deset objekata »Immocentra« a iz ove firme najavljuju izgradnju novog tržnog centra u blizini poslovne zgrade »Ušće« ali i objekta »Ušće 2«.

---

Rado ide Srbin u programere
Tamara Bartoš

Dok bi u nekim ranijim vremenima majka iskusno savetovala kćerku da obezbedi dobar živor udajom za imućnog trgovca ili recimo zemljopsednika, u današnje vreme bi se na listi poželjnih neženja u Srbiji pri samom vrhu sigurno našli programeri.

---