Tag: Marketing i PR

Inovacije
Inovacije donose novac

Od dana kada se, pre nekih desetak hiljada godina, zavrteo prvi točak negde u beskrajnim prostranstvima Azije, ljudska rasa svoj napredak u dobroj meri može da zahvali genijalnoj inovativnosti njenih pripadnika. Inovativnosti koja ne mora da bude samo tehnička – svaka nova usluga ili novi, bolji način da se nešto uradi daju svoj doprinos u „guranju” čitavog društva u bolju budućnost. Trend inovacija koje su svoje vlasnike načinile bogatim ljudima je značajno uznapredovao poslednjih godina 20. veka, u vreme kada je srpska pamet prividno bila onemogućena da deluje (sem u vidu nesrećnog „odliva mozgova”). Nekoliko primera koji slede u ovom tekstu govore da je svetlo u tami ipak sve vreme postojalo, iako ga mi uglavnom nismo bili svesni. Po nestanku međunarodne izolacije Srbije i početku značajnijeg napredovanja njene privrede, došao je trenutak da inovatori koji su godinama u najtežim uslovima uspešno radili i zarađivali prezentuju rezultate svog delovanja. Sada je na njima da poduče i ohrabre brojne stručnjake kako da misle na nov način i pravilno pređu mukotrpan, ali obavezan put koji vodi do tržišnog vrednovanja njihovih inovacija.

---

Posmatramo li ih pažljivo?
Radovan Subić

Današnja mlada populacija je jedna od prvih generacija koje su imale četiri do šest godina iskustva na internetu, e-mail, web, bežična i druga digitalna iskustva kojima su protkani njihovi životi. Zbog toga što je jedinstvenih karakteristika (većina su izdržavani od strane roditelja, sa velikim diskrecionim dohotkom) ova grupa je veoma atraktivna.

Razvoj klinaca u potrošače

Teen (13-19 godina) i tween (dvadesetogodišnjaci) tržišta su u velikom razvitku. Većina online marketara je bila sklona da izbegava ove grupe, verujući da oni ne poseduju kreditne kartice i da zbog toga nisu u stanju da direktno kupuju. U međuvremenu se mnogo toga promenilo… Tinejdžeri su sada „vidljiva” i platežno sposobna publika za direktan marketing. Studija Harris Interactivea je već u junu 2003. pokazala da njihova nemogućnost kupovine online više ne predstavlja problem. Navešćemo samo neke od aktuelnih statističkih rezultata:

- Tinejdžeri godišnje potroše 94,7 milijardi dolara, tj. prosečan američki tinejdžer potroši godišnje 3.310 dolara.
- 37% njihovog prihoda im daju roditelji, a 63% sami zarađuju.
- Godine 2004. potrošili su oko 1,7 milijardi dolara online. Tokom sledeće godine već 2,6 milijardi dolara, a 2005. oko 3,6 milijardi dolara. Projekcija online potrošnje pokazuje da su njihovi izdaci u povećanju, tako da pokazuju da će do kraja 2006. potrošiti 4,8 milijardi dolara.
- 29% online pretražuju proizvode pre kupovine, a 20 – 25 milijardi dolara koje potroše offline su direktno pod uticajem online istraživanja.

Tinejdžeri utiču i na potrošnju njihovih roditelja, od automobila do putovanja, preko kompjutera i drugih tehničkih proizvoda. Njihova moć je fascinantna. Euro RSCG studija „Connected and Connectivity – The Power of Teens On-line” pokazala je da su današnji tinejdžeri najviše informisana i medijski svesna grupa u istoriji. Oni su ekstremno tehnološki orijentisani, a ujedno su i generacija koja je marketirana ceo svoj život, i kao rezultat toga, oni su marketing „inteligentni”. Imali su mnogo više izbora nego bilo koja druga generacija, i zahvaljujući brojnim načinima da komuniciraju sa sličnim sebi, otvoreno izražavaju kako pozitivna, tako i negativna mišljenja o proizvodima/uslugama, robnim markama i kompanijama. Prva su generacija koja je istinski svestrana, koja lagano balansira e-mail, chat i druge oblike komunikacije istovremeno. Ceo život su u svetu gde je sve trenutno: instantni download, isporuka preko cele noći, obroci koji su pripremljeni za mikrotalasnu pećnicu…

Njegovo veličanstvo kompjuter

Tinejdžere možda ni bi uzbudio ni gubitak prednosti televizije i mobilnih telefona, jer im i dalje ostaju kompjuter i web kao najvažnije i najmoćnije sredstvo komunikacije. Njima je kompjuter centralni komunikacioni sistem za e-mail, blogove, IM, pa čak i za telefonske razgovore. Oni ne traže ništa više. Ako imamo šta da im ponudimo, uradimo to elektronskim putem.

Jedan od troje srednjoškolaca u višim razredima poseduje kreditnu karticu, od čega je polovina na njihovom imenu. Čak 78% studenata poseduje kreditne kartice. Trend je da se i tinejdžerima odobravaju krediti. U poređenju sa 2002. godinom, kada je samo jedan od sedam tinejdžera, mlađih od 18 godina, imao karticu, napredak je više nego vidljiv. Osnovni razlog za povećanje broja kartica među ovom populacijom je činjenica da im je omogućeno da dobiju karticu bez odobrenja roditelja.

Nekoliko stvari koje treba imati na umu prilikom njihovog marketiranja:
- Od kako su rođeni „bombardovani” su advertajzingom. Nijedna generacija pre njih nije videla toliko offline i online reklama koliko oni.
- Oni mogu da „nanjuše” neistinu, prevaru i preuveličavanje, bilo da gledaju TV, čitaju novine, slušaju radio, surfuju po internetu posećujući e-markete ili dok posmatraju samo „Subjekt line:” e-maila.
- Tinejdžeri su svesni ekonomisanja a novac ne raste na drvetu. Oni racionalnije troše novac nego što to čine neki odrasli.
- Oni znaju da se moda uglavnom menja svakih šest meseci, i to uzimaju u obzir kad kupuju odeću.
- Tinejdžeri od 13 i 14 godina žele da se oblače „in”, pa kupuju i nose ono što i drugi. Sa 18 i 19 godina na modu gledaju kao na nebitnu stvar i „lete” nošeni na krilima slobode nezavisnosti, naglašene individualnosti i uticaja referentnih grupa kojima pripadaju ili se trude da im pripadaju.

Kako ih marketirati?

Navešćemo nekoliko glavnih tačaka koje mogu biti ideja vodilja i za naš prostor:

Ponuda. Ponudite im ono što oni najčešće kupuju. Ponuda mora biti napravljena tako da je u skladu sa tinejdžerskim mentalnim sposobnostima. Oni mnogo troše, ali su za neke stvari veoma štedljivi. Mnogo prodavnica im odobrava popuste i daje kupone. Uglavnom, treba im nuditi proizvode sa niskom cenom.

Kopiranje. � ta god da im prodajete, pričajte njihovim „jezikom”. Prelistajte nekoliko teen magazina i posetite nekoliko teen sajtova da vidite kako se oglašivači obraćaju ovom tržištu.

Grafika. Tinejdžeri najviše reaguju na veselije boje i „zbućkanu” grafiku. To je u skladu sa njihovim odrastanjem, brzom pokretljivošću i radoznalom ličnošću koja uveliko spoznaje svet oko sebe. Grafika nikako ne treba da bude pastelna i beživotna.

Mogućnosti kupovine. Iako mnogi tinejdžeri nemilosrdno koriste kartice i kupuju direktno sa sajta, neki tako ne rade.

Mišljenje roditelja. Zatražite od njih da se posavetuju sa roditeljima. Ovakve akcije roditelji ocenjuju kao edukativne i veoma vredne.

Trošenje tuđeg novca. Objasnite im kako da plate čekom ili karticom. Možda imaju sopstveni žiro-račun ili su ih roditelji ovlastili da koriste njihov.

Kuponi. Oni su skupljači kupona kao i njihove bake. Ne skupljaju kupone da bi uštedeli na kupovini praška za veš, nego za stvari kao što su T-shirts („Kupite dve, jednu dobijate besplatno!”) ili besplatna isporuka za skateboard.

Tell-a-friend alatka. Zbog toga što su toliko vešti u komunikaciji, tinejdžeri mogu raširiti obaveštenja o proizvodima/uslugama dok trepnete. Dajte im razlog da šire informacije o vašem asortimanu. Dobri razlozi za to su npr. prihvatljivi proizvodi i veliki popusti.

Interaktivnost. Oni vole interakciju. Umesto statične, jednokanalne komunikacije, pogledajte aktivnosti u e-mailu i na web stranici da bi ohrabrili njihovo učestvovanje, kao što su istraživanja, glasanja, igre i poruke na forumima. Zabavna takmičenja i nagradne igre, u kojima se oni sami prijavljuju bez obaveznog dokaza o kupovini (sweepstakes) više su od pukog sakupljanja podataka.

Navikavajte ih danas da bi kupovali sutra

Mnogo važnije od toga šta mladi kupuju danas jeste činjenica da su oni potrošači sutrašnjice. Izgrađivanje veza i odnosa sa njima u sadašnjosti isplatiće se dugoročno, a istovremeno će dovesti i do trenutnog povećanja prodaje i prihoda. Većina njih je odrastalo online, u možda advertisingom najviše zasićenim vremenom, pa su veoma osetljivi na advertising generalno, a naročito na njegov online oblik.

Marketiranje tinejdžera je izazov, ali tu je i nagrada. Zapamtite da oni koji su danas tinejdžeri, sutra će biti odrasli… A još kad i mi razvijemo online poslovanje, upotrebu kartica i naravno internet marketing i Srbija može iskoristiti teen i tween tržište koje u budućnosti stvara platežno sposobne i lojalne potrošače.


Tri saveta ukoliko su vašoj kompaniji oni ciljna grupa:

- Budite potpuno fer i pošteni i budite spremni i otvoreni za komunikaciju sa njima. To ne znači da treba da koristite metod „tried-and-true” (probaj i uveri se) da bi izgradili interesovanje za vaše proizvode/usluge. Ali ipak budite apsolutno pošteni. Moraju da steknu poverenje u vašu kompaniju. Setite se starog marketing pravila: „Zadovoljan potrošač kaže samo trojici a nezadovoljan dvanaestorici”. Uzmite u obzir da su oni jako komunikativni, ekstravertni i pokretljivi potrošači sa bezbroj novih, svakodnevnih poznanstava. Pretvorite ih u potrošače-advokate vaše kompanije.

- Odredite nešto za njih vredno što će pomoći prodaju. To bi mogao da bude izveštaj o poslovima za koje će postojati tražnja u naredne dve, tri ili četiri godine, pregled o 10 top sajtova za „skidanje” muzike, SMS melodija… Pomozite im da urade seminarske i diplomske radove tako što će korisne informacije naći na vašem sajtu.

- Nađite vremena da popričate sa tim ljudima, da vidite šta oni misle i žele. Organizujte online i offline ankete (potrudite se da im date i odgovarajuće nagrade), pravite prezentacije po školama i fakultetima, budite sponzori raznih akcija u kojima oni učestvuju ili se tiču njih, posetite mesta na koja ona izlaze… Budite empatični da biste smislili način kako da pravilno iskoristite to što ste saznali.

---

Dizajn

---

Budite ono što jeste ali...
Jasmina Mijailović

Moja prijateljica je još od prvog razreda osnovne škole posedovala i vešto koristila osobinu za koju smo svi verovali da je deo neke velike, samo njoj poverene tajne – umela je da dobije ono što naumi. Veoma suptilno, bez ikakvih teškoća, znala je da upotrebi „tajnu formulu” dopadljivosti, prihvatanja i odobravanja uz osmeh druge strane. I uvek su je pamtili. Danas je uspešna poslovna žena koja svoj dar „upravljanja situacijom” ponosno stavlja u prvi red osobina koje su joj donele uspeh u životu. Spontano.

Nasuprot njoj, moja druga prijateljica se ni po čemu nije razlikovala od ostalih. Uz manje ili veće napore ostvarivala je prosečne rezultate, kako u školi, tako i u odnosima s ljudima. Iskreno, niko nije očekivao da će postići mnogo. Vremenom, naučila je kako da postigne više. Danas je takođe uspešna poslovna žena koja svoju upornost i odlučnost da „savlada situaciju” stavlja u prvi red osobina koje su joj donele uspeh u životu. Planirano.

---

Koristite internet!

Miloje Sekulić

Da ste pre deset godina osobu koja se u SAD bavila PR-om upitali da li koristi internet, odgovor bi sigurno bio potvrdan. Da ste pre pet godina osobu koja se bavi PR-om u nekoj od zapadnih zemalja upitali može li da radi svoj posao bez interneta, odgovor bi bio negativan. Da danas upitate PR-ovca u Srbiji koliko mu znači internet, odgovor bi bio dualan – i mnogo i nimalo.

Internet, pored mnogih dobrih, ima jednu divnu osobinu dragocenu za potrebe osoba koje se bave PR-om ili njegovim najznačajnijim segmentom – odnosima sa medijima. Putem interneta se naime željena informacija teoretski plasira novinaru direktno u glavu. Kažem teoretski, jer se možete naći u situaciji da novinar koji vam je bitan internet jednostavno ne koristi!

---

Advertising: web Vs. TV
Miloš Zorica

Po istraživanjima sajta www.internetworldstats.com, procenat populacije koja koristi internet se rapidno povećao u periodu 2000–2005. Zanimljivo je napomenuti da je u navedenom periodu broj internet korisnika na prostorima ex-Yu najviše porastao u susednoj nam Bosni! Reč je o neverovatnih 1.328,6% (iako je online svega 2,2% populacije)! U Hrvatskoj je nešto manje, 1.059,1% (52% populacije je online)! Kod nas je taj procenat znatno manji, 111,8% (7,9% populacije je online). Kad je reč o EU, u Danskoj je procenat korisnika interneta veći za 90,8% (68,7% populacije online), u Sloveniji 166,7% (40,9% populacije online), u Britaniji 128,4% (58,7%), u � vedskoj 64,4% (73,6%), dok je rekorder po porastu broja korisnika Letonija sa 524% (40,6%)! Kad je reč o zemljama van EU, svakako vodi Ukrajina sa 1305% (6%)!

---

Šta se krije
Ivana Ostojić

Sve prisutnija specijalizacija, koja je jedna od glavnih karakteristika modernog sveta i modernog poslovanja, nije mogla da zaobiđe ni marketing. Nekadašnje velike marketinške agencije počele su uže stručno da se profilišu.

"Above the line ATL", odnosno, u prevodu, "iznad crte", predstavlja koncept klasičnog oglašavanja, u koji se ubrajaju sve standardno izrađene reklame i zakupljeni medijski prostor, odnosno vreme. Svaka reklama koju ste videli na televiziji, u časopisu ili dnevnim novinama, čuli na radiju ili videli baner postavljen na sajtu, ubrajaju se u ATL aktivnosti. Budžet za ove aktivnosti velike kompanije određuju više od godinu dana unapred i u okviru njega uglavnom ne može biti većih pomeranja.

---

Male tajne velikih bilborda
Ivana Ostojić

Jedan od osnovnih razloga za veliku popularnost oglašavanja na otvorenom prostoru (u daljem tekstu OOH) koje se sprovodi putem bilborda, panoa, svetlećih reklama ili posredstvom nekog sličnog medija, jeste činjenica da je ovo, u pogledu dometa, posle televizije najefikasniji medij. Dodatan motiv je niža cena u odnosu na televizijsko oglašavanje. Veoma važan razlog je i izuzetno precizno geografsko targetiranje ciljnih javnosti, što je posebna prednost ukoliko želite da vašu kampanju sprovedete u tačno određenim gradovima ili delovima gradova, recimo tamo gde posedujete prodavnice.

---

Informacija je najskuplja
Radmila Stanojevic

O ovoj strategiji, razmišljaju mnogobrojne svetske i domaće kompanije koje su shvatile da tržišna utakmica počinje i završava se znanjem kako prestići konkurenta, kako otkriti šta kupac želi!
Ukoliko ste postavili bilo koje od ovih pitanja, zakoračili ste u poslovanje novog doba, doba koje zahteva novi pristup intelektualnom kapitalu vaše kompanije. Da li znanjem može da se upravlja? Znanje je, pre svega, lična vrednost pojedinca, a upravljanje je organizacioni proces. Upravljanje dakle predstavlja pretvaranje individualnog znanja u korporativno koje je zatim dostupno i primenjljivo u celoj organizaciji. Znanja kompanije se sve više priznaju kao ključni resurs koji obezbeđuje konkurentnu prednost. Zato je besmisleno da se upravljanje tim znanjem obavlja stihijski.

---