Tag: Ekonomija

Lice i naličje misije i vizije
Ivana Ristić

Ako na Internet pretraživaču Google ukucate reči „misija i vizija kompanije“, kao rezultat pretrage dobićete oko 35.000 linkova! Tu, na jednom mestu, 35.000 kompanija želi da u najmanju ruku učvrsti trenutnu poziciju, uglavnom da proširi poslovanje, poveća tržišni udeo, zadobije još veće povrenje klijenata, ojača svoj brend i postanu konkurentnije. Svi oni navode svoju misiju i viziju. E magazin u ovom broju donosi istraživanje o tome šta su, zapravo, misija i vizija kompanije.

---

Mala bara, puno krokodila.
Robert Čoban

Ono što se u Poljskoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i u većini drugih istočnoevropskih zemalja desilo već 1991. ili 1992. godine, Srbiju je čekalo deset godina kasnije. Naime, nakon pada Berlinskog zida, nekolicina najmoćnijih nemačkih (Bauer, Burda, Springer, WAZ), švajcarskih (Edipresse, Marquard) i holandskih (Sanoma) izdavačkih kompanija grunula je na tržište zemalja Istočne Evrope i na zatečenom „brisanom prostoru“ počela da iz temelja gradi štampane medije po zapadnim standardima.

---

Hrana u banci
Tatjana Ristić

Banke odavno nisu samo finansijske organizacije koje prikupljaju, pozajmljuju i ulažu novac, ostvarujući pri tom profit. Banke podataka, banke organa, banke gena, banke krvi, banke semena... promenile su osnovno značenje ovog pojma. One prikupljaju druge resurse koji su od ključnog značaja za ljudski život. Jedan bivši biznismen došao je na ideju da i hrana može da se prikuplja kako bi se prosledila onima kojima je potrebna. Prvu banku hrane osnovao je Džon van Hengel, baveći se humanitarnim radom u penzionerskim danima, 1967. godine u Feniksu u Arizoni. Od tada ih je u Sjedinjenim Državama osnovano još oko 200 i povezane su u nacionalnu mrežu banaka hrane America’s Second Harvest. U Evropi, 188 lokalnih banaka ujedinjeno je u Evropsku federaciju banaka hrane FEBA. Deo ove mreže odskora je i Banka hrane u Beogradu.

---

E-banking na srpski način
Dejan Živković

Prvi oblici bankarskih poslova datiraju od pre 3000 godina. Sveštenici starih Sumera bavili su se menjačkim poslovima, posredovanjem u novčanim transakcijama i čuvanjem novca. Hramovi stare Grčke predstavljaju i uspešne bankarske sisteme, a stanovnici Rimske imperije poznavali su tekući i žiro račun. Ipak, pravu revoluciju u dugoj istoriji bankarstva napravila je pojava računara.

---

Škola za put do vrha
Prof. Danilo Golijanin, PhD

Menadžeri ljudskih resursa (HR) kažu da su kandidati često veoma slični. Ne razlikuju se puno po sklonostima ili sposobnostima. Za vreme studiranja bili su fokusirani na učenje, potpuno nesvesni realnosti tržišta i potreba poslodavaca. Ovakva situacija predstavlja izuzetnu priliku za specijalizovane programe koji popunjavaju propuste u obrazovnom sistemu. Tu su konsultanti, treneri, specijalizovani kursevi, poslediplomske studije, MBA programi.

---

Preduzetnik mora da bude inovator
mr Živojin Petrović

Često se misli da su inovacije moguće samo u velikim preduzećima sa velikim laboratorijama i sa velikim budžetom. Istina je, međutim, da je većina radikalnih inovacija nastala u malim firmama. Avion, helikopter, polaroid kamera, hidroulična kočnica, biosintetički insulin, robotska ruka, samo su neki od pronalazaka nastalih u 20. veku u malim preduzećima sa relativno ograničenim sredstvima.

Ako koristimo jezik brojki onda se vidi da je 95 odsto svih radikalnih inovacija posle Drugog svetskog rata, a 50 odsto inovacija uopšte, nastalo u malim preduzećima.

---

Lepšem polu niže plate
Aleksandra Soleša

Rodna ravnopravnost u zemljama zapadnog Balkana zaostaje za potrebama ekonomskog razvoja celokupnog regiona i zahtevima Evrope. Ova činjenica je polazna osnova za sprovodenje sveobuhvatnog stručnog trogodišnjeg projekta Međunarodne organizacije rada (ILO) usmerenog na smanjenje diskriminacije žena na tržištu rada.

---

Kad naplate utihnu...
Snežana Vuković

Ne, ovog puta nećemo o kreditnom menadžmentu sa akspekata bankarskog sektora. Značaj teme je mnogo šire primenjiv: sadašnji trenutak, verovatno više nego ijedan do sada, čini većinu učesnika aktuelnih privrednih dešavanja kreditorima.

Opšte govoreći, postoji tradicionalno shvatanje kreditnog menadžmenta u kojem se ovaj pojam svodi na naplatu i rad sa dužnicima, kao nešto što ima skoro antiprodajnu funkciju, nešto nevelikog značaja, što može da uspori i umanji prodaju i rast kompanije u celini. Po savremenim shvatanjima stvari stoje sasvim drugačije: funkcija kreditnog menadžmenta je u suštini dovršavanje procesa prodaje. Čitava stvar je suštinski veoma jednostavna: osnovni prioritet kreditnog menadžmenta je povećanje profita kroz snižavanje troškova prodaje i pozitivan uticaj na poboljšanje ukupnih novčanih tokova preduzeća.

---

Srpska privreda na prekretnici
dr Nebojša Savić

Na kraju 2006. godine sprska privreda se nalazi na prelazu između dve razvojne strategije – jedne, koja je bazirana na iskorišćavanju raspoloživih faktora razvoja i u kojoj dominiraju niske cene kao osnovno uporište konkurentnosti, i druge, u kojoj dominira povećanje efikasnosti i kvaliteta.

Povećanje konkurentnosti

Da bi u 2007. godini zakoračila ka višoj grupi u kojoj dominira efikasnost, Srbija mora bitno unaprediti performanse svoje privrede. I ulazak u EU biće tesno vezan za ulazak u krug zemalja u kojima je konkurentnost podignuta na pomenuti srednji nivo. Srpska privreda još uvek nema obeležja tržišne privrede. U njoj na državni sektor otpada više od polovine proizvodnje. To je preveliko učešće, pogotovo ako se poredi sa naprednim privredama i bitan generator njene niske konkurentnosti i slabe efikasnosti. Zbog toga na listi razvojnih prioriteta upravo strukturne reforme, u kojima Srbija izrazito zaostaje, zauzimaju prvo mesto. Ove reforme su presudno vezane za privatizaciju i prestrukturiranje državnih preduzeća.

Privatizacija i reforma

Privatizacijom državna preduzeća treba da dođu u poziciju da njihova ciljna funkcija bude veoma bliska ciljnoj funkciji privatnih preduzeća, a to znači da kreiraju profite. Zbog toga je ishod naše tranzicije presudno vezan za to šta će se dogoditi sa 500 državnih preduzeća u kojima je zaposleno blizu 200.000 radnika. Reforma javne potrošnje je u ozbiljnom zastoju, a država umesto da redefiniše svoju ulogu i smanjuje svoje prisustvo u privredenim tokovima – sve je prisutnija. Nivo poreskog opterećenja je izuzetno visok, čak najviši u regionu. Da bi se obezbedila zdrava razvojna pozicija sa dugoročno održivim razvojem mora se nivo javnih rashoda svesti na 30–35% GDP (sada je između 45–49%). Ovo se ne može učiniti preko noći, ali bi se morao ostvarivati pad u nekoliko sledećih godina po 1,5 procentni poen godišnje.

Inflacija ispod 5%

Inflacija mora biti oborena na nivo koji će trajno biti ispod 5%. Za razliku od zvaničnih stavova koji su aktuelnu srpsku inflaciju objašnjavali eksternim uzrocima (rast cena nafte), glavni generatori inflacije formiraju se na tržištu i odražavaju domaće defekte i neravnoteže. Inflacija nije dominantno pod uticajem troškova, već pre svega pod uticajem prevelike tražnje. Srpsko društvo troši više nego što stvara, tako da ima praktično nultu štednju i visok priliv resursa iz inostranstva kojima se finansira visoka potrošnja. Privredni ambijent u Srbiji mora biti dovoljno atraktivan da omogući godišnji priliv stranih direktnih investicija od 2,5 milijardi dolara i da se učešće uvoza i izvoza podigne na 60–70% GDP. Ovo je moguće ostvariti ukoliko se finansijski potencijal iz potrošnje preusmeri u investicije i razvoj.

Na samom kraju treba reći da rast javnih rashoda, koji je u 2006. ozvaničen rebalansom budžeta, može biti u 2007. pretvoren u nove inflatorne impulse i novo ugrožavanje makroekonomske stabilnosti. Pred kreatorima i izvršiocima ekonomske i razvojne politike Srbije u 2007. nalaze se izazovni zadaci. Za njihovo ostvarivanje potrebna je jasna koncepcija, hrabrost i liderstvo i napuštanje populističkih obećanja i pothranjivanje iluzija da se može trošiti više od onoga što se stvara sopstvenim radom.

Zbog toga srpski put u ekonomski prosperitet mora biti trasiran na oba puta - kako na planu ostvarivanja trajno održive makroekonomske stabilnosti, tako i na planu iniciranja i osnaživanja mikroekonomskih reformi, posebno u domenu privatizacije i prestrukturiranja državnih preduzeća, otvaranja prostora za osnivanje novih privatnih preduzeća i obimnije investiranje. Težak i izazovan zadatak, ali i jedino moguć na putu ka modernoj Srbiji.


Lider Zapadnog Balkana

Srbija mora postati najjači igrač na području Zapadnog Balkana. Formiranje zapadnobalkanske zone slobodne trgovine je od izuzetnog značaja za Srbiju i njoj se treba pristupiti kao izuzetnoj razvojnoj šansi. To je prostor sa 21,6 miliona stanovnika na kome se kreira 65 milijardi dolara GDP sa prosečnim GDPpc oko 3.000 dolara.

---

Investicioni fondovi i u Srbiji
Srđan Tomašević

Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tržištu. Cilj fondova je da pre svega obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, prikupe sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju ekonomskog razvoja. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi, jedna od njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako što fondovi koncentrišu sitnu tražnju i uvode je na tržište.

Podrška privredi – konkurencija bankama

Generalno, fondovi podstiču razvoj privrede, a istovremeno vrše pritisak i na banke, predstavljajući dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko 20% na uloženu sumu na godišnjem nivou, dok je godišnja kamata u bankama oko 5%. Kao rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuđene da povećaju kamatu na štednju, a smanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije obezbeđujući svima da uzmu učešće u ekonomskoj utakmici.

Istraživanja i analize međunarodnih eksperata pokazuju da će se u narednih deset godina kroz investicione fondove u Srbiju sliti oko četiri milijarde evra. Stručnjaci smatraju da ne treba forsirati ulazak inostranih fondova, koji su više nego dobrodošli, na domaće tržište, već treba osnivati i domaće koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede.

Svakim fondom upravlja društvo za upravljanje, koje predstavlja pravno lice i kao pravni subjekt opšti sa okruženjem. Društvo za upravljanje se osniva isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo i može da upravlja većim brojem fondova. Da bi se osnovalo, dužno je da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond i jednog ovlašćenog internog revizora. Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja mora da iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i u toku poslovanja ne sme pasti ispod ovog iznosa. Društvo za upravljanje je dužno da zaključi sa kastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno. Kastodi banka ima ulogu da otvara račune u svoje ime a za račun članova fondova, kako kod Centralnog registra tako i kroz mrežu globalnih kastodijana u drugim inostranim klirinškim i depozitarnim kućama. U Srbiji trenutno postoje samo četiri kastodi banke, od kojih po mišljenju Aleksandre Kraguljević Rukovodilac kastodi odeljenja u HVB banci u Srbiji „samo dve rade kao prave kastodi banke”. Kastodi banka nikako ne sme da bude povezano lice sa fondom.

Ubrzanje tranzicije

Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli povećanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju troškova investiranja. Takođe, donošenjem svežeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Razvoj investicionih fondova je dosta brz. U Hrvatskoj, na primer, imovina fondova se duplirala u prošloj godini i trenutno iznosi oko 1,2 milijardi evra. Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teško je predvideti, ali se smatra da će inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela štednje stanovništva iz banaka u investicione fondove. Za dalji razvoj fondova u Srbiji presudno će zavisiti od brzine širenja kulture investiranja, jer većina ljudi ne zna razliku između akcije i obveznice, a nekmoli šta je investicioni ili penzijski fond. Udeo investicionih fondova mogao bi biti mnogo veći da se na Zakon o investicionim fondovima ne čeka od 1997. godine. Zakon o penzionim fondovima je donet i na snazi je od 1. aprila ove godine. I pored toga do sada nije registrovano nijedno društvo za upravljanje penzijskim fondovima. Stručna javnost je zadovoljna tek usvojenim Zakonom o investicionim fondovima koji stupa na snagu od oktobra ove godine. U međuvremenu se čekaju podzakonska akta.

Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor poslovanja društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke, dok kontrolu rada društva za upravljanje penzijskim fondovima vrši Narodna banka. Kao što smo spomenuli, da bi se društvo za upravljanje registrovalo, mora imati određenu strukturu zaposlenih u koje spadaju i „portfolio menadžeri” i „investicioni savetnici”, koji dobijaju dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti. Preduslov da bi se dobila dozvola za rad jeste položen ispit. To je osnovni razlog zašto je Komisija za hartije od vrednosti organizovala kurseve od juna ove godine za sticanje zvanja „investicioni savetnik” i „portfolio menadžer”.

Učešće fondova na našem tržištu

Mnogi stručnjaci su izdvojili dva scenarija za preuzimanje javnih preduzeća. Prvi je da se većinski delovi kapitala javnih preduzeća prodaju strateškim partnerima, dok bi se manji deo kapitala pojavio na berzi. Prema drugom scenariju investicioni fond je taj koji bi uložio u preduzeće. Razlika je u tome što bi se preduzeće u slučaju da strateški partner postane većinski vlasnik verovatno ne bi širilo van okvira ovog tržišta. Dok bi cilj ozbiljnog investicionog fonda bio, pre svega, pravljenje regionalnog giganta jer bi u tom slučaju cena preduzeća brže rasla. Nema sumlje u to da bi preduzeće u oba slučaja sa prilivom svežeg kapitala modernizovalo proizvodnju, poboljšalo uslove rada i kvalitet svojih proizvoda, samo treba dobro oceniti koja mogućnost donosi veću korist.

Jedan od primera je kupovina pet mlekara u Srbiji od strane investicionog fonda „Salford”. Do sada je u mlekare uloženo 110 miliona evra, a planira se ulaganje još najmanje 60 miliona evra. Cilj je da mlekare koje su kupljene budu toliko profitabilne da mogu da izađu na inostrane berze i da nekoliko puta povećaju svoju vrednost. Treba napomenuti da fondovima upravljaju stručnjaci, sa znanjem i iskustvom koje im omogućava da procene vrednost kompanija i projekata, koji plasiraju kapital i prate performanse investicija. Oni, takođe, procenjuju potencijal preduzeća, mogućnost stvaranja dodatne vrednosti, kao i rizike vezane za okolnosti poslovanja.

Koliko su Srbiji potrebni profesionalni investitori - investicioni fondovi, oslikala je i Dragijana Radonjić-Petrović iz „MV Investmenta”, koja je poslednju konferenciju „Ekonomista” otvorila sa „Poštovane dame i gospodo, drage kolege, najdraži investitori”. Bez uvrede, ali se dobro zna ko je najpoželjniji na finansijskom tržištu Srbije.

Tipovi investicionih fondova

Kod nas investicioni fondovi mogu biti otvoreni investicioni fond – OIF, zatvoreni – ZIF i privatni – PIF. Fondove, takođe, možemo podeliti na opšte - namenjeni generalnoj publici i specijalizovane - namenjeni određenom segmentu populacije. Sa stanovišta ulaganja ili aktivnosti fondovi mogu biti i opšti, ali se retko sreću. Obično su specijalizovani i već u samom nazivu ističu gde ulažu svoj novac. Fondovi mogu biti granski, na primer ulažu samo u farmaceutsku industriju, teritorijalni, koji ulažu u preduzeća iz Istočne Evrope i slično. Osnivanje investicionih fondova u Srbiji se očekuje od početka sledeće godine.

---