Tag: BankeThese items have all been tagged with the tag "Banke", You can see other tags in the Tag Cloud
Hrana u banci
Tatjana Ristić Banke odavno nisu samo finansijske organizacije koje prikupljaju, pozajmljuju i ulažu novac, ostvarujući pri tom profit. Banke podataka, banke organa, banke gena, banke krvi, banke semena... promenile su osnovno značenje ovog pojma. One prikupljaju druge resurse koji su od ključnog značaja za ljudski život. Jedan bivši biznismen došao je na ideju da i hrana može da se prikuplja kako bi se prosledila onima kojima je potrebna. Prvu banku hrane osnovao je Džon van Hengel, baveći se humanitarnim radom u penzionerskim danima, 1967. godine u Feniksu u Arizoni. Od tada ih je u Sjedinjenim Državama osnovano još oko 200 i povezane su u nacionalnu mrežu banaka hrane America’s Second Harvest. U Evropi, 188 lokalnih banaka ujedinjeno je u Evropsku federaciju banaka hrane FEBA. Deo ove mreže odskora je i Banka hrane u Beogradu.
E-banking na srpski način
Dejan Živković Prvi oblici bankarskih poslova datiraju od pre 3000 godina. Sveštenici starih Sumera bavili su se menjačkim poslovima, posredovanjem u novčanim transakcijama i čuvanjem novca. Hramovi stare Grčke predstavljaju i uspešne bankarske sisteme, a stanovnici Rimske imperije poznavali su tekući i žiro račun. Ipak, pravu revoluciju u dugoj istoriji bankarstva napravila je pojava računara.
E-Banking u Srbiji
Spisak banaka koje pružaju uslugu e-banking
Investicioni fondovi i u Srbiji
Srđan Tomašević Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tržištu. Cilj fondova je da pre svega obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, prikupe sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju ekonomskog razvoja. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi, jedna od njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako što fondovi koncentrišu sitnu tražnju i uvode je na tržište. Podrška privredi – konkurencija bankama Generalno, fondovi podstiču razvoj privrede, a istovremeno vrše pritisak i na banke, predstavljajući dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko 20% na uloženu sumu na godišnjem nivou, dok je godišnja kamata u bankama oko 5%. Kao rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuđene da povećaju kamatu na štednju, a smanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije obezbeđujući svima da uzmu učešće u ekonomskoj utakmici. Istraživanja i analize međunarodnih eksperata pokazuju da će se u narednih deset godina kroz investicione fondove u Srbiju sliti oko četiri milijarde evra. Stručnjaci smatraju da ne treba forsirati ulazak inostranih fondova, koji su više nego dobrodošli, na domaće tržište, već treba osnivati i domaće koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede. Svakim fondom upravlja društvo za upravljanje, koje predstavlja pravno lice i kao pravni subjekt opšti sa okruženjem. Društvo za upravljanje se osniva isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo i može da upravlja većim brojem fondova. Da bi se osnovalo, dužno je da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond i jednog ovlašćenog internog revizora. Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja mora da iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i u toku poslovanja ne sme pasti ispod ovog iznosa. Društvo za upravljanje je dužno da zaključi sa kastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno. Kastodi banka ima ulogu da otvara račune u svoje ime a za račun članova fondova, kako kod Centralnog registra tako i kroz mrežu globalnih kastodijana u drugim inostranim klirinškim i depozitarnim kućama. U Srbiji trenutno postoje samo četiri kastodi banke, od kojih po mišljenju Aleksandre Kraguljević Rukovodilac kastodi odeljenja u HVB banci u Srbiji „samo dve rade kao prave kastodi banke”. Kastodi banka nikako ne sme da bude povezano lice sa fondom. Ubrzanje tranzicije Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli povećanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju troškova investiranja. Takođe, donošenjem svežeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Razvoj investicionih fondova je dosta brz. U Hrvatskoj, na primer, imovina fondova se duplirala u prošloj godini i trenutno iznosi oko 1,2 milijardi evra. Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teško je predvideti, ali se smatra da će inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela štednje stanovništva iz banaka u investicione fondove. Za dalji razvoj fondova u Srbiji presudno će zavisiti od brzine širenja kulture investiranja, jer većina ljudi ne zna razliku između akcije i obveznice, a nekmoli šta je investicioni ili penzijski fond. Udeo investicionih fondova mogao bi biti mnogo veći da se na Zakon o investicionim fondovima ne čeka od 1997. godine. Zakon o penzionim fondovima je donet i na snazi je od 1. aprila ove godine. I pored toga do sada nije registrovano nijedno društvo za upravljanje penzijskim fondovima. Stručna javnost je zadovoljna tek usvojenim Zakonom o investicionim fondovima koji stupa na snagu od oktobra ove godine. U međuvremenu se čekaju podzakonska akta. Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor poslovanja društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke, dok kontrolu rada društva za upravljanje penzijskim fondovima vrši Narodna banka. Kao što smo spomenuli, da bi se društvo za upravljanje registrovalo, mora imati određenu strukturu zaposlenih u koje spadaju i „portfolio menadžeri” i „investicioni savetnici”, koji dobijaju dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti. Preduslov da bi se dobila dozvola za rad jeste položen ispit. To je osnovni razlog zašto je Komisija za hartije od vrednosti organizovala kurseve od juna ove godine za sticanje zvanja „investicioni savetnik” i „portfolio menadžer”. Učešće fondova na našem tržištu Mnogi stručnjaci su izdvojili dva scenarija za preuzimanje javnih preduzeća. Prvi je da se većinski delovi kapitala javnih preduzeća prodaju strateškim partnerima, dok bi se manji deo kapitala pojavio na berzi. Prema drugom scenariju investicioni fond je taj koji bi uložio u preduzeće. Razlika je u tome što bi se preduzeće u slučaju da strateški partner postane većinski vlasnik verovatno ne bi širilo van okvira ovog tržišta. Dok bi cilj ozbiljnog investicionog fonda bio, pre svega, pravljenje regionalnog giganta jer bi u tom slučaju cena preduzeća brže rasla. Nema sumlje u to da bi preduzeće u oba slučaja sa prilivom svežeg kapitala modernizovalo proizvodnju, poboljšalo uslove rada i kvalitet svojih proizvoda, samo treba dobro oceniti koja mogućnost donosi veću korist. Jedan od primera je kupovina pet mlekara u Srbiji od strane investicionog fonda „Salford”. Do sada je u mlekare uloženo 110 miliona evra, a planira se ulaganje još najmanje 60 miliona evra. Cilj je da mlekare koje su kupljene budu toliko profitabilne da mogu da izađu na inostrane berze i da nekoliko puta povećaju svoju vrednost. Treba napomenuti da fondovima upravljaju stručnjaci, sa znanjem i iskustvom koje im omogućava da procene vrednost kompanija i projekata, koji plasiraju kapital i prate performanse investicija. Oni, takođe, procenjuju potencijal preduzeća, mogućnost stvaranja dodatne vrednosti, kao i rizike vezane za okolnosti poslovanja. Koliko su Srbiji potrebni profesionalni investitori - investicioni fondovi, oslikala je i Dragijana Radonjić-Petrović iz „MV Investmenta”, koja je poslednju konferenciju „Ekonomista” otvorila sa „Poštovane dame i gospodo, drage kolege, najdraži investitori”. Bez uvrede, ali se dobro zna ko je najpoželjniji na finansijskom tržištu Srbije. Tipovi investicionih fondova Kod nas investicioni fondovi mogu biti otvoreni investicioni fond – OIF, zatvoreni – ZIF i privatni – PIF. Fondove, takođe, možemo podeliti na opšte - namenjeni generalnoj publici i specijalizovane - namenjeni određenom segmentu populacije. Sa stanovišta ulaganja ili aktivnosti fondovi mogu biti i opšti, ali se retko sreću. Obično su specijalizovani i već u samom nazivu ističu gde ulažu svoj novac. Fondovi mogu biti granski, na primer ulažu samo u farmaceutsku industriju, teritorijalni, koji ulažu u preduzeća iz Istočne Evrope i slično. Osnivanje investicionih fondova u Srbiji se očekuje od početka sledeće godine.
Banka banaka
Dragan Pejić Jedno od osnovnih obeležja i trendova savremenih svetskih kratanja, u svim oblastima razvoja, jeste globalizacija, koja se sprovodi kroz proces internacionalizacije i institucionalizacije. Razvoj globalizacije uslovljen je industrijalizacijom, odnosno modarnim tehnologijama, koje obezbeđuju izuzetnu pokretljivost kapitala, roba i usluga. U te globalizacione procese uključena je i finansijska sfera. Evropska unija stvorila je svoju ekonomsku i monetarnu uniju koju čine četiri elementa: jedinstveno tržište dobara, usluga, kapitala i radne snage. Monetarna unija predstavlja valutno područje, nastalo od više valutnih područja koja su prihvatila jedinstveno merilo cena, što se teoretski može ostvariti prihvatanjem jedinstvene nacionalne valute na celom privrednom prostoru (uvođenjem neopozivo fiksnih pariteta između nacionalnih valuta) ili uvođenjem nove zajedničke valute (u ovom slučaju evra). Evropski sistem centralnih banaka i Eurosistem Centralna banka je banka na vrhu bankarskog sistema jedne zemlje, ona je banka banaka, u ovom slučaju banka banaka zemalja Evropske unije. Evropski sistem centralnih banaka /ESCB/ je osnovan na osnovu Ugovora o osnivanju Evropske zajednice a sačinjavaju je Evropska centralna banka u početku 15 a sada već 25 zemalja članica. Osnovni cilj ESCB je očuvanje stabilnosti cena uz podržavanje ekonomske politike koja se vodi u Evropskoj zajednici, doprinoseći na taj način ostvarivanju ciljeva Zajednice. ESCB posluje na principima tržišne ekonomije uz poštovanje slobodne konkurencije i favorizovanje efikasne alokacije resursa. Trebalo bi da doprinosi uspešnom ostvarivanju politike nadležnih organa koja se odnosi na kontrolu kvaliteta poslovanja kreditnih institucija i doprinosi stabilnosti finansijskog sistema. Organizacija ESCB je slična organizaciji Američkih federalnih rezervi i nemačkoj centralnoj banci. Da ne bi bilo zabune, potrebno je objasniti još jedan čest termin koji se koristi u kontekstu ove priče, a to je Eurosistem. Označava Evropsku centralnu banku i nacionalne banke zemalja članica koje su prihvatile evro. Države članice EU koje nisu prihvatile evro su članice ESCB sa posebnim statusom koji se ogleda u tome da mogu voditi svoju nacionalnu monetarnu politiku, ali nemaju pravo odlučivanja kod donošenja pojedinačne monetarne politike u evro zoni, kao ni u izvršavanju takvih odluka. Osnovni zadaci eurosistema su: definisanje i vođenje monetarne politike u zoni EUR; vođenje deviznih operacija; držanje i upravljanje zvaničnim deviznim rezervama zemalja članica, bez uticaja na držanje i rukovođenje deviznim obrtnim sredstvima, od strane vlada država članica i unapređenje nesmetanog funkcionisanja uravnoteženog platnog sistema. Evropska centralna banka i nacionalne banke Osnovana je 1. juna 1998. godine, po modelu nemačke Bundesbanke, u skladu sa Ugovorom o osnivanje Evropske zajednice. Sedište joj je u Frankfurtu. Ona je pravno lice, koje u svakoj državi članici ima najšira pravna ovlašćenja koja nacionalno zakonodavstvo priznaje pravnim licima. ECB ima kontrolnu funkciju, jer kontroliše izvršavanje zadataka poverenih ESCB i nacionalnim centralnim bankama. Po potrebi, ECB usklađuje propise, utvrđuje metode i prikuplja, određuje i distribuira statističke podatke (podatke prikupljene preko nadležnih nacionalnih organa ili direktno od ekonomskih subjekata) iz svoje nadležnosti. Istovremeno ona određuje koja fizička i pravna lica imaju obavezu podnošenja izveštaja, režim poverljivosti i odgovarajuće kaznene odredbe. Nacionalne centralne banke su u odnosu na ECB samostalne i nezavisne jer ECB ima savetodavnu ulogu u odnosu na EZ i nacionalni autoritet svake banke ponaosob. Proces odlučivanja je centralizovan i sprovodi se preko Saveta guvernera i Izvršnog odbora, a dok sve članice ne prihvate evro, postoji i Opšti savet kao treće telo. Savet guvernera čine svi članovi Izvršnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka država članica onih zemalja koje su prihvatile evro. Sastanci se održavaju najmanje deset puta godišnje i imaju karakter poverljivosti, a javnosti se iznose rezultati dogovaranja koje opredeli Savet. Odluke se donose prostom većinom, a u slučaju jednakog broja glasova, odlučuje glas predsednika. Osnovne nadležnosti Saveta guvernera su: izdavanje dozvola za emitovanje novčanica u Zajednici; utvrđivanje smernica i donošenje odluka neophodnih za ostvarivanje usvojenih zadataka eurosistema; formulisanje monetarne politike euro zone, uključujući odluke koje se odnose na srednjoročne monetarne ciljeve, ključne kametne stope i određivanje rezervu eurosistema; stvaranje neophodnih pretpostavki za ispunjenje zadataka; određene savetodavne funkcije i donošenje internog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji ECB i njenim organima odlučivanja. Organi upravljanja Izvršni savet čine predsednik, potpredsednik i četiri člana zemalja članica. Njegove nadležnosti su: priprema sastanaka Saveta guvernera; sprovođenje monetarne politike u skladu sa smernicama i odlukama donetim od Saveta guvernera ECB i, u skladu s tim, davanje neophodnih instrukcija nacionalnim centralnim bankama i izvršavanje ovlašćenja dobijenih od Saveta guvernera ECB. Konačno, zadaci Generalnog saveta (kao privremenog organa upravljanja ECB) su: savetodavna funkcija ECB; prikupljanje statističkih podataka; priprema godišnjih izveštaja ECB; donošenje neophodnih pravila za standardizaciju knjigovodstva i izveštavanja o operacijama preduzetim od nacionalne centralne banke; preduzimanje mera koje se odnose na upis kapitala; donošenje uslova o zapošljavanju u ECB i pripreme za neopozivo fiksiranje deviznih kurseva zemalja članica u odnosu na evro. Kapital ECB Upis kapitala se bazira na udelu zemalja članica EU u GBP i stanovništvu u Zajednici, i to: 50% na osnovu učešća države članice u populaciji Zajednice u godini koja prethodi osnivanju ESCB i 50% na osnovu učešća države članice u GBP, izraženo po tržišnim cenama u toku pet godina koje su prethodile godini uoči osnivanja ECB. Nacionalne centralne banke iz euro zone moraju uplatiti svoj deo u ESCB u potpunosti, dok nacionalne centralne banke zamalja koje nisu članice uplaćuju 5% kapitala ECB na ime operativnih troškova ECB.
Platne kartice
VISA Electron VISA Electron kartica METALS-BANKE AD Novi Sad je debitna platna kartica koju možete koristiti za podizanje gotovine, kao i za plaćanje roba i usluga, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Za transakcije u zemlji zadužuje se tekući račun vlasnika kartice, a za transakcije u inostranstvu namenski devizni račun. Uz osnovnu karticu moguće je imati dodatne kartice za lica koja Vi ovlastite. Korisnik osnovne kartice je odgovoran za korišćenje svih kartica koje su vezane za njegove račune. VISA Electron karticu Banka izdaje BEZ NAKNADE VISA Classic VISA Classic kartica METALS-BANKE AD Novi Sad je kreditna platna kartica koju možete koristiti za podizanje gotovine kao i za plaćanje roba i usluga, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Za sve transakcije učinjene karticom zadužuje se namenski kreditni račun klijenta. Uz osnovnu karticu moguće je imati dodatne kartice za lica koja Vi ovlastite. Korisnik osnovne kartice je odgovoran za korišćenje svih kartica koje su vezane za njegov kreditni račun. Mesečna naknada za korišćenje VISA Classic kartice utvrđena je Poslovnom politikom Banke. Izmirenje obaveza nastalih korišćenjem VISA Classic kartice vrši se mesečnim zaduženjem tekućeg računa vlasnika kartice. VISA Business VISA Business kartica je poslovna kartica koju možete koristiti za plaćanje roba i usluga, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Za dobijanje VISA Business kartice potrebno je da imate otvoren tekući račun pravnog lica, kao i namenski devizni račun. VISA Business kartica je debitna platna kartica. Uz osnovnu karticu moguće je imati dodatne kartice za lica kojima ovlašćeno lice da pismenu saglasnost. Godišnja naknada za korišćenje VISA Business kartice, utvrđena je poslovnom politikom Banke. DinaCard debitna kartice Da biste imali DinaCard debitnu karticu METALS-BANKE AD. dovoljno je da imate otvoren tekući račun u našoj banci i popunite pristupnicu za izdavanje platne kartice. U roku od nekoliko dana, POTPUNO BESPLATNO, dobićete svoju DinaCard karticu. Po dobijanju kartice možete podizati svoj novac na svim bankomatima i vršiti plaćanje na svim POS terminalima u zemlji. DinaCard kreditna kartica DinaCard kreditna kartica je instrument bezgotovinskog plaćanja, koji omogućuje korisniku elektronsko plaćanje roba i usluga i podizanje gotovog novca na ATM aparatima. Korisnik kartice : Iznos limita po kreditnoj kartici se izračunava na bazi tipa kartice: Klijentu se pruža mogućnost da u toku meseca može da izmiri ili smanji svoje obaveze ličnom uplatom i tako poveća raspoloživi iznos u okviru odobrenog limita. DinaCard poslovna kartica Poslovna DinaCard kartica je platna kartica koja se koristi za plaćanje roba i usluga putem POS terminala, podizanje gotovog novca na bankomatima (ATM) i na šalterima banaka.Korisnik Poslovne DinaCard kartice može biti svako pravno lice ili lice koje samostalno obavlja delatnost, registrovano kod nadležnog organa u skladu sa propisima SCG i svaka osoba zaposlena na neodređeno vreme koju ovlasti direktor ili zakonski zastupnik pravnog lica ili preduzetnika. Broj korisnika kartice nije ograničen. Račun se vezuje za namenski račun pravnog lica ili preduzetnika koji se vodi kod Banke izdavaoca kartice. Namenski račun pravnog lica ili preduzetnika otvara se samo klijentima koji osnovni tekući račun imaju otvoren kod Banke - izdavaoca kartice. Godišnja naknada za korišćenje DinaCard poslovne kartice, utvrđena je poslovnom politikom Banke.
Promene na bolje
Stavros Joanu Kao dugogodišnji bankar tvrdim da je za Srbiju veoma važno da se bankarski sektor brzo razvija. On višestruko deluje kao pokretačka snaga privrednog razvoja. Kroz finansiranje građana i preduzeća, banke podržavaju sve oblike privrednih aktivnosti, izvoz domaće robe, izgradnju stanova; stvaraju nova radna mesta i indirektno doprinose poboljšanju platnog bilansa i bruto domaćeg proizvoda. Novi Sad HotelsNovi Sad HoteliNovisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija TagoviBanke Ekonomija Finansije gradnja Građevinsko zemljište Internet Komunikacije Marketing i PR Muškarci i Žene Ostalo Poslovni običaji Preduzetništvo Privreda Rečnici Savremeno Poslovanje Stil Trgovina Vicevi Zabava Zezancije Šaljivi tekstovi
|
Prijatelji portala
|
|
MeniSlučajni Oglas
Newsletter
Hitrang statistikaKatalog linkova
|
||||||
