Skoro svi pokazatelji govore da je budućnost televizije neminovno povezana sa realnošću. Prethodna rečenica, ma kako izgledala besmislena na prvi pogled (odnosno – čitanje), nipošto nije deo kvaziintelektualnog naklapanja. Jer, iako već duže vremena prisutna u svetu, manija „reality” TV) u poslednje vreme sve više i nas zaokuplja. Ovdašnje televizijske stanice počele su da se utrkuju koja će gledaocima da ponudi zanimljiviju varijantu ovakvog programa, od malih, lokalnih, sa ovih ili prostora bivše nam zemlje, do velikih nacionalnih. I, kao što to propisuju kodeksi savremenog poslovanja, gotovo svi ti programi su licencnog karaktera, odnosno po sistemu „to gleda cela planeta, pa zašto ne bi i ti”. Pobednik može da bude samo jedan. Ostalima ostaje samo sećanje na to da su učestvovali u dobroj zabavi ili beskrajnom poniženju, koliko ko se usudi da ode daleko.
Preteče i nastanak
Ako tražimo korene žanra „realne televizije”, stižemo do čuvenog Alena Fanta i njegove „Skrivene kamere”, koja je prvi put emitovana na nekom programu još 1948. godine. Inače, ovaj čovek je svoju origalnu ideju preneo na televizijski medij, a prvobitno ju je započeo kao „Skriveni mikrofon” godinu dana ranije, snimajući krišom žalbe radnika na radiju na kom je radio. Koliko je Fantov koncept naišao na dobar odziv publike govori to da je još uvek snimao kada je preminuo 1999. godine. U preteče šou-programa koje odlikuje „realnost” mogu da se svrstaju i emisije „najsmešnijeg kućnog videa” koje prikazuju video snimke gledalaca iz kućne radinosti u kojima najčešće njihovi kućni ljubimci ali i deca prave svakakve kerefeke, ne bi li baš oni bili proglašeni za najsmešnije i dobili prvu nagradu, koja je u zapadnim varijantama dostizala i do 10 hiljada dolara.
Svim programima iz kategorije „realnih” mogu da se izvuku dva zajednička faktora – slava i novac. Kojim god hoćete redom. Jer, učestvovanje u nekom od ovih serijala je idealna prilika za pripadnike svih generacija da dobiju svoj deo kolača (makar izgubili još u startu) – da im se život začas promeni bar toliko da ih prepoznaju pri pijačnim transakcijama. A, priznaćete, oreol slave, ma koliko ona trajala, izuzetno je privlačan i fenomenološki fascinantan da bi u startu bio odbačen kao nešto „što meni ne može da se dogodi”. E, može, baš zahvaljujući realnoj televiziji.
Pod budnim okom kamere
Epidemija programa kakvih ih sada znamo, u Americi je počela emitovanjem programa koji je nazvan „Survivor”, koji prikazuje grupu ljudi smeštenu u bespuća neke divljine, a sistemom eliminacije koju provode oni sami bira se pobednik, odnosno onaj koji će u lepotu doma svog poneti ček na sto miliona dolara. Ovakav koncept je uslovio brojne varijante, i slobodno može da se kaže da su svi ostali programi zapravo samo manje ili više neuspeo pokušaj kopiranja. I, dok se relativno nevini „Survivor” originalno dešavao u australijskoj pustinji, nasledio ga je mnogo kontroverzniji – „Temptation Island”, kanala „Fox”. Hrvatsku varijantu ovog programa zahvaljujući kablovskim televizijama imali smo i mi priliku da gledamo. Poenta je ponovo ista – grupica ljudi oba pola iskrcana je na pusto ostrvo, na kojem sami moraju da se snađu kako bi odoleli ili podlegli čarima jedni drugih i osvojili simpatije gledalaca. U tom osvajanju je dozvoljeno snalaženje na sve moguće načine, naravno, civilizovane. A, o tome koliko je „civilizovano” rastegljiv pojam, najbolje govori podatak da se nakon prvih emisija iz serijala na američkoj televiziji nekoliko oglašivača povuklo iz projekta. A "ostrvo iskušenja" je značajno i po tome što u prvobitnoj verziji nije bila predviđena novčana nagrada, već su učesnici bili nadahnuti samo željom za zadovoljenjem vlastitog ega.
Novčane nagrade ili slava?
Još jednom od preteča „realne televizije” može se smatrati i dokumentarni program „An American Family” iz 1973. godine, u kojem je prikazano 12 sati iz života porodice Laud, montiranih od ukupno 300 sati koliko je snimljeno tokom neprekidnog sedmomesečnog boravka televizijske ekipe u njihovoj kući. Nesumnjivo da je ovaj program bio i nadahnuće za kasniji MTV serijal „The Real World”, u kojem se, ponovo, grupa ljudi sklepanih iz najrazličitijih okruženja nalazi u izazovu zajedničkog viševremenskog života. I to, ponovo, bez ikakve novčane nagrade, samo za šaku slave. Ipak, možda i krunu od svih realnih programa čini serijal „Big Brother”, koji se s neviđenim uspehom prikazuje širom sveta. Tako je, recimo, nedavno čak 150 hiljada Britanaca zatražilo da im se pošalje formular za učešće u „Velikom bratu”. Za ovogodišnji serijal producenti su odlučili da zabrane takmičarima da u improvizovani stan (studio) unose knjige ili muzičke instrumente. Naravno, sve u cilju da više vremena provode u interakciji sa ostalim učesnicima, odnosno da imaju manje vremena kada su prepušteni sami sebi, odnosno svojim mislima i načinima razonode. Ovo je uslovilo optužbe da autori emisije navode učesnike na – seks. „Manjak seksa u prethodnim britanskim verzijama odgovara nacionalnom stereotipu”, kaže Rut Vigli iz producentske kuće „Endemol”. „Nemci su efikasni u izvršenju svojih zadataka, Skandinavci su kao zečevi i producenti su morali da im kažu da prestanu, Francuzi su romantični, a Britanci su kao Britanci, oni piju čaj i sede oko stola pričajući”. A Srbi? Ostaje da se vidi kakvi su oni, jer se uskoro očekuje da i ovim prostorima zavlada manija „Velikog brata”. Ko još da čita Džordža Orvela ili gleda „Trumanov šou”?! Realna televizija, ma kako to na prvi pogled besmisleno izgledalo, predstavlja hir i potrebu današnjice. Sve ostalo je manje važno. Dozvoli samo da i tebe snimaju dok je još vreme.
„Borba” za muža milionera
Korak dalje u građenju mita napravio je program „Who Wants to Marry a Multi-Millionaire”, čiju neku od verzija gledamo ovih dana i na jednom od domaćih kanala. Cilj takmičarki je isti – udati se za neženju punog para. Za osvajanje njegove naklonosti su, naravno, sva sredstva (skoro) dozvoljena. Ako se licencno izdanje dobro pokaže, verovatno će da usledi i domaće – sa pravim pravcatim srpskim milijarderima i ovdašnjim sirotim domaćicama. To bi tek bilo interesantno videti…
Novi Sad Hoteli Novisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
SPEEDY MAGAZIN 
