Home  SPEEDY MAGAZIN
SPEEDY MAGAZIN
|
Šest brzina, dosta konja... |
|
|
|
Friday, 01 December 2006 |
Milan Kovačević
Svakako jedan od najboljih predstavnika SUV vozila srednje veličine načinjen je na istoj platformi kao i Nissan Primera. Ipak, ovaj laki terenac ima brojne različitosti (mnogi bi rekli: prednosti) u odnosu na „brata”.
Poboljšana preglednost
Prva, najvažnija i najubedljivija prednost nove generacije X-Traila u sebi kombinuje nekoliko manjih: osećaj pri vožnji, uporediv sa utiskom pri korišćenju mnogo većih SUV (Sport Utility Vehicle) vozila. Kabina je iznenađujuće prostrana, opremljena udobnim sedištima, a pozicija vozača (i ostalih putnika) visoka u odnosu na put, što dovodi do poboljšanja preglednosti.  Agregat zadužen za pokretanje testiranog modela je štedljivi i moćni turbo-dizel (DCI), radne zapremine 2.200 „kubika” i snage 136 konja, koji svoju silu pokazuje već pri manjem broju obrtaja. Manuelni menjač raspolaže sa šest stepeni prenosa (plus, naravno, stepen za vožnju unazad). Ovo nije automobil namenjen za trke, ali jeste za uživanje – uključujući trenutak kada nešto jači pritisak na papučicu gasa lagano uzdiže prednji kraj tonu i po teškog terenca. Moguće je izabrati pogon na dva ili četiri točka. Zahvaljujući napretku elektronike, ova akcija se ne obavlja preko uobičajene ručice reduktora, već putem običnog prekidača. Na raspolaganju su tri položaja – 2WD, Auto i Lock. U prvoj poziciji, snaga se na put prenosi preko dva (prednja) točka, u drugoj je senzorima omogućeno da detektuju situacije kada u pomoć treba „pozvati” i zadnje točkove, dok treća pozicija omogućava permanentnu integralnu vuču. Srećom po manje iskusne vozače, senzori će automatski aktivirati vuču na svim točkovima kada osete kritičnu situaciju, čak i ako se prekidač nalazi u 2WD položaju.
Bezbedan i udoban
Interesantan detalj u kabini je centralno postavljena instrument tabla – zahteva kratko privikavanje, ali poboljšava preglednost. Nissan je u opremu vozila uspeo da uklopi poprilično elektronike, što se na prvi pogled ne vidi, usled jednostavnosti komandi. Za bezbednost su zaduženi EPS sistem, vazdušni jastuci za vozača, suvozača i bočni, progresivni servo volan, pojasevi podesivi po visini, ABS sa elektronskom kontrolom sile kočenja, prednja i zadnja svetla za maglu... Sa druge strane, udobnost povećavaju klima-uređaj, električni podizači prozora, multifunkcionalni kožni volan, cruise control, radio-CD-kasetofon sa šaržerom za šest diskova u centralnoj konzoli i odličnim sistemom od četiri zvučnika, električno podešavanje i sklapanje spoljnih retrovizora, sedamnaestoinčne aluminijumske felne... � lag na torti čini veliki (i to zaista veliki) električni stakleni šiber na krovu. Ovaj automobil je dušu dao za uživanje u prirodi.
 Sportska duša X-Traila se iskazuje u svakoj prilici. Vožnja u gradu (startovanje na semaforu, promena trake, ubacivanje u kolonu...) sjajna je i opuštajuća, zahvaljujući dobroj startnosti i efikasnim disk kočnicama (sve dok ne dođe na red parkiranje, jer se ipak radi o prilično velikom vozilu), dok smo se u njegove terenske sposobnosti, kao što slike govore, uverili u okviru prestižnog kompleksa Country Club „Babe” na Kosmaju.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Monday, 06 August 2007 )
|
|
|
Dvor vina |
|
|
|
Friday, 01 December 2006 |
|
Aleksandra Galić Poslednjih godina sve više proizvođača vina je shvatilo da značajne prihode mogu da dobiju i od turizma, a sami tim i da poboljšaju prodaju. Mnoge turističke agencije su počele da nude Puteve vina, a jedan od njih je i Vinski dvor u Hajdukovu, predgrađu Subotice.
Gosti se uvek vraćaju
„Najvažnije od svega je dobro vino, sve ostalo se lakše napravi, ističe Laslo Kuper, vlasnik Vinskog dvora. Putevi vina, kao jedan od oblika turizma, namenjeni su ljudima koji vole ovo piće i neprestano tragaju za novim ukusima. Ako je vino dobro gosti se uvek vraćaju. Pored ovoga, za kompletnu uslugu potreban je restoran, kao i objekat sa sobama jer gosti posle degustacije ne vole daleko da idu.
„Sama degustacija traje oko 45 minuta. Posetioci probaju devet vrsta vina, a između toga jedu tri vrste sira, maslinke i jabuke da bi neutralisali ukus. O svakoj vrsti ispričam sve što znam, koja je sorta, uz koju hranu se najbolje slaže, kao i čitavu tehnologiju prerade. Sve to radim u specijalnom podrumu koji ima prastari ambijent, uz svetlost sveća. Takođe, oblačim se u odoru viteza vina iz arene subotički pesak, kome i sam pripadam”, objašnjava naš sagovornik, i dodaje da se nekada među turistima nađu i pravi poznavaoci ovog pića pa se priča i oduži. Čitav program košta od 250 do 300 dinara po osobi, u zavisnosti od vrste vina koja se pije. Ručak ili večera se posebno plaćaju. Sličan program u Sloveniji i nekim drugim okolnim državama košta od pet do deset evra.
Prema iskustvu drugih zemalja, da bi ovaj vid turizma bio isplativ, svaki vinski podrum bi trebao da ima jedno svoje vodeće vino po kome je prepoznatljiv, potrebno je i nekoliko barikiranih vina.
Investicija u stotinama hiljada evra
Vinski dvorovi poseduju sedam hektara vinograda i gaje devet sorti grožđa, od čega su četri autohotne (od davnina su u Palićkom regionu). Godišnje proizvedu oko 20.000 flaša vina a još 10.000 prodaju u rinfuzi. Osim u svom restoranu vina prodaju i malom broju hotela, kao i nekim firmama. Za početak ovog biznisa Laslo Kuper navodi da je pre svega potrebno imanje i vinograd, a da je za prateće objekte potrebno izdvojiti još oko 200.000 evra.
„Da bi sredio prostorije, kupio sistem za hlađenje i fermentacione sudove uložio sam 46.000 evra. Još toliko mi je potrebno da bih kupio punilice i pneumatske prese, i tada ću moći da kažem da sam zadovoljan svojim mašinama”, objašnjava vlasnik Vinskog dvora.
Pored dobre tehnologije u vinskom turizmu su veoma bitni i školovani konobari. Njih je danas veoma teško naći, zato naš sagovornik svoje radnike šalje na kurs za somelijee. Po njegovom iskustvu, trenutno su u modi crvena vina, uglavnom iz zdravstvenih razloga.
Zaštitnik vinogradara
Vinogradari u Srbiji 14. februara slave Svetog Trifuna kao svog zaštitnika. On je zbog svoje vere bio proganjan, ali je u njoj ostao čvrst i istrajan. Ovo su i karakteristike vinogradara, koje ne napušta vera da će se njihov osmomesečni trud isplatiti bogatom berbom i omogućiti dobro vino.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Monday, 06 August 2007 )
|
|
|
Ponekad naprosto ne možete |
|
|
|
Friday, 01 December 2006 |
Dragiša Ristovski
Većina nas smatra kako nam često nedostaje dovoljno vremena za naš veći učinak i bolju poslovnu produktivnost, ali ta teorija nije u potpunosti tačna jer je energija, a ne vreme, osnovno sredstvo visokog učinka. Ako malo bolje razmislimo, dolazimo do suštine da je broj sati u jednom danu određen i ograničen, ali da kvalitet i količina energije sa kojom možemo raspolagati – nije. Možemo zaključiti da je upravo energija najdragoceniji prirodni resurs kojim raspolažemo. Ona je taj nepoznati faktor koji omogućava da se potencijal, određeni talenat i veštine pokrenu. Energija je bazični faktor poslovnog uspeha. Pravilna upotreba energije i njena kontrola vam može obezbediti visok nivo realizacije vaših ciljeva.
Ključ za postizanje vrhunskih rezultata se nalazi u što efikasnijoj preraspodeli energije u svim dimenzijama. Da bismo energiju maksimalno iskoristili potrebno je da primenjujemo i upotrebljavamo sva četiri posebna, ali međusobno povezana njena izvora, a to su: fizički, emocionalni, mentalni i duhovni izvor.
Kakvog je kvaliteta i inteziteta vaša energija?
Snaga fizičke energije meri se u odnosu na njenu količinu i može biti niska i visoka, a snaga emocionalne u odnosu na jačinu i može biti negativna i pozitivna. U kojoj meri je naša energija veća i pozitivnija, u toj meri je ona i produktivnija, a što je negativnija i niža, ona postaje toksična i daje mnogo manje rezultata.
Da biste lakše razlikovali energiju u odnosu na njenu količinu i jačinu, daćemo sledeće primere. U grupu visoko negativne energije ubrajamo: bes, ogorčenje, uplašenost, anksioznost. Grupu nisko negativne čine: depresija, beznadežnost, iscrpljenost i sl. Grupu visoko pozitivne čine podstaknutost, sigurnost, osećaj radosti, osnaženost. I na kraju, u grupu niskopozitivne ubrajamo: opuštenost, ležernost, spokojnost, smirenost i sl.
Energetski balans
Sledeća bitna stvar koju morate znati kada je energija u pitanju, jeste da se energetski kapacitet smanjuje na dva načina – njegovom preteranom upotrebom i njegovom nedovoljnom upotrebom, što nam ukazuje na činjenicu da moramo napraviti adekvatan balans između preteranog trošenja i netrošenja energije. Dakle, suviše dugo zadržavanje na jednoj strani krajnosti čini ekstremno štetno ponašanje po naš energetski kapacitet, po našu poslovnu sposobnost i na kraju, po naš život.
Redovnim vežbanjem duha i tela možemo u znatnoj meri da pojačamo naš energetski kapacitet, da prilično usporimo naše fizičko i mentalno starenje, da do samog kraja našeg života jačamo naše emocionalne i duhovne sposobnosti.
Da bismo u dobroj meri povećali naše energetske rezerve, moramo se izlagati naporu koji prevazilazi naše uobičajene granice, vežbajući isto kao vrhunski sportisti. Posle tog napora našem telu moramo pružiti pravu količinu adekvatnog odmora. Ova teza nas navodi na zaključak da je vrlo važno napraviti pravu ravnotežu između stresa i oporavka.
Na isti ovakav način povećavamo i naš emotivni, mentalni i duhovni kapacitet. Neki savremeni stručnjaci smatraju da gotovo svaki oblik stresa (koji je negativan po stanje našeg duha i tela) ima potencijal da uveća naše energetske rezerve, ali samo pod jednim uslovom – ako je propraćen oporavkom koji je ekvivalentan količini doživljenog stresa. Ovde možemo dodati svima nama dobro poznati izreku Fridriha Ničea koja glasi „Ono što nas ne ubije učiniće nas jačim”.
Najbolji način da ispoštujemo pravila za podizanje energetskog kapaciteta jeste putem pozitivnih rituala. Zašto? Zato što pozitivan ritual je ustaljeno ponašanje koje posle određenog vremena postaje automatsko, a pokreće ga duboko usađena svrha. Dakle, u odnosu na volju i samodisciplinu koje zahtevaju od vas da se naterate na određene vežbe, ritual vas bukvalno vuče sam. Samim tim, ne troši vam puno svesne energije i ostavlja vam mogućnost da taj višak energije usmerite na kreativnije ciljeve.
Ovde je bitno skrenuti pažnju i na preteran rad, jer ukoliko ne pravimo adekvatne pauze u radu, mi prestajemo da budemo produktivni. Preterani rad predstavlja vrlo često zavisničko ponašanje koje se može susresti pod nazivom „radoholizam”.
Karoši u Japanu, a u Srbiji?
Radoholizam se objašnjava kao opsesivno-kompulzivno oboljenje koje nastaje usled prekomernog predavanja radu i nedovoljnog oporavka. Kao posledica radoholizma nastaje smanjena produktivnost, hroničan umor, a na duže vremenske staze dovodi i do smrti. U Japanu je radoholizam najzastupljeniji i javlja se pod nazivom „karoši”. Karoši u Japanu odnese oko deset hiljada života godišnje. Uzroci koji dovode do ove bolesti su: izuzetno dugačko radno vreme, noćni rad, rad bez godišnjeg odmora i pauze, jako težak fizički rad i kontinuirano stresan posao. Karoši kod nas u svom izvornom obliku još nije prisutan zbog dobro poznate strategije koju koriste većina nezadovoljnih radnika, a koja glasi: „Ne možeš ti mene toliko malo da platiš koliko mogu ja malo da radim”. Međutim, ta vremena polako prolaze i jedno je sigurno – i Srbija će dobiti žrtve „Karošija”. Zato, obezbedite svom organizmu fizički i mentalni oporavak jer u suprotnom prestajete da budete produktivni.
Mislim da smo vam dosadašnjim izlaganjem već dali dovoljno argumenata da povedete računa o količini svoje energije i načinu njene potrošnje, ali ne zaboravite i njen kvalitet. Negativna energija koja je produkt negativnog mišljenja je štetna, kontraproduktivna i potkopavajuća. Sa druge strane, pozitivna energija ljudskog duha može nadjačati i najteža ograničenja fizičke energije, a ključni stimulans koji pokreće duhovnu energiju, jeste karakter.
Rekli su o energiji
„Mi rastemo na svim nivoima tako što trošimo energiju preko naših normalnih granica, a zatim je obnavljamo” – iz knjige Džima varca i Tonija Loera.
„Dobri lideri znaju da je visoka pozitivna energija gorivo za postizanje visokog učinka. Svaki aspekt njihovog rukovođenja jasno odražava ovo shvatanje” – iz knjige Džima varca i Tonija Loera.
„Ima ljudi toliko dosadnih da sa njima za pet minuta izgubimo čitav dan” – P.A.K. de Bomarše.
Tags:
|
|
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 05 January 2008 )
|
|
|
Toronto – centar sveta |
|
|
|
Friday, 01 December 2006 |
Marina Lazarević
Kada je davno indijansko pleme Hjuroni u gradiću Jork, od kojeg je nastao sadašnji milionski grad, dalo ime Toronto, kao da su prorekli njegovu sudbinu. Na jeziku ovog plemena, Toronto znači mesto susretanja. Toronto zbog filmske i TV produkcije zovu još i „severni Holivud”. Filmadžije posebno privlače povoljne cene snimanja i jeftinije usluge. Tokom Filmskog internacionalnog festivala koji je trajao od 06. do 16. septembra (ove godine) gradom su šetali Penelopa Kruz, Bred Pit, on Pen i Goran Paskaljević, čiji je film „Optimist” bio u zvaničnom programu festivala. Filmski festival u ovom gradu rangiran je odmah iza Kanskog. Tenor Goran Dime i pijanista Ivan Jovanović iz Beograda nastupili su 9.9. u Glenn Gould studiju, u sali koja pripada jednoj od najvećih televizijskih mreža u Kanadi, CBC.
 Popularni proizvođač obuće „Bata” u centru grada ima Muzej obuće koji je otvoren u maju 1995. Muzej se prostire na 3000 m2. Stalna izložba broji oko 10.000 pari cipela iz 20. veka, kao i cipele poznatih ličnosti. Ove jeseni su izložene i cipela iz 18. veka... Ovde Evropljani u brojnim Tržnim centrima mogu videti prodavnice u mraku – u radnji je potpuni mrak, samo je garderoba osvetljena! Utisak je kao da ste u diskoteci. To je lanac prodavnica – Hollister Calle – otvoren u proleće 2006. Prodaju odeću za tinejdžere. Dolari se troše nemilice. Kanadska zarada je san i za mnoge razvijene zemlje. Cena ima za svačiji džep, a roba iz čitavog sveta. Tokom vikenda sve je krcato – trgovinski centri, restorani, zabavni parkovi.
Multikulturalnost i tolerancija
Toronto je dom za oko 150 kultura, doseljenih iz svih krajeva sveta. Svako je ovde doneo nesto svoje – boje, ukuse, običaje. Nigde na svetu, čini se, ne govori se toliko jezika, a da se svi razumeju. Ulaznica u ovu veliku, višenacionalnu porodicu jeste pozitivna energija i želja za srećom. Grad je kao iz mašte. Ovde žive panci, Portugalci, Kinezi, Grci, Italijani, Indijci, Poljaci, Srbi... Ovaj grad svrstavaju među najbezbednije svetske metropole. Odgovor na ovakvu harmoniju je, kažu u Torontu, ekonomska stabilnost. Dražava Kanada vodi računa da obezbedi svakog svog građanina, a posebno da zaštiti i sačuva srednji sloj. Više od 5.000 policajaca zaduženo je za red i mir.
Ono što posebno zaokuplja pažnju su četvrti Toronta, organizovane kao nekadašnji zavičaji doseljenika, pa se, putujući gradom, stiče utisak da je to put kroz čitav svet. Iz zemlje u zemlju. Mala Italija, Poljska, Grčka, mala Indija, kineski kraj... Kažu da Italijani često nikada ne nauče engleski jezik, već život provedu u svojoj četvrti, komunicirajući isključivo na maternjem jeziku.
Pod zemlju u šoping
Ipak, većina stanovništva i turisti su orijentisani prema najvećem svetskom tornju, podignutom u samom centru grada, poznatim Si-En taueru, s kojeg se vidi grad kao na dlanu. U ekskluzivnom restoranu, na samom vrhu tornja, traži se mesto više. Nije ovaj toranj jedino obeležje grada na obali Ontarija. Toronto je ušao u Ginisovu knjigu rekorda i po najvećem podzemnom šoping kompleksu. Ko želi da obiđe čitav ovaj „andergraund” treba da prepešači punih 10 km.
U Ginisovu knjigu rekorda 2000. upisala se i kompanija „Nafta” iz Toronta, koja je sazidala najveću kuću od džindžibred keksa na svetu – 25 metara visoku. Džindžibred kućica je najrasprostranjeniji i najomiljeniji proizvod za Božić u Americi. Većinu stanovnika Kanade i Amerike taj proizvod podseća na njihovo detinjstvo, na praznike i budi lepa sećanja... Zanimljivo je da su vlasnici „Nafte” Beograđani – Dragan Marković i Dragan Marjanović.
Naši u Torontu
Srpska zajednica u Torontu jedna je od najbrojnijih. Procenjuje se da trenutno u ovom delu Kanade živi oko 80.000 Srba. Prvi su se doselili početkom 20.veka, mnogi između dva rata, a ponajviše onih koji su čuvajući krunu u srcu našli utočište u Kanadi. Danas u Torontu stasava četvrta generacija Srba. Čuvaju uspomene na pretke koji su ostavili zdravlje, a mnogi i živote, u čeličanama Hamiltona.
Tags:
|
|
Poslednji put ažurirano ( Friday, 01 December 2006 )
|
|
|
Sloboda za cyber surfere!!! |
|
|
|
Saturday, 07 October 2006 |
Mirko Perak
 Internet se smatra jednim od najvećih pronalazaka 20. veka, pre svega zbog uticaja koji je do sada izvršio na ljudsko društvo, a koji će biti još značajniji u godinama koje dolaze. Njegova dostupnost i sposobnost prenosa svih vidova digitalnog sadržaja učinili su da naša planeta u pravom smislu te reči postane veliko selo. Svakodnevno možete komunicirati sa ljudima na različitim stranama sveta, ili pretraživati biblioteku u Vatikanu. Internet je postao otvoren kanal za komunikaciju i najveći resurs znanja, prvi put u istoriji čovečanstva dostupan svakoj prosečnoj osobi.
Otvorenost za sve učesnike i sloboda protoka informacija upravo su temelji na kom su gradili tvorci ovog medija. Međutim, postavlja se pitanje da li je internet danas slobodan kao što je to bio u svojim prvim danima? Da li vlade pojedinih zemalja imaju sve više sklonosti da cenzurišu njegov sadržaj, sprečavajući građane da pristupaju sadržaju koji se smatra neprikladnim? Po ovoj praksi su najpoznatije Kina i nekoliko islamskih zemalja. One predstavljaju svakodnevnu temu za polemike koje pokreću borci za ljudska prava. Međutim, malo je onih koji znaju da je u nekim slučajevima cenzura interneta u zapadnim zemljama daleko prevazišla primere iz Kine.
Paradoks zvani Kina
U žiži interesovanja Mrežnog globalnog mnjenja je nekoliko totalitarnih država, čiji upravljački aparat smatra da je sasvim legitimno i opravdano da svojim građanima zabrani pristup sadržajima koji se smatraju u datoj sredini nepoželjnim. Prva na tapeti je Kina, i to iz više razloga. Pre svega paradoks koji se ogleda u širenju materijalističkih i potrošačkih vrednosti kroz forsiranje proizvodnje i privatne inicijative, i državnog aparata koji se drži komunističkih ideala, predstavljao uvek kamen spoticanja za zapadni demokratski želudac. Zatim, Kina je postala jedna od vodećih ekonomskih sila, sa brojem korisnika računara, interneta, i mobilnih telefona koji prevazilazi zapadne zemlje. Sa druge strane, zapadna industrija i mediji bi hteli da na svoj način „zagrizu” ovaj azijski kolač, ali im kineska cenzura za sada sipa „pesak u motor”. Međutim, kako stvari stoje, ne tako uspešno.
Prema relativno pouzdanim podacima, kineski državni aparat koji se bavi cenzurom sadržaja ima preko 30 hiljada službenika... Impresivno. Sistem funkcioniše tako što ovi službenici nadziru lokacije kojima pristupaju građani i proveravaju njihovu podobnost. U slučaju da procene da su sadržaji neodgovarajući, sporne lokacije se ubacuju u filtere koji vrše cenzuru, pa oni koji pokušaju da im pristupe dobijaju obaveštenje da je sajt nedostupan iz tehničkih razloga.
Nekoliko kompanija iz Amerike nastoji da pomogne građanima Kine koji žele da vide ono što im njihova vlada zabranjuje. U tu svrhu se distribuira nekoliko programa čiji je zadatak da zavaraju kineske servere. U osnovi ovih anticenzorskih programa je pristupanje preko proksi servera, što u praksi znači da kineski filteri pokušaj pristupanja zabranjenom CNN-u vide kao pokušaj pristupanja nekom malo poznatom veb sajtu koji nije na njihovoj crnoj listi. Međutim, kineski cenzori nisu naivni niti tehnički laici, već visoko obrazovane osobe u oblasti informacionih tehnologija, pa sve ovo liči na igru mačke i miša. Skoro svake nedelje je potrebno ponovo konfigurisati anticenzorski softver, jer cenzori otkrivaju kanale pristupa zabranjenim sadržajima.
Stroga cenzura na Zapadu
U zapadnim zemljama postoji cenzura pristupa internetu, i to mnogo stroža nego u Kini. O njoj se mnogo ne priča, ali se zato prilježno sprovodi, a njene žrtve su zaposleni u mnogim kompanijama. U nekim sredinama čak postoje posebni službenici koji se bave samo jednom delatnošću – čitanjem poruka koje se šalju iz kompanije.
Poznat je primer iz Velike Britanije, tj. firme Royal & Sun Alliance, kada je otpušteno desetak radnika, samo zato što je jedan od njih na e-mail adrese ostalih poslao kratak animirani film. U Velikoj Britaniji je donet zakon koji u jednom svom članu glasi: „Poruke nisu privatno vlasništvo zaposlenih i ni pod kojim uslovima se radnici ne mogu pozivati na privatnost. Poslodavac zadržava pravo da pristupa svim porukama i nadgleda sve ono što se na kompjuteru kreira, sa njega šalje, prima ili čuva na sistemu koji pripada kompaniji”. U svetlu ovog primera možda cenzura u Kini ne izgleda tako dramatično dok su obični ljudi žrtve moćnika koji diktiraju pravila cenzure prema svom shvatanju.
trajk glađu za slobodu
Da pitanje cenzure nije samo tema na relaciji Kina – Zapad, pokazuje slučaj sa kojim se suočila kompanija Yahoo. Na jednom od njenih veb sajtova od strane trećih lica organizovana je prodaja nacističkih simbola i suvenira. Po američkom zakonu ovo nije smatrano prekršajem i prodaja je uspešno funkcionisala sve dok se nisu oglasili Francuzi, koji preko ove pojave nisu mogli da pređu zatvorenih očiju. Njihov zakon im dozvoljava da ovakve sadržaje cenzurišu, tako da je Yahoo na kraju pristao da zabrani pristup spornom veb sajtu za sve posetioce sa područija Francuske. Istini za volju, ova kompanija to nije morala da uradi jer za nju važe zakoni sa američkog tla, ali je napravila ustupak da se ne bi suočila sa pretnjom gubitka domena Yahoo.fr, koji je namenjen francuskom području.
Pitanje opravdanosti ili neopravdanosti cenzure na internetu vrlo je složeno. Danas, nakon 20 godina postojanja globalne mreže, konačno rešenje je, čini se, još uvek daleko. Svetska računarska mreža spaja različite kulture, narode i društvena uređenja, što još uvek predstavlja slagalicu koju je teško rešiti. Britanski naučnik, Tim Barners-Lee, jedan od najzaslužnijih za stvaranje temelja tehnologije interneta, jednom prilikom je izjavio da je užasnut pokušajima cenzure. Za njega je globalna mreža mesto gde treba slobodno da se izražavaju ideje, znanja i ubeđenja. Po njegovom mišljenju, sve nezakonite radnje koje se prenose na internet treba da budu predmet zakonskih sankcija.
Najverovatnije je da ćemo se još godinama susretati sa problemom cenzure interneta. Jedina uteha nam može biti to što ne živimo u zemlji u kojoj je to aktuelno. Zamislite da ste građanin Kube i da morate da štrajkujete glađu radi pristupa internetu, kao što je jedan umetnik bio prinuđen da učini.
Lako na crnu listu...
Nekoliko država na Bliskom istoku koje su bazirane na verskim zakonima takođe sprovode cenzuru na sličan način kao što to radi Kina. Kod njih je cenzura sa nešto drugačijim motivima, jer se mišljenja o tome šta je podesno formiraju na osnovu verskih pravila. Zanimljivo je da se o cenzuri u nekim od ovih zemalja malo govori, a razlog bi mogao biti u tome što Zapad snabdevaju naftom....
Interesantna je anegdota sa Beograđaninom koji je otišao na privremeni boravak u jednu od ovih istočnih zemalja. Bogatstvo i sjaj na sve strane, tehnologija, računari i sve što karakteriše današnje bogato savremeno društvo... Ni na kraj pameti mu nije padalo da bi internet mogao biti cenzurisan. Priključio se na lokalni ADSL i pokušao sa računara da pristupi svojoj prezentaciji. Svaki put je dobijao obaveštenje da je veb sajt nedostupan, a sve je izgledalo kao da mu internet veza ne radi dobro. Sa druge strane nekim lokacijama je pristupao vrlo lako. Kada je pozvao tehničku podršku dobio je odgovor da se njegov veb sajt nalazi na crnoj listi. Bio je sasvim zbunjen, dok se nije setio da na jednoj od stranica svoje lokacije ima crtež devojke sa nagim grudima...
Tags:
|
|
Poslednji put ažurirano ( Thursday, 12 October 2006 )
|
|
| | << Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
| | Rezultati 28 - 36 of 392 |
Novi Sad Hotels
Novi Sad HoteliNovisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
|
|
