|
Srpska privreda na prekretnici |
|
|
|
Wednesday, 23 May 2007 |
dr Nebojša Savić
Na kraju 2006. godine sprska privreda se nalazi na prelazu između dve razvojne strategije – jedne, koja je bazirana na iskorišćavanju raspoloživih faktora razvoja i u kojoj dominiraju niske cene kao osnovno uporište konkurentnosti, i druge, u kojoj dominira povećanje efikasnosti i kvaliteta.
Povećanje konkurentnosti
Da bi u 2007. godini zakoračila ka višoj grupi u kojoj dominira efikasnost, Srbija mora bitno unaprediti performanse svoje privrede. I ulazak u EU biće tesno vezan za ulazak u krug zemalja u kojima je konkurentnost podignuta na pomenuti srednji nivo. Srpska privreda još uvek nema obeležja tržišne privrede. U njoj na državni sektor otpada više od polovine proizvodnje. To je preveliko učešće, pogotovo ako se poredi sa naprednim privredama i bitan generator njene niske konkurentnosti i slabe efikasnosti. Zbog toga na listi razvojnih prioriteta upravo strukturne reforme, u kojima Srbija izrazito zaostaje, zauzimaju prvo mesto. Ove reforme su presudno vezane za privatizaciju i prestrukturiranje državnih preduzeća.
Privatizacija i reforma
Privatizacijom državna preduzeća treba da dođu u poziciju da njihova ciljna funkcija bude veoma bliska ciljnoj funkciji privatnih preduzeća, a to znači da kreiraju profite. Zbog toga je ishod naše tranzicije presudno vezan za to šta će se dogoditi sa 500 državnih preduzeća u kojima je zaposleno blizu 200.000 radnika. Reforma javne potrošnje je u ozbiljnom zastoju, a država umesto da redefiniše svoju ulogu i smanjuje svoje prisustvo u privredenim tokovima – sve je prisutnija. Nivo poreskog opterećenja je izuzetno visok, čak najviši u regionu. Da bi se obezbedila zdrava razvojna pozicija sa dugoročno održivim razvojem mora se nivo javnih rashoda svesti na 30–35% GDP (sada je između 45–49%). Ovo se ne može učiniti preko noći, ali bi se morao ostvarivati pad u nekoliko sledećih godina po 1,5 procentni poen godišnje.
Inflacija ispod 5%
Inflacija mora biti oborena na nivo koji će trajno biti ispod 5%. Za razliku od zvaničnih stavova koji su aktuelnu srpsku inflaciju objašnjavali eksternim uzrocima (rast cena nafte), glavni generatori inflacije formiraju se na tržištu i odražavaju domaće defekte i neravnoteže. Inflacija nije dominantno pod uticajem troškova, već pre svega pod uticajem prevelike tražnje. Srpsko društvo troši više nego što stvara, tako da ima praktično nultu štednju i visok priliv resursa iz inostranstva kojima se finansira visoka potrošnja. Privredni ambijent u Srbiji mora biti dovoljno atraktivan da omogući godišnji priliv stranih direktnih investicija od 2,5 milijardi dolara i da se učešće uvoza i izvoza podigne na 60–70% GDP. Ovo je moguće ostvariti ukoliko se finansijski potencijal iz potrošnje preusmeri u investicije i razvoj.
Na samom kraju treba reći da rast javnih rashoda, koji je u 2006. ozvaničen rebalansom budžeta, može biti u 2007. pretvoren u nove inflatorne impulse i novo ugrožavanje makroekonomske stabilnosti. Pred kreatorima i izvršiocima ekonomske i razvojne politike Srbije u 2007. nalaze se izazovni zadaci. Za njihovo ostvarivanje potrebna je jasna koncepcija, hrabrost i liderstvo i napuštanje populističkih obećanja i pothranjivanje iluzija da se može trošiti više od onoga što se stvara sopstvenim radom.
Zbog toga srpski put u ekonomski prosperitet mora biti trasiran na oba puta - kako na planu ostvarivanja trajno održive makroekonomske stabilnosti, tako i na planu iniciranja i osnaživanja mikroekonomskih reformi, posebno u domenu privatizacije i prestrukturiranja državnih preduzeća, otvaranja prostora za osnivanje novih privatnih preduzeća i obimnije investiranje. Težak i izazovan zadatak, ali i jedino moguć na putu ka modernoj Srbiji.
Lider Zapadnog Balkana
Srbija mora postati najjači igrač na području Zapadnog Balkana. Formiranje zapadnobalkanske zone slobodne trgovine je od izuzetnog značaja za Srbiju i njoj se treba pristupiti kao izuzetnoj razvojnoj šansi. To je prostor sa 21,6 miliona stanovnika na kome se kreira 65 milijardi dolara GDP sa prosečnim GDPpc oko 3.000 dolara.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Monday, 06 August 2007 )
|
SPEEDY MAGAZIN 
