Aleksandra Galić

Poslednjih godina sve više proizvođača vina je shvatilo da značajne prihode mogu da dobiju i od turizma, a sami tim i da poboljšaju prodaju. Mnoge turističke agencije su počele da nude Puteve vina, a jedan od njih je i Vinski dvor u Hajdukovu, predgrađu Subotice.

Gosti se uvek vraćaju

„Najvažnije od svega je dobro vino, sve ostalo se lakše napravi, ističe Laslo Kuper, vlasnik Vinskog dvora. Putevi vina, kao jedan od oblika turizma, namenjeni su ljudima koji vole ovo piće i neprestano tragaju za novim ukusima. Ako je vino dobro gosti se uvek vraćaju. Pored ovoga, za kompletnu uslugu potreban je restoran, kao i objekat sa sobama jer gosti posle degustacije ne vole daleko da idu.

„Sama degustacija traje oko 45 minuta. Posetioci probaju devet vrsta vina, a između toga jedu tri vrste sira, maslinke i jabuke da bi neutralisali ukus. O svakoj vrsti ispričam sve što znam, koja je sorta, uz koju hranu se najbolje slaže, kao i čitavu tehnologiju prerade. Sve to radim u specijalnom podrumu koji ima prastari ambijent, uz svetlost sveća. Takođe, oblačim se u odoru viteza vina iz arene subotički pesak, kome i sam pripadam”, objašnjava naš sagovornik, i dodaje da se nekada među turistima nađu i pravi poznavaoci ovog pića pa se priča i oduži. Čitav program košta od 250 do 300 dinara po osobi, u zavisnosti od vrste vina koja se pije. Ručak ili večera se posebno plaćaju. Sličan program u Sloveniji i nekim drugim okolnim državama košta od pet do deset evra.
Prema iskustvu drugih zemalja, da bi ovaj vid turizma bio isplativ, svaki vinski podrum bi trebao da ima jedno svoje vodeće vino po kome je prepoznatljiv, potrebno je i nekoliko barikiranih vina.

Investicija u stotinama hiljada evra

Vinski dvorovi poseduju sedam hektara vinograda i gaje devet sorti grožđa, od čega su četri autohotne (od davnina su u Palićkom regionu). Godišnje proizvedu oko 20.000 flaša vina a još 10.000 prodaju u rinfuzi. Osim u svom restoranu vina prodaju i malom broju hotela, kao i nekim firmama. Za početak ovog biznisa Laslo Kuper navodi da je pre svega potrebno imanje i vinograd, a da je za prateće objekte potrebno izdvojiti još oko 200.000 evra.

„Da bi sredio prostorije, kupio sistem za hlađenje i fermentacione sudove uložio sam 46.000 evra. Još toliko mi je potrebno da bih kupio punilice i pneumatske prese, i tada ću moći da kažem da sam zadovoljan svojim mašinama”, objašnjava vlasnik Vinskog dvora.
Pored dobre tehnologije u vinskom turizmu su veoma bitni i školovani konobari. Njih je danas veoma teško naći, zato naš sagovornik svoje radnike šalje na kurs za somelijee. Po njegovom iskustvu, trenutno su u modi crvena vina, uglavnom iz zdravstvenih razloga.

Zaštitnik vinogradara
Vinogradari u Srbiji 14. februara slave Svetog Trifuna kao svog zaštitnika. On je zbog svoje vere bio proganjan, ali je u njoj ostao čvrst i istrajan. Ovo su i karakteristike vinogradara, koje ne napušta vera da će se njihov osmomesečni trud isplatiti bogatom berbom i omogućiti dobro vino.