Viza za ceo svet

Mnogim programerima je baš posao kojim se bave bio način da dođu najpre do radnih viza, a kasnije i do zelene karte. Neki od veoma posećenih sajtova na kojima možete pogledati poslovne ponude i direktno kontaktirati poslodavce u Velikoj Britaniji i SAD su: www.jobserve.com, www.monster.com, www.dice.com. Mirjana Hotomski je nakon završenog PMF-a i nekoliko godina radnog iskustva baš preko jednog od ovih sajtova uspela da nađe posao programera u Bostonu. Njeni poslodavci bili su joj garanti za radnu vizu, a kasnije i zelenu kartu. Upoređujući, nakon višegodišnjeg rada u Americi, svoje znanje sa znanjem kolega u Americi, ona kaže: "Mislim da je moj fakultet, PMF, smer za računarstvo, meni dao odlično znanje iz programiranja. U poređenju sa Amerikancima mi imamo dosta više teorijskog stručnog znanja. Ameri u odnosu na nas imaju neuporedivo više praktičnog znanja i, što je najvažnije, business znanja i odličnu profesionalnu etiku. Mi smo vrlo loši u tom pogledu i čekamo da nam neko kaže šta da radimo, ne umemo da preuzmemo odgovornost, nego se pravdamo i izvrdavamo. Ali sve se na kraju nauči, pa se i mi odlično uklopimo i budemo vrlo cenjeni".

Jeste da se njihove zarade, u rasponu od 600 do 1.200 evra (kako su mi neki od njih rekli), ne mogu porediti sa zaradama njihovih kolega u inostranstvu (u Americi programer godišnje zaradi u proseku od 70.000 dolara pa naviše), ali bi, prema mišljenju većeg broja građana, to kod nas bila plata koja obezbeđuje sasvim pristojan život.

Činjenica da današnji klinci vrlo rano počinju da koriste računar, kao i da je u našoj zemlji u prethodnim godinama veoma lako bilo za nekoliko evra na "Zelenjaku" nabaviti bilo koji potreban softverski "alat" koji olakšava programiranje, doprinela je tome da ovaj posao danas radi veliki broj, što samoukih, što visokoobrazovanih stručnjaka. Mnogi su ipak rešili da im je isplativije da svoje znanje unovče u inostranstvu. Fenomen "odliva mozgova" pokazuje da su programeri jedan od profila mladih stručnjaka koji u najvećem broju napuštaju našu zemlju. A istina je i da su kod nas na Birou rada na listi najtraženijih.

Programiranje - način da se ideje unovče

Ivan Dimković ima 24 godine i jedan je od mnogih mladih i uspešnih programera koji je karijeru počeo ovde. Nakon što je posle višegodišnjeg rada uspeo da napravi i komercijalizuje efikasnu verziju MPEG-4 kodeka, karijeru je nastavio u kompaniji Nero u Nemačkoj.

Programiranjem je počeo da se bavi kao devetogodišnjak, kada je dobio prvi računar. Fakultet nije završio, kaže da planira da završi, "doduše, nešto sasvim drugo", te sebe svrstava u grupu "samoukih" programera. Kako Ivan smatra, programiranje je vrlo lak način da mlade osobe svoje ideje realizuju, razvijaju, a kasnije i dobro unovče. S obzirom da ga je od samog starta najviše zanimala računarska multimedija (ideju da kupi PC je realizovao samo zbog 3D rendering tehnologije), jedan članak o budućnosti digitalne multimedije gde se pominjao ISO/MPEG-4 ga je vrlo zaintirigirao i naveo da nabavi literaturu o toj problematici. U ovaj poduhvat Ivan se upustio kao devetnaestogodišnjak. "Ideja je bila da napravim MPEG-4 implementaciju koja će biti bolja od drugih. Osnovni problem kodiranja sa gubitkom MPEG kodeka bio je što standard ne standardizuje kompresor, već samo dekompresor. Mogao sam da biram i optimizujem odgovarajuće algoritme u enkoderu, a ta sloboda je značila da većina stvari radi zadovoljavajuće i da moram sve da implementiram sam, ili korišćenjem medicinskih podataka vezanih za nervni sistem. To je za mene predstavljalo vrlo lep spoj informatike i ljudske fiziologije", priseća se Ivan.

Bile su mu potrebne tri godine da sve te algoritme implementira i podesi tako da daju zadovoljavajuć zvuk. "Dosta puta sam mislio da odustanem i da je zadatak nemoguć. Na svu sreću nisam. Kako je postojala jedna dobra implementacija, znao sam da je izvodljivo", priseća se naš sagovornik. Čitava priča je, prema Ivanovim rečima, dobila komercijalni karakter kada je 2001. uspeo da implementira vrlo efikasnu verziju MPEG-4 audio standarda, koja je nudila odličan kvalitet zvuka uz neke vrlo inovativne ideje i pogodnosti koje konkurenti nisu nudili. Video je takođe urađen, ali nešto kasnije. Ali, priča ovde tek počinje... "Mada je tada za naše popdneblje bilo neuobičajeno koristiti licenciranu B2B tehnlogiju, svoj proizvod nisam nudio korisnicima, već firmama koje su kodek koristile u svojim proizvodima. Sarađivao sam sa nekoliko većih firmi i odradio još par podprojekata za multipleksiranje i transport tih informacija".

Priča sa zapadne strane

"Poslednja mušterija mi je 2002. godine bila kompanija Nero, pa su mi posle sastanka u Beogradu predložili da pređem kod njih u Nemačku i započnem rad na multimedijalnom delu Nero tehnologije koja se danas zove Nero Digital. Čim sam otišao u Nero započeo sam vrlo intezivan i dinamičan rad. Ubrzo smo uspešno postojeći audio kodek ubrzali 5-6 puta, poboljšali kvaltet i dodali napredne mogućnosti koje taj kodek danas dovode na prvo mesto u svetu, po nezavisnim testovima. Saradnjom sa francuskom firmom inkorporirali smo nabrži i nakvalitetniji MPEG-4 video kodek, a ova sinergija se sada zove Nero Digital i cilj je da ona postane de facto multimedijalni standard", kaže Ivan. Njegov posao je trenutno product menagement Nero Digitala, buduće linije proizvoda za mobilne uređaje, kao i vođenje MPEG-4 projekta, sa posebnim akcentom na istraživanju novih standarda i tehnologija i njihovoj što bržoj i kvalitetnijoj implementaciju. Za svoju kompaniju kaže da je vrlo dinamična, sa visokom motivacijom. "Uvek ima kvalitetnog posla iz kojeg mogu da naučim nešto novo, uslovi rada su odlični, ali se zahteva visoka odgovornost i posvećenost. Naš tim čine svetski eksperti, pa je uvek izazovno raditi u timu".

Upoređujući uslove rada u inostranstvu i našoj zemlji, Ivan kaže da su kod nas cene opreme i sredstava za rad sekundarne, dok se na Zapadu programerima pruža sve što im je neophodno za kvalitetan rad, što povlači za sobom i visok kvalitet rada, kao i zadovoljstvo u poslu. "Plate inženjera i programera spadaju u bolje plate i stručnjaci sa puno iskustva i znanja dobijaju razne pogodnosti, kao što su bonusi, mogućnost rada iz kućne kancelarije, fleksibilno radno vreme. Radno vreme u nemačkim firmama traje 8 sati, od 6:00 do 16:00 ili od 10:00 do 18:00, a prekovremeni rad se plaća 1,5 puta više od standardnog radnog sata. Uz prosečnu platu je moguće iznajmiti lep stan i opremiti ga, kupiti kola. Napredovanje u poslu je uz trud zagarantovano, broj slobodnih dana je od 25 do 30 dana godišnje, tako da možete sebi da priuštite da 6-7 nedelja svake godine putujete po svetu".

Ostajte ovde, radite za onde

Outsourcing je jedan od načina da se programersko znanje vrlo lako isplati bez većih ulaganja. Kod nas nije redak slučaj da se nekoliko programera okupi u tim koji nalazi i uspešno odrađuje projekte na ovaj način. Onima koji bi želeli da započnu outsourcing, a ne znaju kako, verovatno će biti zanimljiva i korisna priča o Vladimiru Jovanoviću iz Užica, koji već nekoliko godina uspešno pliva u ovim vodama.

Kako kaže Vladimir, outsourcing je fin i relativno jednostavan način da se dođe do novca. "Postoji mali broj preduslova da se ovim uspešno bavite, a to su da govorite engleski (ali ne "jungle engrish"), da ste pouzdani i komunikativni. Moja firma se time bavi već godinama i polako napuštamo takav način rada, jer smo uspostavili dobre veze sa nekoliko pouzdanih partnera i ulazimo u zajednički posao. Projekti koji se mogu raditi su raznovrsni, od izrade web rešenja do projekata kuća, a samo dobijanje posla je mnogo lakše nego što se čini. Potrebno je samo pročitati zahtev i na njega odgovoriti iskreno i korektno. Preko 90% onih koji se žale kako ne mogu da uzmu posao "ispaljuju" ponude bez čitanja zahteva ili daju nerealno visoke/niske cifre za projekte", kaže Vladimir. Prema njegovim rečima, bez obzira na jako veliki broj Kineza, Indijaca i drugih koji rade outsorcing za smešno male pare, nije problem uzeti posao ako se naručiocu objasni da će dobiti nekoga ko, pored toga što radi, i razmišlja. "Za početak treba posetiti neke manje sajtove, kojih ima na pretek i probati sa malim poslovima, gde su šanse da vam ne plate mnogo veće nego na Elance.com ili sličnima, gde se plaća pristojna članarina od par stotina dolara mesečno, ali sa mnogo više high-dollar poslova, i da tako ispečete zanat. Posle je sve mnogo jednostavnije. Većina početnika se previše brine da li će dobiti novac, a to je greška!" - upozorava Vladimir. "Istina je da ima onih koji nikada ne plate za posao, ali ih je realno mnogo manje u odnosu na one koji lepo i redovno plaćaju. Vaš posao je da u početku nađete nekoliko ljudi koji imaju redovne poslove i za koje se više ne morate nadmetati. Takođe, većina onih koji daju poslove se "opekla", tako što je poslala avans i nikada nije dobila rezultate, tako da se sve svodi na to da izgradite poverenje. Ponekad se možete dogovoriti i za procenat od posla, ali bih to preporučio onima koji imaju malo više iskustva, jer je to obično mnogo komplikovanije i zahteva više rada i dogovaranja".

"Nemojte se brinuti da su cene preniske, jer cena koju ste ponudili uopšte nije presudan faktor u tome da li dobijate posao ili ne. Na primer, za jedan posao smo ponudili realno najvišu cenu od svih ponuđača. Dobili smo posao jer smo jedini pokazali da posao možemo i da uradimo i taj posao je prerastao u dugoročan i ozbiljan posao, koji ne podrazumeva jednosmernu saradnju. U pitanju je softver za obuku vatrogasaca (United States Fire Department)", kaže naš sagovornik. "Većina se brzo zaleti i pokušava da "odere" naručioca, jer očekuje da dobije procenat od završenog posla. Tako nešto je u najmanju ruku nerealno. To je kao da svaki zaposleni u firmi očekuje redovnu platu + deo profita, a to ipak sebi mogu da dozvole samo najbolji. Ako se pametno radi, kad nađete zaista dobar kontakt, svaki vaš dobar predlog se može realizovati i to je prilika za joint venture poslove i izlaz iz outsourcinga. Izlaz iz outsourcinga pominjem jer je to dobar ali limitiran posao, jer posle izvesnog vremena tvoji troškovi rastu zajedno sa količinom posla (više ljudi, više troškova) i zarada polako postaje sve manja. To je razlog zašto outsourcing treba posmatrati samo kao privremeno rešenje, kojim se mogu obezbediti pristojna sredstva i kontakti za neki malo profitabilniji posao", smatra Vladimir.

Manje sujetni programeri rekli su mi da osnove ovog zanata i nije previše teško naučiti. Knjiga za početnike u učenju programskih jezika ima na svakoj tezgi, računar može da se "sastavi" za 300 evra. Jeste da kažu da je prosečan radni vek programera od 10 do 15 godina, ali ipak mi živimo u zemlji u kojoj mnoge stvari traju i mnogo kraće od toga. Sledi novi talas otpuštanja, živimo u veku u kojem se posao i stručni profil brzo menjaju. Stoga programerima želimo što duži uspeh u radu, a vi ostali razmislite šta vam je činiti!


Vrsni stručnjaci sa znanjem engleskog

O tome kako i koliko lako programeri u našoj zemlji nalaze posao razgovarali smo sa Gordanom Panajotović, HR konsultantom beogradske kancelarije mađarskog preduzeća IT Jobs, koja je specijalizovana za posredovanje u zapošljavanju stručnjaka iz ICT sektora. Oni poseduju online bazu podataka (www. itjobs.co.yu) u kojoj trenutno postoji oko 3.000 kandidata. Online registracija za kadidate je potpuno besplatna a, prema Gordaninim rečima, svakodnevno se prijavljuju kandidati različitih profila. Uglavnom su visokoobrazovani, između 25 i 40 godina, dok je odnos polova kandidata 70%:30% u korist jačeg pola.

"Među kandidatima ima dosta ljudi koji imaju bogato radno iskustvo, a mnogi od njih radili su i u inostranstvu. Često nas kontaktiraju naši stručnjaci koji trenutno žive u Americi, Kanadi, Novom Zelandu itd. Oni razmišljaju o povratku i žele da se raspitaju o ponudi poslova ovde. Oni koji imaju zaista veliko iskustvo i intrigantan CV sklapaju vrlo brzo ugovore o zaposlenju sa uspešnim i velikim poslodavcima i uglavnom ne čekaju više od par nedelja. Očekivanja programera u pogledu plate i radnih uslova su veoma realna u odnosu na naše tržište i uglavnom se poklapaju sa onim što im poslodavci ponude", kaže Gordana. Poređenjem rada njihovih kancelarija u Beču, Minhenu, Budimpešti i Beogradu, Gordana zaključuje da se naši programeri izuzetno cene, kao vrsni stručnjaci koji, u odnosu na druge, veoma dobro znaju i engleski jezik.