Home  SPEEDY MAGAZIN Jedete li zdravo?
|
Jedete li zdravo? |
|
|
|
Wednesday, 21 June 2006 |
Aleksandra Galić
 Sve je više ljudi koji putujući po svetu postaju vegetarijanci (ne jedu meso) ili vegani (ne jedu proizvode životinjskog porekla), a onda dolaskom u Srbiju traže restorane u kojima se služe novootkriveni specijaliteti. Takođe, sve je više domaćica koje u ishranu svoje porodice, polako ali sigurno, uvode sojino mleko, kus-kus ili nerafinisano ulje.
Zdravo i isplativo?
Prema jednoj američkoj definiciji iz 1974. godine, pod zdravom hranom se podrazumevaju namirnice koje doprinose promociji fiziološke i psihološke ravnoteže organizma, kao i optimalnoj otpornosti na stres, infekcije i bolesti. Kada se kaže da je neka hrana zdravija ili biološki vrednija, misli se na pojedine sastojke koji u većoj ili manjoj meri doprinose zdravlju ili stimulišu odbrambene snage organizma. Hranljiva vrednost namirnica izražava se preko sadržaja ugljenih hidrata, proteina, masti, vitamina ili minerala.
Postavlja se pitanje da li je otvaranje makrobiotičkih restorana trenutno isplativ posao ili je to još uvek priča budućnosti, koliko ljudi odrasli na pečenoj prasetini ili jagnjetini na ražnju uopšte znaju šta je to zdrava hrana ili je jednostavno voditi računa o pojedenim namirnicama postalo stvar pomodarstva. Da bi se otvorila prodavnica zdrave hrane, sa prosečnom snabdevenošću za početak je potrebno uložiti od pet do deset hiljada evra, smatra Sanja Blagić, vlasnica prodavnice zdrave hrane „Bogatić”. Jadranka Grbić, vlasnica restorana „Ganapati”, objašnjava da je oko pet do šest hiljada evra dovoljno za početak skromnog biznisa. Misli da će za otprilike tri godine moći da „stane na svoje noge”, i ističe da su zakoni, porezi i doprinosi za sada velika stavka ovog budžeta. Vlasnica restorana „Priroda” Snežana Jandrlić-Momčilović kaže da je za otvaranje njenog restorana bilo potrebno oko 70 hiljada evra. Najviše novca je otišlo na kvalitetno posuđe u kome se hrana sprema, kao i na makrobiotičke kondimente kao što su miso, tamari ili umeboši šljive.
Zdravi su šlag, keks i semenke! Ili možda nešto drugo?
„U našu prodavnicu svraćaju bukvalno svi, od mladih ljudi, preko domaćica, sve do penzionera. Neki dolaze zato što su bolesni pa su im lekari preporučili zdravu ishranu, ali je veliki broj i onih koji kupuju zato što je to postalo pomodarstvo”, objašnjava Sanja Blagić, vlasnica prodavnice zdrave hrane „Bogatić”. Ona dodaje da je poslednjih godina ovo veoma isplativ posao, ali je kod nas tek u začetku i mora mnogo da se uči.
Sredinom devedesetih, kada je počela ekspanzija otvaranja ovih prodavnica, većina je nudila rinfuznu robu, šlag, keks ili neke druge proizvode na merenje. „Tek poslednjih par godina ljudi su počeli da kupuju razne pahuljice ili proizvode od integralnog brašna. Mislim da su mnogi to videli putujući po inostranstvu. Veliki je broj i onih koje muči neka bolest pa traže da im nešto preporučim. Iz mog iskustva, mi smo nacija koja najviše boluje od šećera, loše probave i holesterola”, kaže naša sagovornica.
Vreme posta je period kada je prodaja robe nešto veća. Vlasnica prodavnice zdrave hrane „Bogatić” se takođe slaže sa mišljenjem da je zdrava ishrana uglavnom privilegija bogatih i dodaje da je tako i u drugim zemljama. „Ipak, naši ljudi bi i pored nešto viših cena ove robe i poslednji dinar dali za zdravlje”, kaže ona.
Mogu li svi da jedu zdravo?
Sličnog iskustva je i Jadranka Grbić, vlasnica restorana „Ganapati”. Ona je po profesiji ekonomista, ali po opredeljenju se već petnaestak godina bavi promocijom zdrave ishrane. U svom restoranu nudi vegetarijanske i makrobiotičke specijalitete koje sama sprema. Posao je naučila u Americi, gde je radila deset godina. Kaže da joj sadašnje cene pokrivaju samo troškove sirovina, ali je ubeđena da je ovo posao budućnosti i da će od njega uskoro moći sasvim prostojno da se živi. „Iluzija je da običan čovek sa poštenim poslom može odjednom da se obogati”, smatra naša sagovorica i dodaje da je čitav temelj zdrave ishrane dosta skup, i da nažalost još uvek nije za svačiji džep.
Vlasnica restorana „Ganapati” je prvu pomoć za otvaranje dobila od Biroa za zapošljavanje, pomagali su joj i prijatelji, a od tate je dobila šporet. „Najčešće mušterije su mladi ljudi koji nemaju vremena da kuvaju, puno rade, a žele da se hrane zdravo. Kupuju gotova jela, razne supe ili neke poslastice. Neki su alergični na meso ili jaja. Dolaze mi i stariji, bolesni ljudi koji žele da ’produže život’”, objašnjava Jadranka Grbić. Prostor u kojem radi je veoma mali, pa se mušterije uglavnom odlučuju da kupljenu hranu ponesu.
Većinu namirnica koje koristi za pripremu obroka kupuje sveže, na pijaci. „Veoma je bitno da čovek zna da prepozna koji proizvodi nisu hemijski tretirani. Zdrava šargarepa, na primer, ima manje srce, dok je cvekla tamnoljubičasta i kada se preseče, ima jednaku boju”, saznajemo od vlasnice „Ganapatija”. Proizvode poput karadamona ili drugih egzotičnih začina nabavlja u posebnim prodavnicama zdrave hrane i oni najviše koštaju. „Kada sam 2004. godine otvorila ovaj restoran, prvo sam radila ketering za prodavnice zdrave hrane. Najčešće su mi tražili humus namaz (od lelbija) i razne pite od voća ili bundeva. Sada sve više ljudi dolazi kod mene po hranu i nemam više vremena”, kaže naša sagovornica i dodaje da ekonomija koja ima osnov u veri i radu mora da uspe.
Biznis i životno opredeljenje
Kada se govori o otvaranju restorana zdrave hrane pojavljuje se dilema da li to može da ima svako ko ima novca, ili je to ipak posebna filozofija življenja? Da li ima razlike između vođenja pekare, ćevabdžinice ili makrobiotičkog restorana? Jedan od najvećih vegetarijanskih i makrobiotičkih restorana u Beogradu je i „Priroda”, vlasnice Snežane Jandrlić-Momčilović. Ona se već dugo bavi makrobiotikom i prvi restoran je otvorila pre devet godina u okviru kafea KP. „Priroda” je otvorena pre nekoliko godina i sem klasičnih obroka ovde se rade i medicinski aspekti ishrane, ishrana trudnica, skidanje kilaže, kao i seminari o kuvanju. „Nema pravila o tome ko su moje mušterije, dolaze ljudi od 17 do 70 godina”, objašnjava naša sagovornica. Jedan od najtežih aspekata ovog posla je pronaći pravog kuvara i osoblje restorana. „Osoba u kuhinji mora da živi sa ovim, upija i želi da uči. Kuvare uglavnom tražim po preporuci, a da bi se steklo neko osnovno znanje, potrebno je oko četiri meseca. Moja velika prednost je to što i moj muž i sin takođe ovde rade”, kaže Snežana Jandrlić-Momčilović i dodaje da ovu vrstu restorana ne može da drži bilo ko. „Ljudi koji vole i jedu meso prosto nemaju osećaja za makrobiotiku”.
Kad ima za cigare...
Koliko je to sizifovski posao, govori i podatak da ona radi i do 17 sati dnevno, nema prihode da bi mogla da kupi helihopter, ali je duhovno ispunjava, a to je najvažnije. Obroke koje služi najčešće sastavlja sama i mnogi zavise od doba godine ili vremenskih prilika. Sadašnje cene donekle pokrivaju troškove, ali trebalo bi da budu i veće. Medicinsko kuvanje je mnogo skuplje zato što se koriste sastojci koji se uvoze iz Japana i Amerike.
Doktorka Jelena Kašanin iz Centra za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut” smatra da zdrava ishrana nije samo privilegija bogatih. „Kod nas i u najsiromašnijim porodicama se nađe novac za cigarete. Bitno je kako se hrana priprema. Ne mora uvek da se pohuje, zdravije je na teflonu ili foliji”. Prema njenom mišljenju najbolje je kada je čovek umeren i ne treba slediti nijedan pravac u ishrani. Sve namirnice treba da budu zastupljene, da bi postojala ravnoteža.
� ta sam ono beše naručio?
U restoranu „Priroda” svaki obrok ima specifično ime. „Makrobiotički tanjir” je mešavina integralnih žitarica, mahunarki, algi i povrća, a košta 560 dinara. „Sezame, otvori se” je visokoproteinski obrok namenjen radoholičarima i sportistima. Cena je 540 dinara. Tanjir „Vivaldi” je kiselkasto-slana kombinacija u koju ulaze alge, tofu i žitarice, i košta 600 dinara. Sve namirnice su organskog porekla, za pripremu se koriste hladno ceđeno ulje i filtrirana voda.
Ko voli – nek izvoli!
Najčešće služeni napitak u restoranu „Ganapati” je jogi čaj od začina. Priprema: u litru vode staviti pola kašičice cimeta u prahu, zatim karanfilića, kardamona, četvrtinu kašičice bibera ili ljute paprike, kao i đumbir u prahu. Kuvati 15 minuta i u prohlađeni čaj dodati decilitar mleka. Zasladiti po ukusu, najbolje medom ili žutim šećerom. Cena ovog napitka je 90 dinara.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Monday, 06 August 2007 )
|
Novi Sad Hotels
Novi Sad HoteliNovisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
|
|
