Banke odavno nisu samo finansijske organizacije koje prikupljaju, pozajmljuju i ulažu novac, ostvarujući pri tom profit. Banke podataka, banke organa, banke gena, banke krvi, banke semena... promenile su osnovno značenje ovog pojma. One prikupljaju druge resurse koji su od ključnog značaja za ljudski život. Jedan bivši biznismen došao je na ideju da i hrana može da se prikuplja kako bi se prosledila onima kojima je potrebna. Prvu banku hrane osnovao je Džon van Hengel, baveći se humanitarnim radom u penzionerskim danima, 1967. godine u Feniksu u Arizoni. Od tada ih je u Sjedinjenim Državama osnovano još oko 200 i povezane su u nacionalnu mrežu banaka hrane America’s Second Harvest. U Evropi, 188 lokalnih banaka ujedinjeno je u Evropsku federaciju banaka hrane FEBA. Deo ove mreže odskora je i Banka hrane u Beogradu.
U pitanju su neprofitne, nevladine, humanitarne organizacije. One prikupljaju hranu od donatora, skladište je, sortiraju i uz pomoć drugih humanitarnih organizacija prosleđuju je ugroženima. Tako su, najjednostavnije rečeno, banke hrane bitna karika u lancu kojim se namirnice prosleđuju od mesta gde ih ima više ili previše, do mesta gde ih ima nedovoljno ili ih nema uopšte. Hrana se prikuplja na različite načine. Najčešće su to namirnice koje pojedinci ili preduzeća kupe i poklone banci hrane ili potiču iz viškova. Time što omogućava da se namirnice iz viškova iskoriste, banka hrane obavlja veoma važnu ulogu u sprečavanju rasipanja ovog ključnog resursa.
Neželjena hrana je često željena
Istraživanja pokazuju da najmanje četvrtinu hrane proizvedene u svetu niko ne pojede. Za tako veliki procenat zaslužne su visokorazvijene zemlje koje su i njeni najveći proizvođači. U Sjedinjenim Američkim Državama deo hrane koja se rasipa iznosi čak polovinu proizvodnje, dok je u Evropskoj uniji to najmanje trećina. Gubici koje industrija zbog toga trpi mere se milijardama dolara. Proizvodi koje prehrambena industrija ili prodajni lanci ne uspeju da prodaju ili iskoriste pre nego što im istekne rok trajanja trebalo bi da se uništavaju po zakonski određenim, komplikovanim procedurama. Zbog toga preduzeća koja na bilo koji način posluju sa hranom (poljoprivredna dobra, industrija, velikoprodaja, maloprodaja, hoteli, restorani, ketering firme... ) namirnice koje pretpostavljaju da će morati da unište doniraju bankama hrane, kako bi se one ipak iskoristile. U okviru PEAD (Evropski program za pomoć najugroženijima) prikupljeni viškovi distribuiraju se bankama hrane i drugim organizacijama u različitim zemljama, po potrebi. Ovaj program deo je donacija Evropske unije, koje čine 41% prikupljene hrane u okviru FEBA. Viškovi koji se prikupe na nacionalnom nivou čine 7% donacija Evropske federacije banaka hrane. Uništavati hranu u svetu u kom svake četiri sekunde neko umre od gladi, ne samo da je besmisleno, već je i neodgovorno. Zbog toga se sve više pojedinaca i kompanija pridružuje naporima u cilju racionalizacije hrane – njenog što boljeg iskorišćavanja i raspodele.
Donacijama u borbi protiv gladi
Iako podaci pokazuju rast bruto nacionalnog dohotka, u Srbiji još uvek veliki broj građana gladuje. Banka hrane u Beogradu osnovana je sa istim ciljem kao i svuda – kako bi pomogla u borbi protiv gladi. Prema podacima za februar 2007, granica siromaštva u Srbiji određena je potrošnjom manjom od 7.861 dinara po četvoročlanoj porodici. Po tom kriterijumu, bar 10 % stanovništva živi ispod granice siromaštva, dok je još 10% nedovoljno materijalno obezbeđeno. Ukupno to čini oko 1.600.000 građana Srbije čiji redovni dnevni obroci nisu izvesni, od kojih se 800.000 njih nalazi na ivici gladovanja. Ustanove, poput narodnih kuhinja, koje rade sa ugroženim građanima, nisu u stanju da podmire potrebe svojih korisnika. Dnevnu porciju hrane po osobi u narodnoj kuhinji – 250 grama hleba i pola litra kuvane hrane, često dele dva ili čak tri člana porodice. Pri tom im je to često jedini dnevni obrok. Crveni krst uspeva da preko narodnih kuhinja pomogne manje od 20.000 ljudi, što van pomoći ostavlja veliki broj građana (broj je još više poražavajući ako se uzme u obzir da je kriterijum za određivanje granice siromaštva, kako kažu u socijalnim ustanovama, nizak i nerealan). Banka hrane u Srbiji u prikupljanju hrane uspostavlja saradnju sa preduzećima iz prehrambene industrije ili trgovinama koje mogu donirati hranu iz svojih zaliha (naročito viškove), ili bilo kojim preduzećem koje želi da kupi namirnice i donira ih banci. Takođe, kako bi većem broju ljudi pružila priliku da pomogne svojim sugrađanima, Banka hrane organizuje akcije prikupljanja hrane u supermarketima. Tom prilikom pozove potrošače da kupe proizvod više i doniraju ga banci. Sva sakupljena hrana se transportuje do skladišta banke, gde se sortira, popisuje, skladišti, proverava joj se kvalitet. Iz skladišta se namirnice distribuiraju socijalnim ustanovama i humanitarnim organizacijama koje će je proslediti ugroženim grupama – starim osobama, deci, osobama sa invalididetom, raseljenim i izbeglim licima, Romima, nezaposlenima... Učestvovanjem u radu Banke hrane u Srbiji donatori će se pridružiti velikoj porodici evropskih donatora koju čine Danone, Nestle, Rauch, Shell, Metro, Kraft, Tesco, Carrefour... i mnoge lokalne kompanije
Humanost i odgovorno upravljanje kompanijom
Naime, saradnja kompanija sa humanitarnim organizacijama i ostali načini na koje kompanije ulažu u društvo u kome posluju, postali su standardna očekivanja u Zapadnoj Evropi i u Sjedinjenim Državama. Kompanije, svesne toga da su bitan društveni akter, dobrovoljno odlučuju da preuzmu odgovornost. Time što brinu o zajednici, one zapravo daju svoj glas vrednostima humanog društva, imajući tako veliki uticaj na kreiranje pravca kojim se društvo kreće. Društveno odgovorno poslovanje podrazumeva socijalno i ekološki odgovorno upravljanje kompanijom. Istraživanja pokazuju da je šest od sedam Evropljana više naklonjeno proizvođačima ili snabdevačima koji se odgovorno ponašaju. Jasno je da javno mnjenje ume da prepozna društveno odgovorno poslovanje i vrati kompaniji koja tako posluje kroz veće poverenje u njen rad i veću odanost.
Time što se finansijskom podrškom, donacijama hrane i odgovornim ponašanjem prema viškovima uključuju u rad banaka hrane, preduzeća se zapravo uključuju u najneposredniji vid pomoći ugroženim sugrađanima. Hrana je univerzalno dobro na koje svi ljudi polažu pravo, a obezbediti obrok znači obezbediti život.
Beogradski deo mreže
Banka hrane u Beogradu osnovana je u septembru 2006. godine, sa ciljem da prikupljanjem i distribucijom namirnica pomogne najugroženijim građanima Srbije. Kao deo mreže FEBA, ona deluje po dokazanom konceptu koje banke hrane u Evropi primenjuju već dve decenije. Kao neprofitna, humanitarna organizacija, u obezbeđivanju sredstava za svoj rad potpuno zavisi od donatora. U 2007. godini potrebna su joj sredstva kako bi izgradila infrastrukturu organizacije, obezbedila skladište, kancelarijske prostorije i opremu za rad i tako mogla kontinuirano da prikuplja donacije u hrani i šalje je onima kojima je potrebna. Prva akcija koju BHB planira je distribucija hrane za Uskršnje praznike Narodnoj kuhinji u Smederevu i Specijalnom zavodu za decu i omladinu dr Nikola Šumenković u Stamnici. Apel za učešće u ovoj akciji, za koju je potrebna donacija od 25 tona namirnica, otvoren je potencijalnim donatorima tokom celog marta. Apel za učešće u radu Banke hrane Beograd upućujemo svakodnevno. Molimo sve zainteresovne da posete web saajtove www.bankahrane.org i www.eurofoodbank.org.
Brojke
U 2005. godini 188 lokalnih banaka hrane iz 17 zemalja Evrope podelilo je ukupno 215.300 tona hrane vrednosti 444 miliona evra populaciji od 3,8 miliona ljudi, posredstvom 22.000 organizacija. Četvrtinu donacija činila je hrana iz industrije, 15 % donacije iz maloprodaje i velikoprodaje, 12 % donacija od pojedinaca, 41% donacije EU, a 7 % roba povučena sa tržišta po nalogu države.
Novi Sad Hoteli Novisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
SPEEDY MAGAZIN 
