Miloje Sekulić

 
Zašto je internet stvoren za PR?

Pretpostavimo da se bavite PR-om, poznajete novinare i znate sektore koje prate. Možete da ih klasifikujete po oblastima interesovanja. Zaustavimo se malo ovde. Dolazimo do prve greške koja se čini kada se internet koristi u komunikaciji sa medijima. Ništa naime lakše nego poslati mail, a za to je najzgodnije koristiti pripremljene liste kontakata. Bez obzira na ovu lakoću slanja velikog broja mailova na veliki broj adresa i bez obzira koliko malo vremena imali kada šaljete pozive, saopštenja ili šta drugo, upotrebite ga za češljanje svojih e-mail adresa i slanje personalizovanih poruka. Žica kojom e-mail poruka stiže uključena je u računar onoga koji bi trebalo da je pročita, ona se pojavljuje na njegovom ekranu, oči je vide i eto je u mozgu! Mnogo je delotvornije poslati manji broj ciljanih mailova nego živeti u uverenju da ste obavestili "brdo" novinara i doživeti fijasko! O mogućnostima koje vam servisi interneta pružaju da sve moguće zamislive i nezamislive materijale u elektronskom obliku dostavite novinarima da i ne pričamo.

E-mail nije faks koji se "vuče" po redakciji, i pitanje je da li će ga novinar kome je namenjen uopšte dobiti na sto. To je veoma, veoma lična poruka. Ukoliko imate pravu e-mail adresu na koju treba da je pošaljete. Jer Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli. vrlo verovatno nije adresa sa koje mailove čita novinar koji je baš vama interesantan. Budite sigurni da ste uspeli da ostvarite dobar kontakt sa novinarom i napravili pola posla do objavljivanja vama bitnih informacija kada od njega dobijete njegovu ličnu e-mail adresu. Zapamtite i da dobri novinari menjaju redakcije privučeni boljim uslovima ili jednostavno željom za promenom, a njihova lična adresa im ostaje pa ostaje.

Druga greška kod primene interneta u komunikaciji sa medijima odnosi se na nepoznavanje pravila komunikacije putem e-maila. Čast izuzecima, ali nažalost previše je primera kada nam u redakciju stižu mailovi sa besplatnih naloga ili oni u kojima su sve moguće adrese na koje je poruka poslata "nagurane" u TO polje pa se zabavljamo predviđajući ko će od pozvanih kolega doći a ko ne. Česte su poruke koje izgledaju kao klasičan spam, jer u subject-u imaju samo "poziv" ili ništa, a telo poruke je prazno uz zakačen dokument, najčešće u .doc formatu. Većina redakcija, pogotovo iz IT sektora novinarstva, ima uključene filtere za neželjene poruke koji ovakve poruke automatski zaustavljaju. O korektnom pisanju e-mail poruka pisano je dosta u ovom i drugim časopisima, a u knjizi "Vodič kroz raj i pakao internet marketinga" našeg saradnika Dragana Varagića celo jedno poglavlje posvećeno je ovom pitanju. Isti autor objavio je u e magazinu poslednjih meseci nekoliko tekstova posvećenih naprednim tehnikama online PR-a.

Novinari i Cyber Space

Za ljubav i rat je potrebno dvoje, kao i za uspešno korišćenje interneta u odnosima sa medijima. Kao što sam već naveo, pojedini novinari internet, pa ni računar jednostavno ne koriste! Jesu retki, ali mogu da budu uticajni. Sa druge strane Zoran Danilović iz Tanjuga je izluđivao kolege jer je na konferencije za štampu dolazio naoružan laptopom pa bi vest, zakačivši se na internet pomoću mobilnog telefona, poslao na Tanjugov tiker pre nego što bi oni popili kafu posle konferencije. Svako klatno ima dva ekstremna položaja u kojima može da se nađe. Kao što možete naići na novinare koji nemaju na svojim računarima, inače besplatan i svima dostupan, Acrobat Reader pa je besmisleno da im šaljete materijal u .pdf formatu koji se smatra standardom za razmenu dokumentacije u elektronskom obliku, tako ćete uočiti da se među prvim reklamama u novopokrenutim časopisima pojavi reklama internet provajdera koji je redakciji dao link koji život znači.

Online borba sa poplavom

Upoznajmo se sada sa jednim zaista retkim primerom iz domaćeg virtuelnog prostora gde je internet efikasno primenjen u oblasti odnosa sa javnošću i odnosa sa medijima. Od prvog trenutka kada je nailaskom poplavnog talasa 20. aprila unesrećeno selo Jaša Tomić u Banatu gospodin Spaso Mladenovski inicirao je formiranje Medija centra pri mesnom kriznom štabu u želji da se stanovništvu i medijima pruže tačne i pravovremene informacije o stanju u mestu i poplavljenom području. Ubrzo je sasvim spontano potekla ideja da se kreira internet sajt koji će na adekvatan način „slikom i rečima“ prezentovati što autentičnije celokupnu situaciju nakon stihije. Oformljen je mali tim entuzijasta koji su počeli sa razvojem sajta. Sve do sada urađeno napravljeno je skromnim sredstvima, jer Medija centar Kriznog štaba MZ Jaša Tomić raspolaže jednim računarom i jednim digitalnim fotoaparatom. Solidarnost osoba koje se u Srbiji bave internetom na najbolji način je pokazao gospodin Goran Aničić, vlasnik studija za veb dizajn Personal Design, koji je nedavno uradio redizajn ovog sajta i obezbedio njegovu funkcionalnost radi bržeg i efikasnijeg unošenja sadržaja.

Posle nekoliko dana probnog rada na free hosting sistemu Yahoo Geocities sajt je 28. aprila postavljen na adresu www.jasatomic.org.yu. Medija centar sela se, naravno putem e-maila, obratio redakcijama medija skrećući im pažnju na postojanje ovog sajta i upućujući ih da tu potraže aktuelne informacije i foto materijal. Najveća poseta beleži se sa sajta www.b92.net, koji je događajima u poplavljenom području posvetio posebnu stranu. Akcija na promociji ovog sajta pokrenuta na veb forumu www.elitesecurity.org urodila je plodom, i na osnovu praćenja poseta se ceni da ima preko 500 nezavisnih veb lokacija sa kojih posetioci dolaze na njega, bilo preko banera, bilo prateći linkove. Mediji su snažno podržali promociju ovog sajta stavljajući banere na svoje internet sajtove i obaveštavajući publiku o njegovom postojanju. Čak su i sve novinske agencije postavile banere na svoje sajtove upućujući posetioce na direktan izvor informacija, a BETA je Medija centru poplavljenog sela Jaša Tomić omogućila korišćenje OTS sistema (Original Text Service – servis za distribuciju originalnih saopštenja). Novinari koriste ovu internet lokaciju kao mesto na kojem mogu da dođu do ažurnih i proverenih informacija, i kao izvor fotografija u formatu pogodnom za štampu.

Zašto sam na početku ovog primera napisao da je on zaista redak? Sajt na adresi www.jasatomic.org.yu napravljen je da bi se plasirale informacije. Toj svrsi i služi. Najvažniji posao PR agencija je da u medijima plasiraju informacije kojima se stvara pozitivna slika o njihovim klijentima. Na prste jedne ruke mogu da nabrojim veb sajtove PR agencija na kojima se nalaze aktuelne vesti o aktivnostima njihovih klijenata, a znam samo jedan na kome je medijima omogućeno da preuzmu fotografije, čija bi rezolucija mogla da bude i bolja, koje oni mogu da objave. Voleo bih da sam neobavešten.

Rezultati online PR kampanje

O tome koliko je internet kao komunikacioni kanal dobro iskorišćen u situaciji prirodne katastrofe u Banatu govori analiza poseta sajtu koja se vrši od 30. aprila. U trenutku pisanja ovog teksta (5. juna) sajt na adresi www.jasatomic.org.yu posetilo je više od 15.000 jedinstvenih posetilaca, dok je preko 70.000 posetilaca više puta dolazilo na ovaj sajt. Ovo je skroman broj u odnosu na dnevne tiraže pojednih novina, ali mislite o tome da se radi o osobama koje su odabrale da odu na sajt i informišu se. Umesto da im pogled preleti preko vesti u novinama. Brojne su i reakcije posetilaca sajta koje iskazuju putem e-maila.

Prema izveštajima agencije za praćenje i analizu medija Media Clipping sam sajt je postao vest za sebe. Ovo je naročito značajno kako vreme od katastrofe protiče i reflektori medija se okreću ka drugim senzacijama. Internet je pokazao svoju vrednost za one koji znaju da ga primene.