Internet se smatra jednim od najvećih pronalazaka 20. veka, pre svega zbog uticaja koji je do sada izvršio na ljudsko društvo, a koji će biti još značajniji u godinama koje dolaze. Njegova dostupnost i sposobnost prenosa svih vidova digitalnog sadržaja učinili su da naša planeta u pravom smislu te reči postane veliko selo. Svakodnevno možete komunicirati sa ljudima na različitim stranama sveta, ili pretraživati biblioteku u Vatikanu. Internet je postao otvoren kanal za komunikaciju i najveći resurs znanja, prvi put u istoriji čovečanstva dostupan svakoj prosečnoj osobi.
Otvorenost za sve učesnike i sloboda protoka informacija upravo su temelji na kom su gradili tvorci ovog medija. Međutim, postavlja se pitanje da li je internet danas slobodan kao što je to bio u svojim prvim danima? Da li vlade pojedinih zemalja imaju sve više sklonosti da cenzurišu njegov sadržaj, sprečavajući građane da pristupaju sadržaju koji se smatra neprikladnim? Po ovoj praksi su najpoznatije Kina i nekoliko islamskih zemalja. One predstavljaju svakodnevnu temu za polemike koje pokreću borci za ljudska prava. Međutim, malo je onih koji znaju da je u nekim slučajevima cenzura interneta u zapadnim zemljama daleko prevazišla primere iz Kine.
Paradoks zvani Kina
U žiži interesovanja Mrežnog globalnog mnjenja je nekoliko totalitarnih država, čiji upravljački aparat smatra da je sasvim legitimno i opravdano da svojim građanima zabrani pristup sadržajima koji se smatraju u datoj sredini nepoželjnim. Prva na tapeti je Kina, i to iz više razloga. Pre svega paradoks koji se ogleda u širenju materijalističkih i potrošačkih vrednosti kroz forsiranje proizvodnje i privatne inicijative, i državnog aparata koji se drži komunističkih ideala, predstavljao uvek kamen spoticanja za zapadni demokratski želudac. Zatim, Kina je postala jedna od vodećih ekonomskih sila, sa brojem korisnika računara, interneta, i mobilnih telefona koji prevazilazi zapadne zemlje. Sa druge strane, zapadna industrija i mediji bi hteli da na svoj način „zagrizu” ovaj azijski kolač, ali im kineska cenzura za sada sipa „pesak u motor”. Međutim, kako stvari stoje, ne tako uspešno. Prema relativno pouzdanim podacima, kineski državni aparat koji se bavi cenzurom sadržaja ima preko 30 hiljada službenika... Impresivno. Sistem funkcioniše tako što ovi službenici nadziru lokacije kojima pristupaju građani i proveravaju njihovu podobnost. U slučaju da procene da su sadržaji neodgovarajući, sporne lokacije se ubacuju u filtere koji vrše cenzuru, pa oni koji pokušaju da im pristupe dobijaju obaveštenje da je sajt nedostupan iz tehničkih razloga.
Nekoliko kompanija iz Amerike nastoji da pomogne građanima Kine koji žele da vide ono što im njihova vlada zabranjuje. U tu svrhu se distribuira nekoliko programa čiji je zadatak da zavaraju kineske servere. U osnovi ovih anticenzorskih programa je pristupanje preko proksi servera, što u praksi znači da kineski filteri pokušaj pristupanja zabranjenom CNN-u vide kao pokušaj pristupanja nekom malo poznatom veb sajtu koji nije na njihovoj crnoj listi. Međutim, kineski cenzori nisu naivni niti tehnički laici, već visoko obrazovane osobe u oblasti informacionih tehnologija, pa sve ovo liči na igru mačke i miša. Skoro svake nedelje je potrebno ponovo konfigurisati anticenzorski softver, jer cenzori otkrivaju kanale pristupa zabranjenim sadržajima.
Stroga cenzura na Zapadu
U zapadnim zemljama postoji cenzura pristupa internetu, i to mnogo stroža nego u Kini. O njoj se mnogo ne priča, ali se zato prilježno sprovodi, a njene žrtve su zaposleni u mnogim kompanijama. U nekim sredinama čak postoje posebni službenici koji se bave samo jednom delatnošću – čitanjem poruka koje se šalju iz kompanije.
Poznat je primer iz Velike Britanije, tj. firme Royal & Sun Alliance, kada je otpušteno desetak radnika, samo zato što je jedan od njih na e-mail adrese ostalih poslao kratak animirani film. U Velikoj Britaniji je donet zakon koji u jednom svom članu glasi: „Poruke nisu privatno vlasništvo zaposlenih i ni pod kojim uslovima se radnici ne mogu pozivati na privatnost. Poslodavac zadržava pravo da pristupa svim porukama i nadgleda sve ono što se na kompjuteru kreira, sa njega šalje, prima ili čuva na sistemu koji pripada kompaniji”. U svetlu ovog primera možda cenzura u Kini ne izgleda tako dramatično dok su obični ljudi žrtve moćnika koji diktiraju pravila cenzure prema svom shvatanju.
trajk glađu za slobodu
Da pitanje cenzure nije samo tema na relaciji Kina – Zapad, pokazuje slučaj sa kojim se suočila kompanija Yahoo. Na jednom od njenih veb sajtova od strane trećih lica organizovana je prodaja nacističkih simbola i suvenira. Po američkom zakonu ovo nije smatrano prekršajem i prodaja je uspešno funkcionisala sve dok se nisu oglasili Francuzi, koji preko ove pojave nisu mogli da pređu zatvorenih očiju. Njihov zakon im dozvoljava da ovakve sadržaje cenzurišu, tako da je Yahoo na kraju pristao da zabrani pristup spornom veb sajtu za sve posetioce sa područija Francuske. Istini za volju, ova kompanija to nije morala da uradi jer za nju važe zakoni sa američkog tla, ali je napravila ustupak da se ne bi suočila sa pretnjom gubitka domena Yahoo.fr, koji je namenjen francuskom području.
Pitanje opravdanosti ili neopravdanosti cenzure na internetu vrlo je složeno. Danas, nakon 20 godina postojanja globalne mreže, konačno rešenje je, čini se, još uvek daleko. Svetska računarska mreža spaja različite kulture, narode i društvena uređenja, što još uvek predstavlja slagalicu koju je teško rešiti. Britanski naučnik, Tim Barners-Lee, jedan od najzaslužnijih za stvaranje temelja tehnologije interneta, jednom prilikom je izjavio da je užasnut pokušajima cenzure. Za njega je globalna mreža mesto gde treba slobodno da se izražavaju ideje, znanja i ubeđenja. Po njegovom mišljenju, sve nezakonite radnje koje se prenose na internet treba da budu predmet zakonskih sankcija.
Najverovatnije je da ćemo se još godinama susretati sa problemom cenzure interneta. Jedina uteha nam može biti to što ne živimo u zemlji u kojoj je to aktuelno. Zamislite da ste građanin Kube i da morate da štrajkujete glađu radi pristupa internetu, kao što je jedan umetnik bio prinuđen da učini.
Lako na crnu listu...
Nekoliko država na Bliskom istoku koje su bazirane na verskim zakonima takođe sprovode cenzuru na sličan način kao što to radi Kina. Kod njih je cenzura sa nešto drugačijim motivima, jer se mišljenja o tome šta je podesno formiraju na osnovu verskih pravila. Zanimljivo je da se o cenzuri u nekim od ovih zemalja malo govori, a razlog bi mogao biti u tome što Zapad snabdevaju naftom.... Interesantna je anegdota sa Beograđaninom koji je otišao na privremeni boravak u jednu od ovih istočnih zemalja. Bogatstvo i sjaj na sve strane, tehnologija, računari i sve što karakteriše današnje bogato savremeno društvo... Ni na kraj pameti mu nije padalo da bi internet mogao biti cenzurisan. Priključio se na lokalni ADSL i pokušao sa računara da pristupi svojoj prezentaciji. Svaki put je dobijao obaveštenje da je veb sajt nedostupan, a sve je izgledalo kao da mu internet veza ne radi dobro. Sa druge strane nekim lokacijama je pristupao vrlo lako. Kada je pozvao tehničku podršku dobio je odgovor da se njegov veb sajt nalazi na crnoj listi. Bio je sasvim zbunjen, dok se nije setio da na jednoj od stranica svoje lokacije ima crtež devojke sa nagim grudima...
Tags:
Poslednji put ažurirano ( Thursday, 12 October 2006 )
Novi Sad Hoteli Novisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
SPEEDY MAGAZIN 
Internet se smatra jednim od najvećih pronalazaka 20. veka, pre svega zbog uticaja koji je do sada izvršio na ljudsko društvo, a koji će biti još značajniji u godinama koje dolaze. Njegova dostupnost i sposobnost prenosa svih vidova digitalnog sadržaja učinili su da naša planeta u pravom smislu te reči postane veliko selo. Svakodnevno možete komunicirati sa ljudima na različitim stranama sveta, ili pretraživati biblioteku u Vatikanu. Internet je postao otvoren kanal za komunikaciju i najveći resurs znanja, prvi put u istoriji čovečanstva dostupan svakoj prosečnoj osobi.