Pre pojave Google pretraživača potraga za informacijama na mreži je bila ravna nemogućoj misiji. Pretraživači su na jednostavan upit davali nekoliko hiljada beskorisnih rezultata, a korisnici bi se prosto izgubili u moru loše odabranih podataka. Nepostojanje adekvatnog mehanizma za pretraživanje informacija na mreži rezultovalo je time da su se ljudi više oslanjali na proverene, njima bliske sajtove na kojima su provodili najviše vremena. Tada nastaje i poznata portalska strategija u distribuciji sadržaja. Srž portala leži u ideji da vam se na jednom mestu serviraju sve moguće informacije od igle do lokomotive, od horoskopa do ličnih finansija. Google se pojavljuje 1998. godine i iz temelja menja pristup u traganju za informacijama na vebu. Ovaj servis je ljudima ponudio korisne rezultate pretrage, brzinu i najzad usability. Iskusniji korisnici Interneta se sećaju vremena pre Googlea i pitaju se kako su mogli da žive bez ovog servisa. Ali šta je sa novim korisnicima?
S obzirom na naše kaskanje za svetom, najveći broj Netizena sa ovih prostora se na veb uključio upravo u eri Googlea. Trinaestogodišnjak koji traži za domaći zadatak informacije iz geografije, ali i četrdesetogodišnji biznismen koji traži poslovne kontakte u inostranstvu, okrenuće se jednom izvoru – Googleu. Najmanje tri se stvari mogu naučiti iz ove priče:
1. Usability. Google važi za školski primer fantastično sporevednog usabilityja. Jednostavan i brz servis koji daje prave podatke. Kada mislite o dobrom usabilityju, mislite na Google. S druge strane neophodno je reći da je Google specifična vrsta veb servisa i da se postulati u kreiranju korisničkog doživljaja ovog servisa nikako ne smeju prosto prekopirati na nekakav drugi servis, pogotovo ne na tradicionalni kompanijski sajt. Učite od Googlea, ali ne pokušavajte da ga u potpunosti kopirate.
2. Pretraga na kompanijskim sajtovima. U vreme pisanja ovog teksta, Google je bio četvrti najposećeniji sajt na internetu (ispred su MySpace, Yahoo.com i Yahoo! Mail). Ljudi su danas naviknuti na blagodeti Google pretrage i očekuju da vaš kompanijski sajt ili elektronska prodavnica takođe poseduje kvalitetan pretraživački mehanizam. Omogućite im to! Danas će najveći broj korisnika prosto zanemariti klasično krstarenje sajtom kroz sekcije predstavljene u navigaciji, već će jednostavno pokušati na sajtu da locira polje za pretraživanje i zatim uneti željeni upit.
3. Optimizacija za pretraživače (SEO). Kako je za veliki broj korisnika Google isto što i internet, neophodno je da vaš sajt bude bude visoko rangiran u rezultatima pretrage ovog servisa. Prema Nielsen Norman Group istraživanju u 88% slučajeva ljudi pretragu za informacijama započinju na pretraživačima kao što je Google, dok je samo 12% rezervisano za specijalizovane servise, kakav je recimo Travelocity u sektoru turizma i putovanja. Ovom problematikom se bave specijalizovane discipline koje se nazivaju optimizacija za pretraživače (SEO) i marketing za pretraživače (SEM). Ono što je nama zanimljivo u konktekstu ove priče jeste da Google „voli” sajtove sa dobro sprovedenim usabilityjem i da dobar usability sajta po pravilu podrazumeva i bolji plasman na ovom i sličnim pretraživačkim servisima.
Laž, velika laž i statistika
Osporavani i hvaljeni veb usability guru Jakob Nilsen, zahvaljujući visokobudžetnim usability studijama, često je u prilici da ponudi neke veoma zanimljive statistističke podatke o ovoj preblematici. Nilsenov tim korisnicima zadaje razne online zadatke: na primer otići na sajt američke Pošte (U.S. Postal Service) i pronaći cenu slanja razglednice u Kinu. U 66% slučajava zadatak je obavljen, u odnosu na procenat od 40% iz kasnih devedesetih. Za razliku od elektronskih prodavnica i veb servisa, kompanijski sajtovi i dalje kaskaju, korisnici prosečno u 58% slučajeva uspešno obavljaju zadati cilj. Posebno su kritični sajtovi namenjeni zdravlju (uspešnost 40%) i sajtovi u bankarskom sektoru (uspešnost od 44%). Napredak u odnosu na 1999. je prisutan, ali se još uvek ne može govoriti o pobedi usabilityja u ovim sektorima. Kako Nilsen dalje navodi u jednom od intervjua, korisnici u proseku čitaju samo dvadeset reči na jednoj strani sajta! Tri četvrtine korisnika uopšte nije zainteresovano da skroluje prema dnu strane da bi videli sadržaje ispod prvog ekrana, a u proseku ljudi se na veb strani zadržavaju samo 27 sekundi. I to najčešće u potrazi za linkovima koji bi ih odveli dalje. Kada naiđu na zanimljivij sadržaj, ljudi se zadržavaju nešto duže, ali i dalje prosečno manje od minute.
Eyetracking studija
Jedna od poslednjih Nilsenovih studija, koja datira iz aprila 2006. www.useit.com/alertbox/reading_pattern.html, donosi veoma interesatnu analizu načina na koji ljudi čitaju sadržaj sa sajtova. Naime, eyetracking studija je pokazala da ljudi čitaju sadržaj sa veba u obliku latiničnog slova F: dve horizontalne pruge praćene sa izduženom vertikalnom prugom. Između ostalog u studiji se zaključuje: - Posetioci sajta neće čitati tekst u maniru reč po reč. Detaljno čitanje na vebu je prava retkost, posebno kada su ljudi u brzoj potrazi za nekoliko različitih trgovaca, odnosno u potrazi za najoptimalnijom ponudom. Tačno je da će neki ljudi pročitati više teksta, ali većina neće. - Prva dva pasusa moraju sadržavati najvažnije informacije. Postoje očekivanje da će ljudi pročitati taj materijal, s tim što će većina pročitati više teksta u prvom, nego u drugom pasusu. - Započinjite podnaslove, pasuse i tačke nabrajanja sa rečima koje nose informaciju. Na taj način informacija će biti bolje primećena od strane korisnika upravo zbog skeniranja strane u obliku slova F. Ovde važi pravilo da su prve dve reči u liniji teksta najvažnije, dok je već manja verovatnoća da će korisnici pročitati i treću reč. - Ono što je odavno jasno usability ekspertima jeste da su čitanje sa ekrana i čitanje štampanog teksta dve potpuno različite stvari, i da se nikako na Vebu ne smeju primenjivati pravila u oblikovanju štampanog teksta.
Ovim rečima završavamo našu mini seriju tekstova posvećenu usability tematici. Nadam se da smo vas uputili u osnove ove problematike i da ćete mnogo više pažnje obratite na usability i savete iznesene u ovim tekstovima tokom izgradnje vašeg novog ili redizajna već postojećeg veb sajta. Želimo vam puno uspeha sa vašim veb sajtom.
Informaciona arhitektura
Disciplina koja se naziva informacionom arhitekturom (IA) zauzima centralno mesto pri projektovanju korisničkih interfejsa za veb sajtove i veb aplikacije. Posao informacionog arhitekte jeste da u skladu za definisanom poslovnom stategijom kreira jedinstveni korisnički doživljaj za krajnjeg potrošača. To podrazumeva da je informacioni arhitekta u stanju da predvidi gotovo svaki potez kupca, da razume njegova očekivanja i da mu što više olakša proces pronalažanja informacija na kompanijskom sajtu ili kupovine proizvoda u elektronskoj prodavnici. Većina korisnika interneta u razvijenim zemljama je bar jednom u životu pazarila knjigu preko veba. Ukoliko se radi o kvalitetnom e-prodavcu, iskustvo je prilično jednostavno i prijatno: odete na adresu sajta, izaberete željenu knjigu (putem kataloga ili korišćenjem pretraživača), unesete broj vaše platne kartice i kućnu adresu, sajt vas obavesti da ste uspešno obavili naručivanje i preostaje vam još samo da sačekete poštara. Iza ovog, na prvi pogled prilično jednostavnog procesa nalazi se ogroman broj odluka i brojna „oduzimanja i dodavanja”. Neke su velike, neke su male – kako sajt izgleda, kako se ponaša, šta možete, a šta ne da uradite i sl.
Atraktivno dizajniran sajt sa kvalitetnim informacijama bez kvalitetne navigacije potpuno je neupotrebljiv. Koliko je vaš navigacioni koncept jednostavan, nedvosmislen i na kraju upotrebljiv sa korisničkog aspekta? Zatrpavanje informacija isuviše duboko, baziranost na već postojeće organizacione strukture, preveliki broj kategorija su samo neke odlike loše projektovanog navigacionog sistema sajta. Poznat je stav koji kaže da svaki korisnik treba da ima uvid u sledeće: 1. Gde se nalazi? 2. Gde može da ide? 3. Kako da se vrati tamo odakle je došao?
Jer ako se kupac izgubi na sajtu – izgubili ste kupca!
Tags:
Poslednji put ažurirano ( Saturday, 07 October 2006 )
Novi Sad Hoteli Novisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
SPEEDY MAGAZIN 
Pre pojave Google pretraživača potraga za informacijama na mreži je bila ravna nemogućoj misiji. Pretraživači su na jednostavan upit davali nekoliko hiljada beskorisnih rezultata, a korisnici bi se prosto izgubili u moru loše odabranih podataka. Nepostojanje adekvatnog mehanizma za pretraživanje informacija na mreži rezultovalo je time da su se ljudi više oslanjali na proverene, njima bliske sajtove na kojima su provodili najviše vremena. Tada nastaje i poznata portalska strategija u distribuciji sadržaja. Srž portala leži u ideji da vam se na jednom mestu serviraju sve moguće informacije od igle do lokomotive, od horoskopa do ličnih finansija. Google se pojavljuje 1998. godine i iz temelja menja pristup u traganju za informacijama na vebu. Ovaj servis je ljudima ponudio korisne rezultate pretrage, brzinu i najzad usability. Iskusniji korisnici Interneta se sećaju vremena pre Googlea i pitaju se kako su mogli da žive bez ovog servisa. Ali šta je sa novim korisnicima?