Home  SPEEDY MAGAZIN Nestandardni bankarski poslovi
|
Nestandardni bankarski poslovi |
|
|
|
Saturday, 07 October 2006 |
mr Ana Savić
 Tradicionalno bankarstvo, bazirano na primanju depozita, davanju kredita i platnom prometu, samo je jedan od mnogih poslova koje rade savremene banke. One to naravno rade veoma dobro, veoma sigurno i veoma rasprostranjeno, ali moramo naglasiti da neprestano raste i obim drugih aktivnosti koje ove instituciije nude, a koje su pre samo par decenija činile minoran deo bankarskog posla.
Deponovanje, sefovi i komisione aktivnosti
Neki od poslova koje svaka banka nudi (a nije štednja, kredit ili platni promet) jesu depo poslovi. U pitanju su neutralni poslovi (što znači da se sama banka ne javlja ni u ulozi dužnika ni poverioca), a čini ih primanje stvari od vrednosti na čuvanje i upravljanje. To mogu biti hartije od vrednosti, umetničke slike, plemeniti metali... Banka sklapa ugovor sa deponentom i dužna je da u dogovorenom roku ili na zahtev te stvari preda u neoštećenom stanju. Pri tome, ona tim stvarima i upravlja (rukuje) na dogovoren način. Npr. ako je reč o hartijama od vrednosti, ona treba ne samo da ih čuva već i da vrši naplatu dividende. Deponenti za ovu uslugu, naravno, plaćaju bankarsku proviziju. Pored ovoga, banka se bavi i iznajmljivanjem sefova, u kojima se čuvaju stvari od vrednosti uz naplatu zakupnine. Dakle, u ovom slučaju se plaća zakupnina, a ne bankarska provizija, jer se radi samo o prostom čuvanju stvari, a ne i upravljanju (rukovanju) njima.
Još jedna vrsta neutralnih poslova su komisioni poslovi banaka, koje one obavljaju u svoje ime, a za tuđi račun. To su kupovina i prodaja hartija od vrednosti, vučenje ili akceptiranje menica, zaključivanje osiguranja... U ovim poslovima učestvuju uvek dva lica: komisionar (banka) i komitent (klijent za čiji račun se obavlja dati komisioni posao). Sve pogodnosti do kojih se može doći zbog ostvarene niže kupovne cene ili više prodajne cene neke hartije od vrednosti u odnosu na ugovorene cene pripadaju komitentu kao vlasniku tih hartija od vrednosti, a banka će, kao komisionar, dobiti dogovorenu proviziju za odrađeni posao, kao i nadoknadu svih troškova.
Konzorcijalno odobravanje kredita
Zajednički poslovi banaka su u poslednje vreme sve prisutniji, a karakteriše ih obavljanje u svoje ime a za zajednički račun. Nazivaju se i participacioni ili konzorcijalni poslovi, i jedan od najčešćih primera im je kreditiranje velikog iznosa, gde u davanju takvog velikog kredita učestvuje više banaka od kojih je samo jedna rukovodeća. Ova banka vrši obračun i naplatu zajednički odobrenog velikog kredita, a u tome joj pomažu ostale učesnice. Glavna banka redovno informiše ostale participante o izvršenoj naplati dela glavnice zajedno sa kamatom. Zarada se zatim deli na sve učesnike srazmerno uloženim sredstvima, s tim što rukovodeća banka dobija još i unapred ugovorenu naknadu. Pri ovim poslovima sklapaju se dva ugovora. Prvi se potpisuje između banaka koje su se udružile da daju veliki kredit, gde se definišu učešća u ukupnom kreditu i određuje se glavni nosilac posla – vođa konzorata. Drugi ugovor se sklapa između vođe konzorata i dužnika, uz definisanje visine kredita i uslova otplate.
Faktoring i forfeting
U poslednjih par godina jedan od veoma važnih bankarskih poslova postaje i faktoring. Prisutan je naročito u razvijenim zemljama, iako se i kod nas već prilično oseća njegov duh. U suštini predstavlja otkup tuđih potraživanja (dugova). Na primer, prilikom prodaje određene robe nastaju potraživanja prodavca prema kupcu, koja je ovaj dužan da izmiri u određenom vremenskom roku. Ovom aktivnošću mogu da se bave banke i osiguravajuće kompanije, kao i neke druge specijalizovane kompanije. One otkupljuju dugove tako što isplaćuju prodavcu odmah iznos njegovog potraživanja umanjenog za ugovoreni procenat (npr. 10%). Faktoring je često isplativ za prodavca jer poboljšava njegovu likvidnost tako što on dolazi do gotovine pre roka dospeća, a takođe ga i oslobađa raznih finansijskih rizika koji bi se javili vremenom. Naravno, i faktor (kupac potraživanja) sebe osigurava tako što ova potraživanja moraju biti dobrog boniteta i pokrivena raznim garancijama, tako da on na taj način minimizira preuzet kreditni rizik, tj. nemogućnost naplate datog duga o roku dospeća. Faktor pored otkupljivanja potraživanja nudi i druge usluge: vođenje računovodstva, razne usluge prevoza i špediterske usluge, pomoć u odabiru kupaca... i za njih naplaćuje posebnu proviziju od 0,75 – 2% od vrednosti posla.
Faktoring ima izrazito rastući trend u svetu. Njegov promet na globalnom nivou je 1999. godine iznosio oko 557 milijardi evra, a prošle godine čak bilion i 17 milijardi evra. Razlog je možda u tome što postoje neke zemlje gde pre samo sedam godina nije postojao ni jedan faktor, tj. gde uopšte nije bilo prometa ove vrste, kao što su npr. Hrvatska, Luksemburg ili Ujedinjeni Arapski Emirati, a gde sada već pričamo o stotinama miliona evra godišnjeg obrta. Od svih zemalja najveći rast faktoringa je bio u Velikoj Britaniji – 237,2 milijarde obrta u 2005. godini, dok je gledano po kontinentima prošle godine najveći obrt bio u Evropi – 715,5 milijardi evra.
S obzirom na to da faktor može otkupljivati potraživanja u svojoj zemlji ili u inostranstvu, razlikujemo domaći i međunarodni faktoring. Međunarodni je znatno složeniji, a samim tim i znatno rizičniji. U različitim zemljama su različiti pravni sistemi. Postoje devizni, kamatni i politički rizici, različita razvijenost finansijskih tržišta... što sve čini međunarodni faktoring vrlo kompleksnim, ali ne i nemogućim poduhvatom za iskusne faktore.
Pored faktoringa, postoji još jedna vrlo slična vrsta posla a to je forfeting ili forfetiranje. Forfeting je toliko sličan faktoringu, da čak možemo reći da su, osim jedne osnovne razlike, gotovo identični. Naime, forfeting je otkupljivanje dugoročnih potraživanja po osnovu kapitalnih dobara s rokom otplate od obično 5 godina, a može biti od 6 meseci do 7 godina, i to u polugodišnjim ratama. Veličina transakcije može biti najmanje 50.000 dolara a maksimalno 10 miliona dolara, s tim što se veći iznosi finansiraju putem konzorcijuma. Znači, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoročnom (faktoring) ili dugoročnom (forfeting) finansiranju prodaje. Tehnika je ista.
Postoji mnogo poslova kojima se bave banke današnjice. Tradicionalni poslovi, kao depoziti ili krediti, definitivno ne odumiru ali donose sve manji udeo ukupnog profita. Banke danas obavljaju mnoštvo poslova u kojima čak i ne posluju sa svojim komitentima, a sve im to omogućuje veliki kapital kojim raspolažu. Poslovanje jedne banke čine obični depo poslovi sa stanovništvom, sa jednocifrenim provizijama, kao i forfetiranje posla od nekoliko miliona evra. Samo nek teče i nek se obrće. Panta rei.
Poslovanje sa efektima
Velika grupa poslova koje banke obavljaju se odnosi na poslovanje sa efektima (hartijama od vrednosti). Banke mogu kupovati ili prodavati efekte (akcije i obveznice) koje su emitovala druga preduzeća, mogu vršiti svoju emisiju efekata (akcija, obveznica i blagajničkih zapisa) i na taj način vršiti dokapitalizaciju. Sve se to, naravno, može odvijati na berzi ili na nezvaničnim tržištima efekata. Pored klasične kupovine i prodaje efekata, banke vrše i savetodavnu funkciju (šta, koliko i gde se može kupiti ili prodati), distributivnu funkciju (prilikom emisije efekata), garantnu funkciju (o solidnosti datog efekta), čuvanje i rukovanje sa efektima... Jednom rečju, banka posluje sa efektima kao i bilo koji drugi privredni subjekt, s tim što banke radeći ove poslove mogu obavljati i različite posredničke funkcije između prodavca i kupca efekata, uz određenu proviziju.
|
|
Poslednji put ažurirano ( Monday, 06 August 2007 )
|
Novi Sad Hotels
Novi Sad HoteliNovisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
|
|
