Po definiciji investicioni fond predstavlja vrstu institucionalnih investitora koji posredno povezuju emitente i investitore na finansijskom tržištu. Cilj fondova je da pre svega obezbede dodatnu likvidnost na finansijskom tržištu, prikupe sitan slobodan kapital i stave ga u funkciju ekonomskog razvoja. Investicioni fondovi sa sobom donose nekoliko koristi, jedna od njih je podizanje cene kapitala, odnosno hartija od vrednosti, tako što fondovi koncentrišu sitnu tražnju i uvode je na tržište.
Podrška privredi – konkurencija bankama
Generalno, fondovi podstiču razvoj privrede, a istovremeno vrše pritisak i na banke, predstavljajući dodatnu konkurenciju. Ulaganje u investicione fondove donosi zaradu od oko 20% na uloženu sumu na godišnjem nivou, dok je godišnja kamata u bankama oko 5%. Kao rezultat zdrave finansijske konkurencije, banke su prinuđene da povećaju kamatu na štednju, a smanje kamate na plasmane. Fondovi predstavljaju i institucije ekonomske demokratije obezbeđujući svima da uzmu učešće u ekonomskoj utakmici.
Istraživanja i analize međunarodnih eksperata pokazuju da će se u narednih deset godina kroz investicione fondove u Srbiju sliti oko četiri milijarde evra. Stručnjaci smatraju da ne treba forsirati ulazak inostranih fondova, koji su više nego dobrodošli, na domaće tržište, već treba osnivati i domaće koji bi predstavljali bitnu komponentu razvoja privrede.
Svakim fondom upravlja društvo za upravljanje, koje predstavlja pravno lice i kao pravni subjekt opšti sa okruženjem. Društvo za upravljanje se osniva isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo i može da upravlja većim brojem fondova. Da bi se osnovalo, dužno je da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond i jednog ovlašćenog internog revizora. Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja mora da iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i u toku poslovanja ne sme pasti ispod ovog iznosa. Društvo za upravljanje je dužno da zaključi sa kastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno. Kastodi banka ima ulogu da otvara račune u svoje ime a za račun članova fondova, kako kod Centralnog registra tako i kroz mrežu globalnih kastodijana u drugim inostranim klirinškim i depozitarnim kućama. U Srbiji trenutno postoje samo četiri kastodi banke, od kojih po mišljenju Aleksandre Kraguljević Rukovodilac kastodi odeljenja u HVB banci u Srbiji „samo dve rade kao prave kastodi banke”. Kastodi banka nikako ne sme da bude povezano lice sa fondom.
Ubrzanje tranzicije
Investicioni fondovi su u zemljama u tranziciji ubrzali sam proces tranzicije, doprineli povećanju efikasnosti privrede, kao i smanjenju troškova investiranja. Takođe, donošenjem svežeg kapitala ubrzava se i privatizacija. Razvoj investicionih fondova je dosta brz. U Hrvatskoj, na primer, imovina fondova se duplirala u prošloj godini i trenutno iznosi oko 1,2 milijardi evra. Brzinu razvoja investicionih fondova kod nas teško je predvideti, ali se smatra da će inicijalnu kapislu dati prelazak jednog dela štednje stanovništva iz banaka u investicione fondove. Za dalji razvoj fondova u Srbiji presudno će zavisiti od brzine širenja kulture investiranja, jer većina ljudi ne zna razliku između akcije i obveznice, a nekmoli šta je investicioni ili penzijski fond. Udeo investicionih fondova mogao bi biti mnogo veći da se na Zakon o investicionim fondovima ne čeka od 1997. godine. Zakon o penzionim fondovima je donet i na snazi je od 1. aprila ove godine. I pored toga do sada nije registrovano nijedno društvo za upravljanje penzijskim fondovima. Stručna javnost je zadovoljna tek usvojenim Zakonom o investicionim fondovima koji stupa na snagu od oktobra ove godine. U međuvremenu se čekaju podzakonska akta.
Komisija za hartije od vrednosti vrši nadzor poslovanja društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke, dok kontrolu rada društva za upravljanje penzijskim fondovima vrši Narodna banka. Kao što smo spomenuli, da bi se društvo za upravljanje registrovalo, mora imati određenu strukturu zaposlenih u koje spadaju i „portfolio menadžeri” i „investicioni savetnici”, koji dobijaju dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti. Preduslov da bi se dobila dozvola za rad jeste položen ispit. To je osnovni razlog zašto je Komisija za hartije od vrednosti organizovala kurseve od juna ove godine za sticanje zvanja „investicioni savetnik” i „portfolio menadžer”.
Učešće fondova na našem tržištu
Mnogi stručnjaci su izdvojili dva scenarija za preuzimanje javnih preduzeća. Prvi je da se većinski delovi kapitala javnih preduzeća prodaju strateškim partnerima, dok bi se manji deo kapitala pojavio na berzi. Prema drugom scenariju investicioni fond je taj koji bi uložio u preduzeće. Razlika je u tome što bi se preduzeće u slučaju da strateški partner postane većinski vlasnik verovatno ne bi širilo van okvira ovog tržišta. Dok bi cilj ozbiljnog investicionog fonda bio, pre svega, pravljenje regionalnog giganta jer bi u tom slučaju cena preduzeća brže rasla. Nema sumlje u to da bi preduzeće u oba slučaja sa prilivom svežeg kapitala modernizovalo proizvodnju, poboljšalo uslove rada i kvalitet svojih proizvoda, samo treba dobro oceniti koja mogućnost donosi veću korist.
Jedan od primera je kupovina pet mlekara u Srbiji od strane investicionog fonda „Salford”. Do sada je u mlekare uloženo 110 miliona evra, a planira se ulaganje još najmanje 60 miliona evra. Cilj je da mlekare koje su kupljene budu toliko profitabilne da mogu da izađu na inostrane berze i da nekoliko puta povećaju svoju vrednost. Treba napomenuti da fondovima upravljaju stručnjaci, sa znanjem i iskustvom koje im omogućava da procene vrednost kompanija i projekata, koji plasiraju kapital i prate performanse investicija. Oni, takođe, procenjuju potencijal preduzeća, mogućnost stvaranja dodatne vrednosti, kao i rizike vezane za okolnosti poslovanja.
Koliko su Srbiji potrebni profesionalni investitori - investicioni fondovi, oslikala je i Dragijana Radonjić-Petrović iz „MV Investmenta”, koja je poslednju konferenciju „Ekonomista” otvorila sa „Poštovane dame i gospodo, drage kolege, najdraži investitori”. Bez uvrede, ali se dobro zna ko je najpoželjniji na finansijskom tržištu Srbije.
Tipovi investicionih fondova
Kod nas investicioni fondovi mogu biti otvoreni investicioni fond – OIF, zatvoreni – ZIF i privatni – PIF. Fondove, takođe, možemo podeliti na opšte - namenjeni generalnoj publici i specijalizovane - namenjeni određenom segmentu populacije. Sa stanovišta ulaganja ili aktivnosti fondovi mogu biti i opšti, ali se retko sreću. Obično su specijalizovani i već u samom nazivu ističu gde ulažu svoj novac. Fondovi mogu biti granski, na primer ulažu samo u farmaceutsku industriju, teritorijalni, koji ulažu u preduzeća iz Istočne Evrope i slično. Osnivanje investicionih fondova u Srbiji se očekuje od početka sledeće godine.
Novi Sad Hoteli Novisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
SPEEDY MAGAZIN 
