Prvi oblici bankarskih poslova datiraju od pre 3000 godina. Sveštenici starih Sumera bavili su se menjačkim poslovima, posredovanjem u novčanim transakcijama i čuvanjem novca. Hramovi stare Grčke predstavljaju i uspešne bankarske sisteme, a stanovnici Rimske imperije poznavali su tekući i žiro račun. Ipak, pravu revoluciju u dugoj istoriji bankarstva napravila je pojava računara.
Automatizacija bankarstva započela je šezdestih godina prošlog veka. Osnovni razlog za uvođenje računara u bankarske poslove je to što su banke centralizovane institucije i što im je veoma važno da u svakom trenutku mogu imati informaciju sa koliko novca raspolažu, koji deo novca je spreman za reinvestiranje i koji prilivi se očekuju. Širenje velikih bankarskih sistema na velike geografske udaljenosti nametnulo je potrebu da se izgrađuju informacioni sistemi i široko rasprostranjene računarske mreže.
Počelo sa bankomatima
Pojava PC-a omogućila je da se deo bankarskih poslova premesti u kuću korisnika ili na njegovo radno mesto. Računar sa dodatnim softverom i telefonskom mrežom za komunikaciju prvi put omogućava bankama da deo posla stave na raspolaganje korisnicima. Prednosti ovakvog načina rada su u tome što nisu potrebni ni šalter, ni šalterski radnik, niti ekspozitura. Potreban je samo dobro osmišljen softver i pouzdani sistemi zaštite.
Uprkos razvoju elektronskih platnih sistema, savremene ekonomije se i dalje u velikoj meri zasnivaju na gotovinskom plaćanju. Mada ona predstavljaju direktnu suprotnost elektronskom načinu plaćanja, sama isporuka gotovine se sve više zasniva na velikom broju bankomata (Automatic Teller Machines – ATMs) koji se međusobno povezuju kako bi se omogućilo klijentima da podignu novac iz različitih banaka, pa i iz različitih zemalja. Pored podizanja gotovine, bankomati omogućavaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge račune, plaćanje sa drugih računa i sl. Udružena ATM mreža predstavlja sporazum na osnovu kojeg se nekoliko banaka udruži i dogovori o uzajamnom korišćenju ATM mreža.
Kreditne/debitne kartice u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo u razvijenim zemljama postoje i funkcionišu dugi niz godina. U našoj zemlji njihova upotreba bila je prilično skromna do 2002, odnosno do uvođenja svih platnih tranaskcija u regularne novčane tokve – banke. Danas je ovaj način plaćanja uveliko popularizovan i omasovljen i kod najvećih skeptika i nevernika u nove tehnologije u Srbiji da se bez kartice ne može ni zamisliti šoping, putovanje ili kupovina na odloženo (popularni revolving) ili pak podizanje gotovine na bankomatima ili plaćanje roba i usluga putem Interneta. U Srbiji su najpopularnije bankarske kreditne kartice Visa i Master, kao i debitne Visa elektron, Maestro i nacionalna Dina.
Kartice na Internetu
Kod ljudi postoji opravdan strah kada treba da proslede broj svoje kreditne kartice preko Interneta. To je otvorena mreža, koja ne pruža skoro nikakvu sigurnost. Ukoliko se ne koriste bezbednosni serveri koji obavljaju prenos podataka uz njihovu enkripciju, podaci koji putuju od web čitača do servera nisu šifrovani, te se mogu relativno lako zloupotrebiti. Zbog toga su razvijene metode koje omogućavaju bezbednost online transakcija.
Ako razgledate Internet prezentaciju nekog trgovca i želite da kupite neki od proizvoda, dovoljno je da u odgovarajuće polje za unos upišete vaše podatke i broj kreditne kartice. Na nekim ozbiljnim sajtovima, koji drže do sigurnosti ne možete ni zamisliti da prilikom odabira „plaćanje karticom” ne budete „odvedeni u tajnu sobu”, a u vašem browseru se otvori šifarski tunel sa https protokolom za razmenu vaših podataka.
Kasnih devedesetih, kada je neko i imao kreditnu karticu morao je da kao mesto isporuke navodi Beograd – Macedonia ili Belgrade – Bosnia, jer u suprotnnom nije mogao ni da plati, ni da dobije robu. Da bi i Srbi mogli da se bave legalnim cyber-shoppingom bez geografskog izmeštanja glavnog grada u susedne države, nekoliko domaćih banaka je tada kreiralo virtuon karticu koja je služila samo za Internet plaćanja. Ovo je zapravo odlično sredstvo za početnike ili one koji imaju fobiju od globalne mreže. Funkcioniše jednostavno – klijent u svojoj banci uplati, na primer, 20 evra i toliko mu je na raspolaganju za cyber kupovinu. Sa druge strane banka za njega kreira i na sistem (npr. Vise) prijavi njegov broj kartice i on postaje ravnopravan član elektronskog potrošačkog društva.
Sve na čipu
Smart kartica je sledeći prirodan korak u evoluciji. Ona podseća na običnu kreditinu ili debitnu karticu, ali je jedan detalj odvaja od njih – čip na kome se nalaze procesor i memorija. Na čipu se na siguran način mogu čuvati određeni podaci. Najveća snaga Smart Card tehnologije jeste u raznovrsnosti mogućih primena. Zahvaljujući „inteligenciji” kartice, moguće je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije u oblastima kao što su: zaštita pristupa računaru ili mreži, identifikacija, mobilna telefonija, elektronski novac, vozačka dozvola, zdravstveni karton, zaštita podataka, digitalni potpis, kuponi, zaštita autorskih prava, elektronska trgovina itd.
Čip karticu je kao kreditnu od 2006. počelo da izdaje nekoliko domaćih banaka, kao loyality shopping karice izdaje je slovenački megamarket i konačno kao sredstvo za digitalno potpisivanje platnih naloga u okviru elektronskog platnog prometa, poznatijeg kao e-banking za pravna lica, postoji od januara 2003. godine.
E-banking
Prelaskom platnog prometa u poslovne banke i gašenjem ZOP-a ili populanog SDK-a u januaru 2003. godine stvoreni su svi uslovi da domaće banke ponude nešto novo našem tržištu. To su bile bezgotovinske transakcije (virmanska plaćanja) putem Interneta.
U to vreme na teritoriji Srbije su postojale samo tri kompanije koje su obezbeđivale softver za e-banking i ujedno predstavljale sertifikaciona tela. Ni danas ih nema mnogo više – tek šest registrovanih u zemlji.
Tek pred kraj 2003. godine, pošto je servisiran pravni sektor, pogubljeno mnogo živaca na obe strane, posle pretnji, psovki, uveravanja da je nalog „prošao”, da rupa u PC-ju nije držač za čašu već CD rom, da se smart kartica ne lomi i da se iz nje ne vadi čip, banke su u Srbiji bile spremne za još jedan veliki skok – e-banking za fizička lica.
Četiri godine kasnije, banke su zaboravile ova egzotična iskustva i na sav glas promovišu da je procenat ukupnog platnog prometa elektronskim putem čak 65 odsto. Zaključci koje će vam saopštiti svaki bankar posle ove duge i teške bitke, što sa novim tehnologijama, što sa edukacijom klijenata su sledeći:
Tradicionalo bankarstvo podrazumeva da banka ima šalter i radno vreme, a to je upravo ono vreme kada zaposleni građanin takođe radi i nije u mogućnosti da ode do šaltera i obavi posao. Internet radi non-stop, pa korisnik može da bira i sebi prilagođava vreme kada će obavljati poslove sa bankom.
Stvara se pozitivan imidž inovativne firme koja je u stanju da svojim korisnicima ponudi najsavremenija tehnološka rešenja i da im omogući iste uslove koje imaju na drugom mestu ili bolje od konkurencije.
Komunikacija je najvažnija
Za banku koja se u tržišnim uslovima bori za svakog svog komitenta, najvažnija je komunikacija sa njim. U klasičnim uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme ili preko nekog informativnog šaltera koji je radio neprekidno. Ovakav način poslovnja ograničavao je komunikaciju. Interaktivne mogućnosti komuniciranja preko Interneta su praktično neograničene i samo je pitanje do kog nivoa banka ima interesa da se angažuje. Banka prenošenjem određenih servisa na Internet redukuje troškove poslovanja. Za povećanje broja komitenata u realnom okruženju banka mora da otvara novi poslovni prostor, da ga opremi i uposli nove službenike.
Novi Sad Hoteli Novisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
SPEEDY MAGAZIN 
