Jedno od osnovnih obeležja i trendova savremenih svetskih kratanja, u svim oblastima razvoja, jeste globalizacija, koja se sprovodi kroz proces internacionalizacije i institucionalizacije. Razvoj globalizacije uslovljen je industrijalizacijom, odnosno modarnim tehnologijama, koje obezbeđuju izuzetnu pokretljivost kapitala, roba i usluga. U te globalizacione procese uključena je i finansijska sfera. Evropska unija stvorila je svoju ekonomsku i monetarnu uniju koju čine četiri elementa: jedinstveno tržište dobara, usluga, kapitala i radne snage. Monetarna unija predstavlja valutno područje, nastalo od više valutnih područja koja su prihvatila jedinstveno merilo cena, što se teoretski može ostvariti prihvatanjem jedinstvene nacionalne valute na celom privrednom prostoru (uvođenjem neopozivo fiksnih pariteta između nacionalnih valuta) ili uvođenjem nove zajedničke valute (u ovom slučaju evra).
Evropski sistem centralnih banaka i Eurosistem
Centralna banka je banka na vrhu bankarskog sistema jedne zemlje, ona je banka banaka, u ovom slučaju banka banaka zemalja Evropske unije. Evropski sistem centralnih banaka /ESCB/ je osnovan na osnovu Ugovora o osnivanju Evropske zajednice a sačinjavaju je Evropska centralna banka u početku 15 a sada već 25 zemalja članica.
Osnovni cilj ESCB je očuvanje stabilnosti cena uz podržavanje ekonomske politike koja se vodi u Evropskoj zajednici, doprinoseći na taj način ostvarivanju ciljeva Zajednice. ESCB posluje na principima tržišne ekonomije uz poštovanje slobodne konkurencije i favorizovanje efikasne alokacije resursa. Trebalo bi da doprinosi uspešnom ostvarivanju politike nadležnih organa koja se odnosi na kontrolu kvaliteta poslovanja kreditnih institucija i doprinosi stabilnosti finansijskog sistema.
Organizacija ESCB je slična organizaciji Američkih federalnih rezervi i nemačkoj centralnoj banci. Da ne bi bilo zabune, potrebno je objasniti još jedan čest termin koji se koristi u kontekstu ove priče, a to je Eurosistem. Označava Evropsku centralnu banku i nacionalne banke zemalja članica koje su prihvatile evro. Države članice EU koje nisu prihvatile evro su članice ESCB sa posebnim statusom koji se ogleda u tome da mogu voditi svoju nacionalnu monetarnu politiku, ali nemaju pravo odlučivanja kod donošenja pojedinačne monetarne politike u evro zoni, kao ni u izvršavanju takvih odluka. Osnovni zadaci eurosistema su: definisanje i vođenje monetarne politike u zoni EUR; vođenje deviznih operacija; držanje i upravljanje zvaničnim deviznim rezervama zemalja članica, bez uticaja na držanje i rukovođenje deviznim obrtnim sredstvima, od strane vlada država članica i unapređenje nesmetanog funkcionisanja uravnoteženog platnog sistema.
Evropska centralna banka i nacionalne banke
Osnovana je 1. juna 1998. godine, po modelu nemačke Bundesbanke, u skladu sa Ugovorom o osnivanje Evropske zajednice. Sedište joj je u Frankfurtu. Ona je pravno lice, koje u svakoj državi članici ima najšira pravna ovlašćenja koja nacionalno zakonodavstvo priznaje pravnim licima.
ECB ima kontrolnu funkciju, jer kontroliše izvršavanje zadataka poverenih ESCB i nacionalnim centralnim bankama. Po potrebi, ECB usklađuje propise, utvrđuje metode i prikuplja, određuje i distribuira statističke podatke (podatke prikupljene preko nadležnih nacionalnih organa ili direktno od ekonomskih subjekata) iz svoje nadležnosti. Istovremeno ona određuje koja fizička i pravna lica imaju obavezu podnošenja izveštaja, režim poverljivosti i odgovarajuće kaznene odredbe.
Nacionalne centralne banke su u odnosu na ECB samostalne i nezavisne jer ECB ima savetodavnu ulogu u odnosu na EZ i nacionalni autoritet svake banke ponaosob. Proces odlučivanja je centralizovan i sprovodi se preko Saveta guvernera i Izvršnog odbora, a dok sve članice ne prihvate evro, postoji i Opšti savet kao treće telo.
Savet guvernera čine svi članovi Izvršnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka država članica onih zemalja koje su prihvatile evro. Sastanci se održavaju najmanje deset puta godišnje i imaju karakter poverljivosti, a javnosti se iznose rezultati dogovaranja koje opredeli Savet. Odluke se donose prostom većinom, a u slučaju jednakog broja glasova, odlučuje glas predsednika. Osnovne nadležnosti Saveta guvernera su: izdavanje dozvola za emitovanje novčanica u Zajednici; utvrđivanje smernica i donošenje odluka neophodnih za ostvarivanje usvojenih zadataka eurosistema; formulisanje monetarne politike euro zone, uključujući odluke koje se odnose na srednjoročne monetarne ciljeve, ključne kametne stope i određivanje rezervu eurosistema; stvaranje neophodnih pretpostavki za ispunjenje zadataka; određene savetodavne funkcije i donošenje internog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji ECB i njenim organima odlučivanja.
Organi upravljanja
Izvršni savet čine predsednik, potpredsednik i četiri člana zemalja članica. Njegove nadležnosti su: priprema sastanaka Saveta guvernera; sprovođenje monetarne politike u skladu sa smernicama i odlukama donetim od Saveta guvernera ECB i, u skladu s tim, davanje neophodnih instrukcija nacionalnim centralnim bankama i izvršavanje ovlašćenja dobijenih od Saveta guvernera ECB.
Konačno, zadaci Generalnog saveta (kao privremenog organa upravljanja ECB) su: savetodavna funkcija ECB; prikupljanje statističkih podataka; priprema godišnjih izveštaja ECB; donošenje neophodnih pravila za standardizaciju knjigovodstva i izveštavanja o operacijama preduzetim od nacionalne centralne banke; preduzimanje mera koje se odnose na upis kapitala; donošenje uslova o zapošljavanju u ECB i pripreme za neopozivo fiksiranje deviznih kurseva zemalja članica u odnosu na evro.
Kapital ECB
Upis kapitala se bazira na udelu zemalja članica EU u GBP i stanovništvu u Zajednici, i to: 50% na osnovu učešća države članice u populaciji Zajednice u godini koja prethodi osnivanju ESCB i 50% na osnovu učešća države članice u GBP, izraženo po tržišnim cenama u toku pet godina koje su prethodile godini uoči osnivanja ECB.
Nacionalne centralne banke iz euro zone moraju uplatiti svoj deo u ESCB u potpunosti, dok nacionalne centralne banke zamalja koje nisu članice uplaćuju 5% kapitala ECB na ime operativnih troškova ECB.
Novi Sad Hoteli Novisad-hotels.com je portal na kome se nalazi celokupna ponuda smeštajnih kapaciteta u Novom Sadu. Na jedinstven i vizuelno dopadljiv način predstavljeni su hoteli, apartmani, moteli, pansioni, salaši i ostali smeštaj, uz obilje tačnih i korisnih informacija
SPEEDY MAGAZIN 
