SpeedyMagazin: Dušane otkud ljubav prema ovoj borilačkoj veštini?
Generalno, ljubav prema borilačkim veštinama gajim još od detinjstva, uvek sam bio impresioniran filmovima o samurajima i drugim borcima, ne toliko nekim blještavim tehnikama koliko kodeksom ponašanja i filozofijom koja se propagirala uz to, znači : pravdoljubivošću, zaštitničkom ulogom i sl. Mislim da to u sebi nosi svaka borilačka veština i pravi učitelj. Ljubav prema Capoeiri potiče od toga što sam kroz nju upoznao najbolje od sebe, u njoj sam našao sve odgovore i osećam da se moj mentalni sklop savršeno uklopio u način na koji se capoeira filozofija ispoljava. Bar ja tako osećam, srećan sam zbog same činjenice što se njom bavim i to me čini takvim da mislim da sam i najbolji za svoju okolinu

SpeedyMagazin: Da li nam nešto više možeš reći o Capoeira sceni u Srbiji?
Capoeira scena u Srbiji još ne postoji, onakva kakva treba da bude biće za jedno 5 do 10 godina, za sada je to Pionirski posao. Jako težak i nezahvalan, prvo treba pobediti barijere koje postoje zbog različitog jezika, kulturoloških razlika, mentalnog pristupa našeg naroda nečemu nepoznatom, straha od nečeg nepoznatog. Ukratko, Capoeira se do 2001 godine u Srbiji vežbala haotično i nestručno, to su bili zaljubljenici u Capoeiru, mladi ljudi koji su malo znali ali sa puno želje da treniraju. Učilo se sa video kaseta, nekih retkih prilika u susretu sa strancima koji su dolazili kod nas zbog nekih drugih poslova i na retkim prilikama kad napolje u inostranstvu naletite na neku capoeira školu. Prva Capoeira skola u Srbiji jeste naša škola :Centro Cultural Senzala de Capoeira , nastala je 2000 godine nakon nekoliko seminara i godinu dana supervizorskog rada Professora Steena Mollera iz Danske. Preko njega, mi smo ušli u Capoeira svet zvanično priznati od strane vrhunskih stručnjaka iz Brazila. � kola se širila i sad imamo klubove u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Kruševcu. U planu je otvaranje jos nekih škola u drugim mestima ali to zahteva puno rada i kvalitetnih treninga jer nije mi cilj kvantitet vec kvalitet. Postoje i neke kvazi Capoeira škole koje egzistiraju u Srbiji od strane nestručnih ljudi, zaljubljenika u Capoeiru, koji iako pored dobre želje nisu više od ljubitelja nečega, nisu stručni a to nije dovoljno za držanje škole i učenja i prenošenja znanja drugima. Jedna legitimna Capoeira grupa ima svog Mestrea Brazilca ,pod čijim patronatom radi, ima razvijen sistem rangiranja i gradacije učenika čime se verifikuje stepen znanja onoga koji trenira, ako toga nema onda govorimo o nečemu što nema veze sa Capoeirom. Ja tražim da se capoeira radi profesionalno i odgovorno, što znaci da ne može svako da drži treninge, već samo onaj ko je za to osposobljen i fizički ali potkovan i znanjem iz teorije i  prakse kao i sa odredjenim nivoom moralnih vrednosti koje kao instruktor u našoj grupi mora da ima. Učestvujemo na raznim kulturnim dešavanjima, humanitarnim akcijama, držim seminare, kampove, i kod nas i u bivšim republikama. Ja sam pozitivno orijentisana osoba, mislim da Capoeira ima lepu budućnost kod nas, ja osecam odgovornost ka svim mojim učenicima, sadašnjim i budućim kao i prema mojim učiteljima i ikonama ljudi koji su ostavili traga u Capoeira svetu kroz vekove sa kojima se u svom procesu učenja identifikuje svaki Capoeirista i sa svoje strane posvetio sam svoj život tome.

SpeedyMagazin: Koji su Vam planovi za budućnost?
Planovi su nam da okupimo što više ljudi svih uzrasta koji dele našu strast o Capoeiri, da treniramo, uživamo u svim pozitivnim aspektima koje ova borilačka veština ima i nosi u sebi, sve ostalo dolazi sa time.

SpeedyMagazin: Možeš li nam reći nešto više o tvom znanju te borilačke veštine? Od koga si je ti naučio?
Capoeira je borilačka veština koja se uči ceo život i koju verovatno nikad ne možete naučiti do kraja jer uvek shvatite da tu ima još nešto ali ono sto učite vas hrani takvim slatkišima da poput deteta uvek dolazite po još. Ja imam zadovoljstvo da sam u Capoeira svet zvanično ušao učeći od ljudi koji su velika imena :  Professor Steena(Kopenhagen), koji je ujedno i moj mentor, Mestre Peixinho-a (Rio de Janeiro), Mestre Ramosa(Rio d J), Mestre Toni Vargasa kao i zahvaljujući mom prijatelju i bratu, Mestre Umoi Melo de Souzi( Brazilia).

SpeedyMagazin: Najbolji utisci u tvom bavljenju ovom veštinom? Verovatno ćeš među prvima nabrojati česta putovanja u Brazil i mi ti zavidimo ..
Putovanja su nešto što ostaje kao lepa uspomena, naročito kad putujete u egzotične predele, Rio  de Janeiro i drugi delovi ogromne zemlje koja se zove Brazil nikoga neće ostaviti ravnodušnim, plaže, običaji i sve ono što nosi neka druga kultura. Najsnažniji utisak na mene je ostavilo druženje i jedan zaista prijateljski odnos ljudi koje sam ja upoznao u capoeiri, ljudi koji će sa vama podeliti svoj obrok, ponuditi vam gostoprimstvo svoga doma ma koliko da je skroman, koji ce saosećati sa vama ukoliko ste tužni i koji će se radovati sa vama vašoj sreći. Ta toplina je ono što se ne može kupiti ničim, ono najvrednije.

SpeedyMagazin: A sad malo nekih zanimljivih stvari o Capoeiri. Kada je nastala, zašto, kako?
Postanak i koreni Capoeire su jako komplikovani, postoji više teorija, različitih mišljenja i vi možete izabrati ono koje se vama najviše sviđa, koreni sežu daleko u prošlost. neki govore da je nastala u Africi i da su je doneli afrički robovi, međutim ako govorimo o činjenicama, moramo da budemo svesni da Capoeire nema u Africi, taj stav često podržavaju tradicionalisti (iako bi se pre mogli nazvati konzervativcima). Postojao je i robovlasnički sistem u Severnoj Americi međutim tamo se Capoeira nije pojavila. Ostaje nam da prihvatimo činjenice da je Capoeira borilačka veština koja je nastala u Baiji (Salvador) u Brazilu i da veliku zaslugu za to imaju africki robovi koji su tamo dovodjeni ali da verovatno nije bilo tog kulturološkog impakta tri različite kulture :Evropske, Africke i kulture Indioisa , ne bismo imali ono što danas zovemo Capoeirom. Brazil je kolonizovan 1500 –te godine, u narednih 100-tinak godina i do ukidanja ropstva 1888 godine (Abolicionim dekretom Princeze Izabele) deportovano je više miliona robova za potrebe eksploatacije (a skoro pola od toga je pomrlo na putu ka južnoj Americi-dokazi o tom sramotnom periodu Zapadne civilizacije su sistematski uništavani tako da nema tačnih podataka). Period istorije Capoeire se može podeliti na: robovlasnički period , period marginalizacije i period osnivanja prvih akademija. Znači, razvija se jedan specifičan oblik borbe među robovima, koji je pod uticajem i mornara i svih onih pustolova i avanturista i indiosa koji daju svoj doprinos onome što im pomaže da prežive u Senzala, kvartovima u kojima žive robovi. Ta Capoeira, preteča ove današnje verovatno nije uopšte ličila , i vremenom je evoluirala do današnjeg oblika. Ukidanje ropstva je označilo kraj tog perioda i od tog trenutka stotine hiljada eks robova se našlo slobodno ali bez ikakve perspektive za preživljavanje, počinju velike migracije u gradove koji su predstavljali priliku za bolji život zbog svog industrijskog i privrednog razvitka. Tada počinju da se razvijaju getta ( brazilski naziv :favella), naselja sačinjena od najsiromašnijih slojeva društva. U takvom okruženju prelazak preko linije koja ograničava legalne od ilegalnih poslova se lako prelazila, naročito ako nije bilo nekog izbora, a i nije ga bilo. položaj dojučerasnjih robova se nije popravio ,samo je poprimio drugi oblik kroz kapitalistički sistem eksploatacije( imamo ga i danas,zar ne?). Uskoro se u tim gettima organizuju bande,bratstva koja kontrolišu  drogu, prostituciju i crno tržišne poslove, često te bande bivaju angažovane od strane određenih političkih struja kako bi pravile nerede ,zastrašivale i održavale nestabilno stanje u zemlji koje je pogodovalo moćnicima.Između njih i policije vladaju konstantni ratovi i dan danas.Često su koristili capoeiru kako bi se obračunavali sa policijom, ali isto tako i sa protivničkim bandama u cilju prevlasti nad teritorijom.Za vreme ropstva Capoeira je bila van zakona jer je robovima bilo zabranjeno praktikovanje bilo čega što bi ih moglo podsećati na korene kako bi se mogućnost pobune smanjila,za vreme marginalizacije ,Capoeira je još više bila gonjena jer je bila u dirketnom kontekstu sa kriminalom i njeno praktikovanje je bilo kažnjivo, kroz zakon koji je to propisivao.Iako je zakon u celoj zemlji bio isti, zbog procentualne razlike izmešanosti stanovništa na belačko i crnačko tolerancija je bila veća ili manja. Na primer ,u Baiji je stanovništvo u većem broju bilo crnačko pa se tolerisalo više kako bi se izbegli nemiri, ali je i pristup onih koji su radili capoeiru imao u sebi mnogo više ritualanog i samim tim kulturološkog pa Capoeira nije u toj meri bila agresivna poput recimo Capoeire u Rio de Janeiru gde je bila isključivo oruđe kriminalaca.Jedna od kazni za praktikovanje je bila ekstradicija iz države(Brazil ima 26 država).Vlasti su bile toliko istrajne u želji da iskorene Capoeiru  sa ulica da su osnovali “Militia Negru”, odred policije sastavljen od isključivo bivših robova koji su i sami bili Capoeiristi i čiji je i glavni komandant bio poznat kao dobro obučen i vrstan Capoeira borac.Skoro da su u potpunosti uspeli u tome, Capoeira je postala retka, dobro skrivena od očiju i zahvaljujući migracijama stanovnišva u potrazi za boljim životom jedan broj ljudi je pokušavao da održi kariku.Razlog zbog kog je Capoeira preživela jeste ono što ovu borilačku veštinu čini i danas prepoznatljivom.Ona nije nastala u nekom manastiru od strane nekih mislilaca i sveštenika.Nastala je u memli i podrumima u jednom sumraku koji je predstavljao ropstvo. Kao takva, znala je da ukoliko želi da preživi ,mora da se prilagođava situaciji,to je radila kroz vekove,neosećajući potrebu da se usklađuje moralnim stavovima društva, neosećajući potrebu da se pravda šta je ispravno ,dobro ili loše,jednostavno ,opstanak je bio prioritet.Capoeira je deo urbane kulture, njeno znanje i mudrost su prenošeni sa kolena na koleno,sa oca na sina,usmenim putem.Rasla je na ulici,sazrevala na uličnim zakonima i sistemima kako društvo funkcioniše u svom punom obliku, sa kriminalom,korupcijom i svim onim što je teralo da usvoji uličnu mudrost u kojoj postoji i gluma i zavođenje i obe strane medalje,sve u cilju golog opstanka.I skoro da je nestala,ali se onda desilo nešto što niko nije mogao da pretpostavi. Brazil, koji je prešao put od kolonije Portugala, do nezavisnog carstva i kraljevine i militarističkog režima u kojima su vladali vojni generali, shvatio je da u želji da se odupre stranim uticajima i izbori svoju slobodu  mora da učini sve kako bi se očuvala i razvila nacinalna svest i osećaj pripadnosti naciji Brazila.Među originalnim nacionalnim blagom , poput Sambe, našla se i Capoeira.Tadašnji predsednik Brazila ,Getulio Vargas , smatrao je da Capoeira treba da bude priznata kao Nacionalni sport(iako je ona uvek bila i više od toga).Tako 1937 godine zvanično biva otvorena prva Capoeira Akademija u Salvadoru (glavni grad Baije) koju je držao legendarni Capoeira mestre ,Mestre Bimba (Manoel dos Reis Machado). Od tada vlasti su dozvolile da se Capoeira trenira, možete da praktikujete Capoeiru na mestima koja vam mi dozvolimo, ali vas posmatramo.Dozvoli praktikovanja su takođe potpomogle i neke afere i skandali hapšenja nekih capoeirista koji su bili rođaci visokih i uticajnih ljudi iz vlade čime je ozbiljno bilo uzdrmano rukovodstvo.Ta prva akademija postiže Slavu i postaje poznata u celom Brazilu, a zatim i nakon ekspanzije Capoeire 70-tih godina XX veka  u celom svetu.Nakon  njenog  otvaranja, otvaraju se akademije širom Brazila, ali harizma ove akademije i danas postoji.Tako počinje period Akademija gde Capoeira počinje da se vežba, uvodi se struktura u trening i javlja se gradacija i rangiranje učenika.Večito je postojalo pitanje-dilema,da li je Capoeira došla iz Afrike ili je originalno nastala u Brazilu i postoje mnoge teorije manje ili više ubedljive.To pitanje je manje bitno ako shvatimo da je mnogo bitnije da razumemo njenu prirodu i vrednosti.Nepobitna činjenica je da je produkt Brazila, ali su joj koreni u afričkoj kulturi.

SpeedyMagazin:  Kako se prevodi Capoeira ovde u Srbiji? Da li naši ljudi kapiraju o čemu se radi?
Mislim da globalno u našoj zemlji ljudi nemaji tačnu predstavu šta je Capoeira. Capoeira u sebi sadrži sledeće elemente: borbu, udarce, eskivaže, elemente akrobatike, ritam, muzičke instrumente, socijalni aspekt, rituale, gestikulaciju, teatralnost.Pojam pod kojim se objašnjava praktikovanje Capoeire između dvojice Capoeirista se zove JOGO, u prevodu igra , što je kod nas prevedeno pogrešnim kontekstom kao ples.Misli se na jedan viši nivo interakcije izmeđju dve osobe na fizičkom i mentalnom nivou kojim su Capoeiristi učili da se nose sa onim što im donosi novi dan. Nekad je taj dan bio lep , sa osmehom, onda su kroz Capoeiru učili kako da se ponašaju kad su sa prijateljima i da se zabave, a nekad je taj dan bio loš i učili su kroz Capoeiru da ga dočekaju spremno i da se izbore sa tim, da se odbrane.Kao i u životu, kad ste sa prijateljima, imate osmeh , kad ste u opasnosti vi ste u gardu, Capoeira nas uči , da nije sve belo ili sivo, da nekad ne možemo da vidimo jasno šta nam se dešava, zato nas Capoeira uči razumevanju ulične mudrosti kako da priđemo situaciji, sa blagim osmehom, ali ipak stegnute pesnice u džepu ili spremni da pobegnemo ako osetimo da nemamo šanse u duelu.Capoeira je zato za vas ono što vi želite, ali to što je za vas ne  znači da je isto to za nekog drugog.Po svom nastanku ,Capoeira je način preživljavanja i to će uvek biti, borilačka veština, nije ples kako ljudi misle kod nas. Nekad su Capoeiristi znali da u rukama koriste brijače kao omiljeno i lako dostupno oružje u borbi protiv protivnika. Da li postoji neki ples(valcer ili slično) u kome su se koristili udarci i noževi? Ne postoji. Opet napominjem da se capoeira menja i evoluira konstantno, danas ne izgleda kako je izgledala pre samo 20 godina, prilagođava se. Današnje društvo nije tako haotično i opasno mesto za život kao pre stotinu godina. Pojam preživljavanja više je vezan za ekonomski aspekt mada  borbena žarišta, kriminal i ostala zla društva postoje, samo bolje maskirana.Tako da Capoeira nije više samo predmet praktikovanja kriminalaca nego je postala multikulturalan fenomen koji nalazi svoje interesente u svim slojevima društva.Tako da danas imate ljude koji su oduvek želeli da budu borci, ali se nisu našli u nekom krutom sistemu neke borilačke veštine pa su se našli u Capoeiri, koja im nudi da budu to, ali i više. Da se stilski pokretom izraze, sa svojim ritualima, pa je posmatraju kao ples. Imate ljude kojima je ona omogućila da postignu svoj potpuni borbeni potencijal i koji se čak bave učestvovanjem na raznim otvorenim turnirima (ultimate fight recimo). Sasvim je u redu da Capoeira za vas bude ples ako to vi želite, to je vaša svar, ali ako mislite da to propagirate javno onda morate da zaronite duboko u prošlost i složenost fenomena koji se zove Capoeira i da budete iskreni prema sebi i drugima. Kad to uzmete kao osnovu , posle možete da budete šta želite. Capoeira vas ne tera da se ičega odričete, prihvatate je u onoj meri u kojoj vam prija i to je Caoeira za vas.Sa profesionalnog aspekta nekog ko se bavi Capoeirom imam odgovornost prema generacijama onih koji su trenirali Capoeiru i prenosili svoja znanja, da branim stanovište da je Capoeira borilačka veština koja ima u sebi višedimenzionalnost koja joj omogućava da se manifestuje na različite načine. Želim da čitaocima poručim da i sam kad sam krenuo da treniram Capoeiru nisam imao predstavu o tome i da mi je trebalo više godina da tražim, učim i ispitujem i sebe i sve izvore koje sam mogao. To je normalno, kroz to prolazim i sada , isto tako moji učenici  i za to su potrebne godine treninga i proučavanja.Polazim od toga kakav je Capoeira prošla put da bi bila ovo što je danas u Brazilu, tako da se ne zanosim da će nama biti lako i da će proces promene svesti kod naših ljudi ići preko noći. No , ja sam tu, i radimo na tome. Mislim da Capoeira u sebi podrazumeva dosta pozitivnog feedback-a i zbog toga je sve to itekeko vredno.

SpeedyMagazin: Da li bavljenje Capoeirom ima socijalni aspekt? Drugim rečima da li je Capoeira više društvena nego individualna po prirodi? Da li Capoeira pomaže razvoj zajednice?
Mislim da je Capoeira po svom nastanku bila mnogo više saociološki fenomen nego što je bila sport.  Prvi Capoeiristi su bili robovi, oni nisu mogli da je uvežbavaju(nije bilo uslova da se robovi bave bilo čime , osim radom na plantažama i golim preživljavanjem), oni su jednostavno živeli Capoeiru, svako je individualno ispoljavao Capoeiru na sebi svojstven način, nije bilo u pitanju izvođenje uvežbanih i unapred pripremljenih pokreta, postojao je samo sadašnji trenutak i ono što vi ispoljite u njemu. Ona je bila individualna, ali na taj način i nerazdvojivo vezana za društvo jer biti Capoeirista i to dobar , nije imalo veze sa (nema ni danas) pripadnošću određenom staležu , posedovanjem određene diplome nego je zavisilo isključivo od sopstene evaluacije,mentalnog i fizičkog napredovanja individue. Danas Capoeira pomaže razvoj zajednice i društva i na određeni način daje svoj doprinos kvalitetu življenja. U Brazilu, Capoeira je jedan  od izbornih predmeta u školama i na fakultetima u sklopu fizičke kulture. Capoeira se često koristi kao socijalni program pri ustanovama kao što su :domovi za decu bez roditelja, ustanove za korekciju i sprečavanje maloletničke delikvencije. Zašto se koristi?, Zbog toga što u svom procesu učenja uči one koji je praktikuju međusobnom poštovanju, otvaranju novih vidika i mogućnosti u životu i jačanju samopouzdanja kako svaki član društva može biti kvalitetan i koristan ukoliko to želi. Nama je cilj da u nekoj budućnosti takođe damo doprinos i na tom planu , sa našim mladima i u našoj zemlji. Koncept koji zastupamo je univerzalan i uspeva svuda gde ima sluha i volje za to od određenih organa vlasti, ministarstva obrazovanja i kulture, računamo na njih!.

SpeedyMagazin: Da li je po tvom mišljenju Capoeira “prava” borilačka veština? Ako jeste, u kom maniru učiš svoje učenike aspektima samoodbrane?
Po mišljenju najpoštovanijih “imena” koja su autoriteti i poštovani stručnjaci iz sveta Capoeire, Ona je borilačka veština efikasna isto kao i svaka druga, i ja se slažem sa time. Ako bih vam rekao na koji način učim moje učenike to bi bilo kao da vam mađioničar otkriva svoje trikove ili kao da svoj novčanik dajete lopovu.Reći ću samo da postoji pripremni period učenja tehnika, osmatranje učenika i selekcija koja zavisi najviše od samog učenika. Ja služim samo kao vodič i trudim se da ih kvalitetno usmeravam. Kasnije postoje treninzi specifičnog tipa, sa rekvizitima, oružjem i učenjem strategije za specifične situacije. Napominjem da ta selekcija najviše zavisi od samog učenika, a ono što meni predstavlja glavnu okosnicu u tome sa moje strane jesu određeni moralni stavovi koje zahtevam  da učenik ima kako znanje koje se prenosi ne bi došlo do pogrešne osobe koja bi to zloupotrebila.

SpeedyMagazin:  Kada je učenik spreman da postane učitelj?
To je jako relativno, imate jako dobre Capoeiriste koji su izuzetno talentovani kao neko ko praktikuje Capoeiru, ali nisu sposobni da prenose znanje drugima. Sa druge strane onaj ko drži treninge mora proći jedan težak i zahtevan fizički deo treninga kako bi ispunio potrebne kriterijume za nekog ko treba da uči druge. Znači , da biste bili učitelj, nije dovoljno da ste načitani i teorijski potkovani već je potrebno i jako puno treninga, odricanja i žrtvovanja, potrebno je da budete vođa, a oni se uglavnom rađaju, a ne proizvode(još jednom se možemo osvrnuti na priču o individualizmu svakog capoeiriste). Rođeni vodja koristi proces učenja i time se brusi i priprema da jedan  dan bude nekome učitelj. Danas mestre, odnosno majstor Capoeire, u sistemu gde postoje akademije, ima ulogu instruktora. Ranije, on je više imao ulogu poput “Gurua” koji je omogućavao, organizovanjem uslova za održavanje “igre”, da se stvari dese  same od sebe , s vremena na vreme ukazujući na neke situacije i mogući način njihovog rešavanja. Mestre je bio učitelj , koga su učenici pratili, neko ko je bio vaš patron i zaštitnik i onaj ko vas je uvodio u život i pripremao da se uhvatite u koštac sa onime što vam on donosi. Danas je toga manje, ali to je tako i zato imate majstore koji su poznati širom sveta i koji imaju da vam pruže i nešto više od samog “fizičkog” treninga i za koje osetite da imaju i neku harizmu koja vas ma kako slabo da se razumete u Capoeiru na neki način čudno privlači  i počnete da trenirate i samo u jednom trenutku vam vaš učitelj daje zvanje mestrea i vi shvatite da je prošlo 15 -20 godina  kao san ,u kojima ste trenirali.Deo vas se suprotstavlja tome jer dolazi period gde morate da nastavite svojim putem i onda razumete poznatu izreku iz Capoeire ;”Sou Discipulo que aprende ,Sou mestre que da Licao”, koja u prevodu znači “Ja sam učenik koji uči, ja sam Učitelj koji podučava” koji nas podseća na ono što smo rekli na početku, da se Capoeira uči ceo život, i da je i u tom procesu učenja sasvim normalno da učimo od drugih, učimo od sebe (na svojim greškama i potezima , dobrim i lošim) i da ako uspemo da se oslobodimo svog ega i dozvolimo sebi da sebe ocenjujemo iskreno, imamo priliku da jednog dana budemo kvalitetan učitelj, Samim tim imamo kvalitetne i dobre učenike koji će nastaviti istim putem. Danas se sistem dosta promenio, mladi imaju drugačije moralne stavove koje moderno društvo nameće, samim tim se i vrednosti nekad iskrivljuju , zato ima i instant učitelja i kvazi Mestre-a koji su u tome pronašli biznis i koji zahvaljujući propagandnoj mašineriji plene veliki deo javnosti i na taj način utiču i na lošu sliku o Capoeiri, pa zato vidite razne šampionate u Capoeiri, “obrazovne “ video kasete kako da naučite Capoeiru za mesec dana i slično. Divna stvar je sloboda izbora i ako malo bolje razmislite o onome što dobijate od jedne ili druge vrste učitelja koje smo spomenuli, mislim da vam neće biti teško da zaključite koji put treba izabrati.

SpeedyMagazin: � ta zapažaš kad gledaš, a ne učestvuješ u Capoeiri?
Kad gledam kako drugi rade Capoeiru, posmatram njihove reakcije, način na koji se nose u određjenoj situaciji, kako kontrolišu emocije(u smislu ,da ne treba da ih potiskuju, nego da ih pravilno kanališu i ne dozvole da ih preplave i blokiraju), kako se ponašaju prema drugim igračima i pokušavam da naučim nešto što bi meni pomoglo da u svom procesu učenja i dalje napredujem.

SpeedyMagazin: Koji su tvoji specifični načini učenja drugih?
Sačuvaću to za vas kad dođete na trening, tamo ćete videti.

SpeedyMagazin: Gde se možemo učlaniti? U kojim gradovima i kada su termini?
Možete se učlaniti i trenirati za sada u :Novom Sadu, Beogradu, Subotici i Kruševcu. � to se tiče termina i ostalih informacija, možete posetiti naš sajt: www.capoeirans.org.yu  ili se javiti meni na telefon : 064/1387914 (Dušan Kašanin) i biće mi drago da vas uputim u najbliži centar gde su treninzi.

SpeedyMagazin:  Izašla je prva knjiga o Capoeiri na srpskom jeziku.  Možeš li malo da je prokomentarišeš? Gde se knjiga može nabaviti?
Knjiga je trebala da se pojavi u prodaji,  ali zbog dodavanja još nekih članaka, odložili smo to za septembar. Moći će da se kupi u knjižarama, preko sajta ili da se naruči preko telefona. U knjizi sam se trudio da u jednom delu ljudi prvo malo bolje upoznaju istoriju Brazila kako bi mogli da razumeju mentalitet naroda gde se Capoeira rodila, zatim imamo objašnjenje elemenata koji čine deo Capoeire, nekoliko zanimljivih priča o legendarnim majstorima, kraće biografije poznatih mestre-a kao i rečnik pojmova i osvrt na Capoeira scenu u svetu u sadašnjosti.

SpeedyMagazin: I na kraju, neizostavna poruka mladima i svima koje zanima ova veština, a naravno i korisnicima našeg internet portala?
Pozdravio bih sve koji su imali strpljenja da pročitaju ceo ovaj tekst, a one koji bi želeli da treniraju Capoeiru, pozvao bih da nam se pridruže i da nas kontaktiraju bez obzira na to koliko imaju godina, kog su pola i slično, da odbace predrasude i dođu da se družimo i treniramo i uživamo u onome što se zove Capoeira.

Puno pozdrava,instruktor Dušan Kašanin (capoeira apelido :Touro Branco),Centro Cultural Senzala de Capoeira